Nemi književni klub – mesto na kom se svi introverti sveta mogu povezati

Dana 21. marta, dva dana nakon što je guverner Kalifornije objavio mere o samoizolaciji na nivou države, 12 stanovnika Kalifornije, uključujući moju malenkost, uključilo se na Skajp kako bi razgovarali o onome što trenutno čitamo. „Zaista deluje kao da živimo u nekom distopijskom romanu“, rekla je naša ljubazna domaćica Kari Erikson koja vodi književni blog. „Lično, više bih volela da je posredi romantična komedija.“ Nakon što smo se predstavili, pritisnuli smo dugme za gašenje tona na svojim ekranima i počeli da čitamo, svako za sebe, pola sata.



Osmišljen kao književni klub za ljude koji ne vole književne klubove, Nemi književni klub ima 262 ispostave u 31 zemlji, od kojih se šest nalazi u okrugu Los Anđelesa. Pre nego što su se prebacili onlajn u jeku pandemije COVID-19, ovi mesečni događaji su se održavali u ljupkim kafićima, opuštenim barovima, bibliotekama i na drugim javnim mestima.

Nemi književni klub zvuči pomalo kao oksimoron. Književni klubovi pružaju priliku da se družite i zajedno uživate u knjigama. Književni klub u kom svi čitaju u tišini – nije li to kao bilo koji dan u Starbaksu? Ne baš. Nemi književni klubovi su nastali u želji da se izbaci sve što ljude odbija od njih – obavezna literatura, zabušanti, prepirke oko izbora štiva, klopa koju će svaki član doneti – a da se održi osećaj zajedništva, ljubavi prema knjigama, a katkad i alkoholu. „Nemi“ period (proveden u tišini) se odnosi samo na vreme koje je namenjeno za čitanje (obično oko sat vremena). Razgovor – razmena beležaka o čitanju knjiga koje su individualni izbor a ne zadatak – odvija se na početku i kraju svakog okupljanja. Ili, kako je poslednjih par nedelja – virtuelnog okupljanja.

„Dopada mi se kako virtuelna okupljanja šire i redefinišu našu zajednicu“, kaže suosnivač Nemog književnog kluba Gvinavir de la Mer, pisac UX sadržaja za Gugl koja je ranije radila marketing za Chronicle Books. „Čitanje knjiga onlajn, u društvu, pruža preko potrebni predah od besprekidnog upliva vesti.“

Ovaj klub okrent ka introvertnim osobama razvio se od malih okupljanja koje je De la Merova organizovala u San Francisku, uz pomoć Lore Gluhanič, vođe programa neprofitne organizacije Him for Her. Osmislile su naziv dešavanja i počele da se šire 2012. godine – i danas su zaista globalna organizacija. De la Merova je nedavno gostovala na dva onlajn okupljanja italijanskog ogranka Nemog književnog kluba, u Đenovi i Torinu, što nije bilo izvodljivo pre pojave koronavirusa.

„Ono što nas je najviše iznenadilo jeste univerzalnost kluba“, rekla je o ovim ležernim i opuštenim okupljanjima, dodavši da ovaj književni klub „obuhvata sve uzraste, polove, kulture i religije“ i često prevazilazi puke razgovore o knjigama. Planovi za privatna okupljanja i prijateljstva neretka su pojava.

Današnjem okupljanju se priključila nastavnica istorije Triš Vejl koja čita „Osamdeset dana“ autora Metjua Gudmana, o putu oko sveta na koji su se uputile Neli Blaj i Elizabet Bizland. „Lepo je imati obavezu poput čitanja“, rekla je u grupi. „Nisam uopšte obraćala pažnju na svoj mobilni telefon.“ Ostali učesnici poziva klimaju glavom u znak potvrde.

Deni Duta, socijalni radnik, u pidžami i krevetu govorila je o knjizi Kvane Džekson Real Men Knit (Pravi muškarci znaju da štrikaju). Džilijan Kejn je podelila svoje utiske o knjizi Sare Dž. Mas House of Earth and Blood (Kuća zemlje i krvi). „Nemi književni klub mi pruža radost svakog meseca zato što ne izlazim mnogo iz kuće“, kaže Kejnova, hirurg za transplantaciju iz Njujorka. „U Kaliforniji živim tek oko godinu dana, tako da je ovo dobar način da upoznam ljude.“

Adam i Karli Grinli se razgovoru na Skajpu priključuju zajedano sa svojim jednomesečnim sinom Gregorijem kako bi razgovarali o dve publicističke knjige: „Kapital u dvadeset prvom veku“ Tomasa Piketija i The Splendid and the Vile (Divni i užasni) Erika Larsona.

„Ovakva okupljanja većim delom posećuju žene“, kaže Adam, koji radi u digital marketingu i jedini je muškarac na ovom sastanku. „Nekolicini svojih drugara sam rekao 'Trebalo bi da se i ti priključiš, možda upoznaš nekoga.'“ Karli, koja je na porodiljskom odsustvu, se veoma dopada virtuelni format: „Mogu da napravim pauzu i nahranim bebu, i sada čvrsto spava.“

Kao što sam mogla da pretpostavim, čitanje zajedno sa drugima ispred veb kamere u početku je neprijatno. Ali kada potajno bacim pogled na svoj ekran, primećujem da su svi udubljeni u svoje knjige što mi daje podstrek da nastavim sa čitanjem svoje (Bukerom nagrađeni roman „Linkoln u Bardu“ Džordža Sondersa). Vreme brzo leti, i bez imalo smetnji, čitanje nekako deluje da se osećate manje povezani sa virtuelnim svetom od običnog karantina. Nakon 30 minuta, naš domaćin to tiho izgovara kako nas ne bi prepao i naglo trgao iz naših maštarija.

Razgovaramo nekoliko minuta o knjigama koje čitamo i dajemo ostalima do znanja kako nam se do sada dopada. Neko od učesnika pominje da Kindl daje popuste na neka izdanja i daje savete za efikasnije čitanje na ovom uređaju. Svi u grupi dolaze do istog zaključka – da je važno da nastavimo da se virtuelno okupljamo.

Premda su mi današnji učesnici neznanci, prekidanje razgovora ostavlja dašak melanholije. Mogu da primetim da ovaj klub namenjen introvertnim osoboma pruža iskonsku potrebu za komunikacijom sa drugima. Nekolicina učesnika ne zna kako da se oprosti od ostatka grupe, u ovom novom svetu koji je lišen rukovanja i zagrljaja. Umesto toga, jednostavno mašemo jedni drugima u nadi da ćemo uskoro ovo ponoviti, bilo uživo ili na neki drugi način.

Autor: Viktorija Namkung
Izvor: latimes.com
Prevod: Aleksandra Branković