Ovih dana Laguna je objavila „Prugastoplave storije“ Nikole Malovića, srpskog pisca iz Boke Kotorske, autora bestselera „Lutajući Bokelj“ (V izdanja, 6 nagrada, 2007-2010).
Sa prvom se neobičnošću čitalac susreće čim opazi naslovnu stranu u stilizovanim mornarskim prugama. Novu Malovićevu prozu ne preporučuje na naslovnoj strani imenom kakav selebriti, ni poštovan kritičar, drugi pisac ili čitan novinar, nego gle! - Admiral najstarije organizacije pučana (ljudi, neplemića) na planeti Zemlji. Preporuka ta glasi:
„Knjiga od značaja za srpsku kulturu po oceni beogradskog ogranka 12 vekova stare (!) organizacije
Bokeljska mornarica.
Admiral dr Branko Sbutega“
„Prugastoplave storije“ Nikole Malovića strukturom podsjećaju na raspored pruga najpoznatijeg modnog dezena, onog mornarskog, ali i na
Ribu – znak vremena. Kad Malović kaže da je Riba
znak vremena, tada se on ne ogrešuje o aktuelno doba Vodolije, koje iz katastrofe u katastrofu teče ka svima nama čak i dok ovo čitamo, nego ribom u znaku hoće da poentira. Bez ič osvrta na astrologiju iliti zvezdočatstvo.
Idemo:
Sve su Malovićeve storije – iliti priče – pisane da bi bile razumljive na svim meridijanima. Podvučeno su
contra, sve antiglobalistički obojene. Jedna otkriva da ropstva i dalje ima, druga da zdrave hrane više nema. Tema treće je ovisnost o tehnologiji i drogama, a četvrte ili pete – da je budući veliki rat predvidiv i izvestan. Kako to ljubav može da trijumfuje, čitamo na kraju.
Bela je riba uvek kvalitetnija, po čemu
bele storije Nikole Malovića uvek moramo da platimo našom rafiniranijom pažnjom, dok su
plave sasvim narodne, nikako proste – i kad su književno uobličene da budu bezobrazno zanimljive.
„Ponovo je pred nama slika vremena, delo univerzalno po značenjima“, preporukom na zadnjoj korici kaže Ðorđe Malavrazić, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 2.
Novog Malovića krasi do sada nerabljena ravan u domaćoj književnosti. „Prugastoplave storije“ ilustrovane su umetničkim fotografijama Boke Kotorske, iz nerva Branislava Strugara, titulom Majstora fotografije, dobitnika, između ostalih, Nagrade ULUPUDS-a za životno delo. Poetički gledano, Majstor Strugar ima autorsku izložbu bokokotorskih slika unutar literarnih fotografija, a Malović književnu ravan uzdignutu na viši nivo world-književnosti zahvaljujući začuđujućim world-pejzažima.
U „Prugastoplavim storijama“ odigrava se,
ovih dana, teatrum mundi.
Iz jedinog Zaliva na svetu gde mnoštvom, vekovima, s drugima u srodstvu, žive Srbi – Malović nam šalje 12 razglednica (šest belih i šest plavih priča).
Šta nam to oficijelno najnagrađivaniji naš mediteranski pisac ikad, hoće da kaže?
Otkriva da ropstva i dalje ima. Da zdrave hrane više nema. Da civilizacija ovisi o tehnologiji i drogama; da je veliki rat predvidiv i izvestan. Da nije Bog pobegao nego se mi udaljismo. Jedva smo dočekali spasenje, a ono je gle! tehnološko i demokratsko ropstvo.
Sve Malovićeve priče imaju neobične naslove. Redom su to: Demokrasi; Bajka o ribaru; ani musmah meuniversitat olbrajt; Slika u ulju; O; Rečenica s maslinom; Čarobni štapić
Nimbus 2012, Soul; Žena je opipala koliko je želim; www.kotor.com; Kamelija; U starom Rozopeku; Božićna priča.
Samo jedna storija nije ilustrovana Malovićevim odabirom Strugarevih razglednica Boke Kotorske.
Zanimljivo: sve je motive, u formi razglednica u javnoj prodaji, moguće kupiti samo u hercegnovskoj gradskoj Knjižari So.
Ipak, samo jedna fotografija odstupa od pravila. Njen je autor nepoznat. Ne zna se čak ni da li postoji original. Prikazuje masonski lanac, s portretima figura Živadina Jovanovića, ministra inostranih dela Savezne Republike Jugoslavije – Slobodana Miloševića – Džesi Džekson & Brothersa iz 1999. kako se u Belom dvoru tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije drže za ruke.
Mudrom, dosta preporuke.
Autor: Gligo BjelicaIzvor: www.knjizaraso.com