Najnoviju svoju zagonetnu knjigu „
Zagonetna potraga 2: Dvorac duhovitih duhova“ kroz koju čitaoca, osim junaka, vode i zagonetke, a koja predstavlja dvadeseti njegov naslov objavljen u Laguni, autor
Uroš Petrović predstavlja, kao i uvek – kao „avanturu mozga“.
„Takve ugođaje volim da stvaram. A i, iskreno, kome je potrebna knjiga koja ti ne razdrma vijuge? Istim kriterijumom pristupam svemu što radim – takve su i stone društvene igre koje sam napravio, čak i fotografije. Pa i ove rečenice.“
Zagonetka je forma kojom se danas retko ko bavi. Šta biste rekli o blagodetima odgonetanja za mlad um?
Očuvanje moždanih funkcija direktno zavisi od njihovog angažovanja. Zagonetka je moćno oružje protiv umrtvljivanja moždanih vijuga. Čoveku opstaju samo one funkcije koje upražnjava.
Na svom profilu na Instagramu (
urospetrovicofficial) redovno postavljam nove, tek smišljene, zagonetke. Njih pokušavaju da reše na hiljade ljudi, a samo nekima to i uspeva. Ipak, i sami pokušaji, dakle procesi intenzivnog razmišljanja, predstavljaju dragocenu vežbu za održanje i razvoj umnih moći. Inače, mislim da sam baš zbog tih zagonetki i dobio nagradu za jedan od najboljih Instagram profila u Srbiji.
Koliko je teško stvoriti novu, dobru, jasnu a mudru zagonetku?
Pisanje zagonetki je veoma zahtevno. Naravno, mislim na profesionalno smišljanje mozgalica koje imaju samo jedno, jasno određeno, logično ali dobro skriveno rešenje.
Očigledne i lako rešive zagonetke mogu da se pišu unedogled, ali ne vidim smisao u tome – bezvredne su i neupotrebljive.
Vaše knjige očekuju, zahtevaju aktivnog čitaoca. Svesno ne pišete za „lenje“ čitaoce?
Ako već ka nekome usmeravam vreme i energiju, gledam da mi ta dva dragocena resursa ne odlaze u prazno. Biram one na čiji napredak mogu da utičem. Lenjima ionako nema pomoći.
Smatrate li da moderan pristup vaspitanju i obrazovanju bezmalo potcenjuje decu – da li se od njih traži i očekuje premalo?
Mališani su različiti i šta god se od njih očekuje, biće da se od nekih očekivalo premalo a od nekih previše. Ipak, većina će pronaći neki svoj put. Na tom putu biće uzbrdica koliko i nizbrdica, u najčešćem slučaju. Mi smo tu da ih volimo, hrabrimo i ponešto naučimo, a prave će stvari naučiti sami. Svi roditelji koji na vreme shvate da je u mnogim slučajevima pomaganje odmaganje i obratno, biće prijatno iznenađeni rezultatima. I obratno.
Da li ste se, posle toliko naslova, donekle „specijalizovali“ – eto, za „zagonetne“ knjige?
Pišem bez predumišljaja, i to ću raditi dok mi je zabavno. U tih dvadeset knjiga bilo je i romana epske fantastike, horora, paralelne istorije, grafičkih novela, autobiografskih priča, poezije... Romani u zagonetkama su žanr koji sam začeo još pre petnaestak godina i još uvek ih pišem isključivo zbog toga što mi je to i dalje zanimljiv, zabavan i inspirativan proces. Naravno, to ne znači da sledeće što napišem neće biti libreto za rok operu ili stručna knjiga o hipnotisanju letećih veverica.
Da li je pisanje interaktivnih knjiga put da zainteresujete modernog čitaoca – za koga je malo šta dovoljno brzo, uzbudljivo, intrigantno, inspirativno?
Pa i meni je malo šta dovoljno brzo, uzbudljivo, intrigantno i inspirativno. Potpuno ga razumem. Srećom.
Za današnje mališane tradicionalne knjige, pa i stripovi, suviše su statični i spori, ali može li video-igrica na isti način da aktivira dečji mozak kao knjiga?
Čitanje u ranom uzrastu stvara veliku prednost za čitav život. Ipak, ne bih sklanjao decu od tehnoloških spravica tek tako. Stalno govorim mališanima da je i tehnologija velika prednost, ako je ne koristiš samo za konzumaciju tuđih kreativnih sadržaja, već praviš i svoje. Pa svako od te dece na svom telefonu ima kameru daleko bolju od onih kojima su ikada baratali Vels ili Hičkok.
Usavršavanje engleskog jezika (a i većine drugih) im je bukvalno ponuđeno na dlanu. Čekaju ih potom lekcije o bilo čemu, od pravljenja papirnih aviona do razumevanja Higsovih bozona, na jedan klik udaljene. Svako od nas u svom uređaju ima pristup većoj arhivi podataka od one što je imao upravnik Aleksandrijske biblioteke. I sve je to, praktično, besplatno.
Dakle, izgovori više ne važe – neznalice ostaju samo oni koji su to sami izabrali.
Dvadeseta knjiga u Laguni jeste ozbiljan rezultat. Kako sa ove tačke sagledavate svoj literarni put i karijeru?
Bila je to lepa, duga i vesela vožnja. Iako sam upravo prevezao dvadeseti krug, još uvek se radujem dvadeset prvom iako ne znam kakvog je oblika i kakve su mu krivine. Možda mu se baš zato i radujem.
Izvor: Večernje novosti