„Knjigu posvećujem legijama koje stoje iza imena Anonimusa: onima koji su ranije stavljali masku, onima koji se i danas usuđuju da ustanu i pobune se i onima koji će se sigurno buniti ubuduće“, ovim rečima je američka antropološkinja Gabrijela Kolman započela sveobuhvatnu studiju o globalnom pokretu hakera, trolova i haktivista pod nazivom Anonimusi.
Knjiga, za koju je rečeno da je „strastven i upečatljiv profil savremenog digitalnog aktivizma, uznemirujućeg i delotvornog“, „Haker, trol, uzbunjivač, špijun: mnoga lica Anonimusa“, ovenčana je nagradom „Dajana Forsajt“ Američkog antropološkog saveza.
Njena autorka, po rečima „Hafington posta“, zna mnoge tajne tog pokreta, zahvaljujući svom višegodišnjem četovanju i susretima s mnogo hakera i trolova. Gabrijela Kolman detaljno prikazuje podvige Anonimusa, a mnoštvom primera uvodi čitaoca u njihov uzbudljiv svet, gde saznaje razloge njihovog delanja i sagledava trag koji su ostavili u bližoj prošlosti.
Kolmanova ne krije da je i ona jedna od „Anonimusa“, ali nerado piše o svom političkom delovanju jer ne želi da u javnost iznosi imena Anonimusa koji još izmiču rešetu „lovaca“ koji za svoje poslodavce vode otvoreni rat protiv „haktivista“ (kovanica nastala iz spoja reči „aktivista“ i „haker“). U jednom intervjuu Gabrijela Kolman je izjavila da: „Napad na Anonimuse i haktiviste predstavlja napad na gradjane jer iznose svoja politička uverenja, što dovodi do gušenja legitimnog protesta."
Knjiga „Haker, trol, uzbunjivač, špijun: mnoga lica Anonimusa“, objavljena je u Laguninoj ediciji „Netopija“, koju uređuje Lagunin autor Aleksandar Ilić, a obuhvata naslove čije su teme internet i savremena digitalna tehnologija.
Globalna zvezda digitalnog rata protiv kršenja ljudskih prava i slobode govora, Džulijan Asanž, koji zbog svojih ubeđenja živi u egzilu, nazvao je delo Gabrijele Kolman najboljom knjigom o Anonimusima i istakao kao najvažnije to što je pisana tako da je razumljiva i laicima a ne samo stručnjacima za informacione tehnologije.
Kolmanova se već duže bavi istraživanjem politike digitalnih medija, naročito se interesuje za hakere, poštovanje privatnosti i državni nadzor građana, a o tome i predaje na fakultetu.
Od časa kada je započela digitalna era pojavila se zloupotreba globalnih mreža i, kao odgovor, njihovo korišćenje za upozoravanje na zloupotrebe. Isto tako, brzo se razvijaju mehanizmi i pravna regulativa koji omogućavaju lov na hakere, trolove, uzbunjivače. Već se protv njih primenjuju dugogodišnje zatvorske kazne.
Delovanje Anonimusa nije bez osnova nazvano „narodnim ustankom na internetu“.
Naizgled nedužni upadi u društvene ili interne mreže pojedinih moćnih korporacija i obaveštajnih službi prerasli su u sve značajniji pokret koji je, na primer, dobio snažnu podršku globalnih razmera kada je poveden digitalni rat protiv sajentološke crkve koji je kulminirao 2008. godine. Tada su u 127 gradova organizovane ulične demonstracije protiv te sekte zbog kršenja ljudskih prava i cenzure.
Uspeh te akcije ohrabrio je neke aktiviste i uplašio one koji nisu bili spremni da im se prljave tajne bilo koje vrste nađu na internetu i od tada "sajber ratovanje" ne prestaje, a hakeri se odnose s prezirom prema zakonski nametnutim pravilima.
Sadržaj koji Kolmanova daje čitaocima naveo je esnafski nedeljnik "Pablišer vikli" da oceni da će knjiga "omogućiti pun pristup mračnim i divljim budžacima interneta i da je aktuelna, informativna i zastrašujuća".
"Boston glob" je ocenio da je “knjiga od ključnog značaja, pa čak i proročka za svakog ko želi da razume ovaj, uglavnom, skriveni svet".
Autor: Vera Kondev
Izvor: nedeljnik.rs