Osećaj za komično kod Nila Gejmena je odličan, ali činjenica je da bi on mogao da napiše bukvalno bilo šta – neobjavljena dela iz mladosti, naškrabane beleške na marginama, izvode iz njegove prepiske sa poznanicima – i publika bi reagovala sa istim entuzijazmom. Sa dva i po miliona sledbenika na Tviteru, delom koje pripada mnogim žanrovima i koristi različite medije, kao i sa neuobičajenim odnosom sa obožavaocima, Gejmen se nalazi u centru retkog Venovog dijagrama u kome se ukrštaju autor bestselera, slavna osoba i kultna figura.
„Nordijska mitologija“ je razigrano prepričavanje severnjačkih saga o stvaranju sveta i drugim bitnim stvarima u kojima učestvuju Odin, ne tako pametni bog sa čekićem Tor, i Loki, bog koji je dežurni krivac.
To je primer onoga što Gejmen voli da radi: nađe nešto što mu je interesantno i onda pusti da vidi gde će ga to odvesti. Njegov rad reflektuje njegov neumorni duh i uključuje naučnu fantastiku, fantaziju, bajke, dečje knjige, knjige za odrasle, stripove, scenarija, kratke priče, eseje i poeziju. Gejmenove najpoznatije knjige su „Nikadođija“, urbana fantazija o svetu ispod Londona u koji se upada kroz pukotine regularnog sveta; i slasno jeziva „Koralina“, dečja knjiga o devojčici koja naleti na nešto što izgleda da je (ali nije) savršena alternativna porodica.
Zašto baš ovi mitovi a ne, na primer, grčki? Gejmen, koji se kao dete u Engleskoj susreo sa nordijskim mitovima preko Marvelovih stripova o Moćnom Toru, bio je privučen junacima koji imaju mane, kao i zanimljivo mračnim pogledom na svet.
„Grčki mitovi su puni seksa i narcisoidnosti“, kaže on publici. „Ima puno sedenja u prirodi i divljenja sopstvenom odrazu. Niko to ne radi u nordijskoj mitologiji. Ako biste sedeli zimi napolju, umrli biste.“
Nova knjiga Nil Gejmena počinje nastankom sveta a završava se njegovom propašću u ledu, vatri i tami, pre nego što se nada ponovo pojavi polako i delimično, sa nastankom nove Zemlje iz ruševina stare. Ta poruka deluje važno u ovom trenutku.
„Ako postoji nešto što nas je istorija naučila, to je da stvari mogu postati gore, a s druge strane, kada ljudi misle da je došao kraj, to zapravo nije slučaj“, rekao je Gejmen u jednom intervjuu.
Kaže da je pristupio mitovima kao što bi neki muzičar pristupio obradi neke folk pesme iz pedesetih godina dvadesetog veka, ili kao što bi komičar pristupio centralnoj šali dokumentarnog filma „Aristokrati“. Osnovna priča je tu, ali način na koji ćete pristupiti detaljima zavisi od vas.
I tako on koristi emocije, motive, visprene dijaloge, lukavu gejmenovsku ekstravagantnost. Doradio je uloge boginja, koje u tradiciji šovinistički bogovi ne zarezuju, ali koje u njegovim pričama imaju svoj stav. („Za kakvu me osobu ti smatraš?“ pita boginja Freja kada čuje za sumnjivi plan da je udaju za džina.)
„Pokušao sam da napišem knjigu za koju istoričari nordijskih mitova ne bi rekli: 'Ovo je sve pogrešno'“, kaže Gejmen. „Ali nisam je pisao za njih. Ono što sam želeo, jeste da stvorim priču koja će kao takva funkcionisati.“
U životu mu se dešava puno toga. U braku je sa američkom pevačicom Amandom Palmer, koja mu je ravna po groteski i subverziji. Imaju malog sina. Završio je pisanje scenarija za seriju od šest epizoda ‒ „Dobra predskazanja“, baziranu na knjizi koju je napisao zajedno sa Teri Pračetom. Serija će se prikazivati sledeće godine na TV mrežama Amazon Prime i BBC. Tu je i serija bazirana na njegovom bestseleru „Američki bogovi“, u čijoj je realizaciji Gejmen imao ulogu izvršnog producenta.
Trenutno radi i na nastavku romana „Nikadođija“. Baš kao što je ta knjiga bila „način da se priča o beskućništvu, mentalnoj bolesti i gubitku imanja a da se ne govori direktno o njima“, kaže on u intervjuu, novi roman će delom govoriti o nevoljama izbeglica u gradu koji pokušava da se prilagodi zbunjujućim okolnostima.
„London posle Bregzita, baš kao i ceo svet, nalazi se u užasnoj, zbrkanoj situaciji“, kaže Gejmen, razmišljajući o izlasku Britanije iz Evropske unije. „Sav bes koji osećam staviću u knjigu.“
Izvor: nytimes.com
Foto: Kyle Cassidy via Wikipedia