Nauka dokazuje da su čitaoci duševniji

Da li ste ikada završili knjigu? Mislim stvarno završili? Od korice do korice. Zatvorili je sa onom sporom spoznajom koja dolazi kada se vratite u stvarni svet.

Udahnete, duboko, i samo sedite sa knjigom u rukama i zurite u naslovnu stranu, poslednju stranicu ili zid ispred vas.

Zahvalni ste i zamišljeni. Osećate da je deo vas izgubljen i nađen. Iskusili ste nešto duboko intimno (možda i erotično). Upravo ste doživeli intenzivnu metamorfozu.

Poput zaljubljivanja u stranca koga nikada više nećete videti, čeznete i patite i tužni ste zbog kraja afere ali istovremeno ste i zadovoljni. Puni ste iskustva, poveznosti, bogatstva koje dolazi kada upijete drugu dušu. Osećate se sito, makar na kratko.

Ovakva vrsta čitanja, piše Eni Marfi Pol iz Tajm magazina, se zove „duboko čitanje“, praksa koja će uskoro nestati jer ljudi sve manje udubljuju i sve manje čitaju.

Čitaoci su poput onih ljudi koji pišu čestitke i ostavljaju glasovne poruke, vrsta koja izumire, njihov broj nestaje sa svakim GIFom i onlajn tabloidom.

Najgori deo ovog istrebljenja je taj što je dokazano da su ljudi koji čitaju finiji i pametniji od prosečnog čoveka, možda jedini ljudi vredni da se u njih zaljubite.



Studije iz 2006. i 2009. godine koje su objavili Rejmond Mar psiholog Univerziteta Jork u Kanadi i Kit Outli, profesor kognitivne psiholovije Univerziteta u Torontu pokazale su da su oni koji čitaju fikciju sposobni za duboku empatiju i „teoriju uma“ odnosno sposobnost da prihvate tuđa mišljenja, ubeđenja i interesovanja koja se razlikuju od njihovih.

Takvi ljudi mogu da se pozabave i tuđim idejama bez odbacivanja a da istovremeno ne odustanu od svojih. Ovo bi trebalo da bude zajednička crta svim ljudima, ali je potrebno da različiti društveni slojevi dele takvo iskustvo i to je verovatno razlog zašto je vaš poslednji partner bio takav narcis.

Da li ste ikada videli bivšeg kako čita knjigu? Da li ste ikada pričali o knjigama? Ako niste, možda bi trebalo da razmislite o promeni vašeg tipa partnera.

Nije iznenađenje da su čitaoci bolji ljudi. Iskusivši tuđe živote kroz apstraktan uvid, naučili su kako izgleda napustiti svoje telo i videti svet iz drugačijeg ugla.

Oni imaju pristup stotinama duša i njihovoj zajedničkoj mudrosti. Videli su stvari koje nikada nećete razumeti i iskusili smrti ljudi koje nikada nećete upoznati.

Znaju kako je to biti žena i muškarac. Znaju kako izgleda gledati nekoga kako pati. Mudri su.



Druga Marova studija iz 2010. godine potvrdila je ovu ideju rezultatima koji pokazuju da što se deci čita više priča, ona su sklonija „teoriji uma“. Iako svi misle da su njihova deca najbolja, ona koja čitaju su mudrija, snalažljivija i imaju više razumevanja.

Zato što je čitanje nešto što vas oblikuje i doprinosi vašem karakteru. Svaki trijumf, lekcija i prekretnica protagoniste postaju i vaši.

Svaki bol i surova istina vaši su da ih nosite. Putovali ste sa piscima i iskusili bol, tugu, ljutnju koje su i oni osećali dok su pisali. Živeli ste stotine života i učili u svakom.

Ako i dalje tražite nekoga da vas dopuni, da popuni prazninu u vašem srcu, potražite ga u vrsti koja izumire. Naći ćete ih u kafićima, parkovima i u gradskom prevozu.



Videćete ih kako nose rančeve, torbe i tašne. Biće ljubopitivi i duševni i znaćete to čim malo porazgovarate sa njima.

Pisaće vam pisma i poeziju. Logorejični su ali ne na onaj naporan, napadan način. Oni ne odgovaraju samo na pitanja i ne daju izjave već izlažu duboke misli i teorije. Opčiniće vas svojim poznavanjem reči i ideja.

Studija „Šta čitanje čini za um“ En E. Kaningem sa Univerziteta Kalifornija, Berkli, pokazala je da čitanje deci daje lekcije iz vokabulara kakve neće dobiti u školi. Kaningemova kaže da deca svoj rečnik obogaćuju čitanjem a ne direktnim učenjem.

Učinite sebi uslugu i zabavljajte se sa nekim ko vešto barata jezikom i lepo se izražava.

Treba da se zaljubite u nekoga ko vidi vašu dušu. To treba da bude neko ko može da dotakne ona skrivena mesta koja niko drugi nije mogao da nađe. To treba da bude neko ko vas ne samo poznaje već vas u potpunosti razume.

Psiholog Dejvid Komer Kid sa Njujorške škole društvenog istraživanja kaže da nas veliki pisci pretvaraju u pisce. „U fikciji, nedovršenost likova tera vaš um da pokuša i razume umove drugih.“



To je dokazano više puta. Što ljudi više čitaju to ih njihova sposobnost da se povežu sa likovima koje još nisu upoznali čini da lakše razumeju ljude oko sebe.

Takvi ljudi imaju sposobnost za empatiju. Možda se ne slažu sa vama ali su spremni da pogledaju stvari iz vašeg ugla.

Biti preterano pametan može biti naporno ali biti mudar je veoma seksi. Ima nečeg neodoljivog u osobi od koje možete da učite. Njihova potreba za razgovorom i duhovitom konverzacijom je veći imperativ nego što možda možete da poverujete a zaljubiti se u nekoga ko čita ne samo da će unaprediti vašu konverzaciju već će je podići na viši nivo.

Kaningemova tvrdi da su čitaoci inteligentniji zbog svog bogatog rečnika i sposobnosti pamćenja kao i sposobnosti da uoče šablone. Oni imaju više kognitivne funkcije od prosečnog nečitaoca i efikasnije i dublje komuniciraju.

Pronaći nekoga ko čita je kao da se zabavljate sa hiljadama duša. Dobićete iskustvo koje su oni iscrpli iz svega što su pročitali i mudrost koja dolazi sa tim iskustvima. Kao da se zabavljate sa profesorom, romantikom i istraživačem u isto vreme.

Ako se zabavljate sa nekim ko čita onda ćete i vi proživeti hiljade različitih života.

Izvor: elitedaily.com
Autor: Loren Martin