Najpoznatiji roman francuskog međuratnog pisca
Antoana de Sent Egziperija „
Mali princ“, jedan od najvećih fenomena svetske književnosti i izdavaštva – najprevođenija knjiga posle Biblije sa stalnim godišnjim tiražom od pet miliona primeraka širom planete, ove godine slavi 80. rođendan.
Obeležavanju osam decenija knjige koju je Sent Egziperi napisao u SAD 1942, gde je prvi put objavljena 6. aprila 1943, istovremeno na engleskom i francuskom jeziku, pridružuju se i srpski izdavači sa ilustrovanim izdanjima ovog dela za sve uzraste koje se nalazi među 10 najuticajnijih naslova 20. veka.
Beogradski izdavač Laguna za septembar najavljuje jubilarno izdanje „
Malog princa“ u prevodu Ljiljane Stijačić, prevod licencnog izdanja koje uključuje ceo, neizmenjeni, originalni tekst Antoana de Sent Egziperija, za koji je ilustracije uradila poznata italijanska kuća za dečiju umetnost Mondo Momboa, čiji je osnivač Klaudija Bordin koja je ovo izdanje ilustrovala.
Ova slikovnica objavljena je povodom 80. rođendana „Malog princa“ na više svetskih jezika krajem 2022. i početkom ove godine.
„’Mali princ’ je u Laguni prvi put objavljen pre sedam godina, kada smo čitaocima pružili ovaj klasik dečje književnosti u tvrdom i mekom povezu sa ilustracijama samog autora. Originalne ilustracije nastale su u akvarelu, a naširoko je poznato da je Egziperi voleo da crta i skicira minijaturne ljudske figure na papirićima. Ipak, nema osobe koja se ne seća proslavljenog crteža zmijskog cara kako guta slona, zbog koje je ovaj autor, kako kaže, odustao od profesije slikara. Svi koji su se ikada susreli s Malim princem sećaju se poznatog zahteva: ‘Molim vas… nacrtaj mi ovcu!’. Zato smo mi ove godine odlučili da objavimo još jedno izdanje sa dobro znanim crtežima zmijskog cara i asteroida B612 koje je ilustrovala poznata italijanska ilustratorka Klaudija Bordin. Ona je nakon završetka osnovnih studija na Evropskom institutu za dizajn u Milanu godinama radila kao učiteljica likovnog obrazovanja, sve dok nije pokrenula internet stranicu posvećenu ilustracijama i grafičkom dizajnu. Kada smo se prvi put susreli s Klaudijinom verzijom malog plavokosog dečaka – odmah smo se zaljubili u doživljaj koji je ova ilustratorka imala o Malom princu“, kaže za Danas Irina Markić, urednik u Laguni.
Ona ističe da „Mali princ“, koji proslavlja svoj 80. rođendan i Laguna, koja 2023. obeležava četvrt veka postojanja, „dele mnogo toga zajedničkog“ zbog čega se ovaj izdavač „ove godine opredelio za novo ilustrovano izdanje čuvenog Sent Egziperijevog romana u kojem su dobro poznati likovi uobraženka, fenjerdžije, kralja i mnogih drugih dobili novo ruho“.
„Uvek se razmišlja o objavljivanju drugih naslova, a kad je reč o Egziperiju, ponekad razmišljamo o prvim romanima kao što su ‘Avijatičar’ ili ‘Pravac jug’, ali je ove godine naša pažnja bila je usmerena na poslednje Egziperijevo delo ‘Mali princ’“, ističe Irina Markić.
Obeležavanje 80. rođendana „Malog princa“ širom sveta počelo je 3. januara ove godine.
Čuvena francuska izdavačka kuća Galimar, ističući da je reč o delu koje već 80 godina promoviše Francusku i frankofoniju, obradovala je sve knjigoljupce i kolekcionare specijalnim izdanjem „Malog princa“ sa 3000 numerisanih primeraka sa koricama u zlatotisku i originalnim Sent Egziperijevim akvarelima kao ilustracijama, uz dodatnu knjižicu od 16 strana o poreklu ove kultne knjige.
Ovo specijalno Galimarovo izdanje ima i italijansku verziju.
Povodom osam decenija „Malog princa“ prvi put na fracuskom jeziku objavljen je „Život Antoana de Sent Egziperija“ u mangi.
Reč je o originalnoj kreaciji scenariste Tetsuja Kurosave i ilustratora Osame Hiramatsua.
Priča o pilotu, avanturisti, pioniru avio modnog dizajna, novinaru, pesniku, filozofu, piscu, karikaturisti ima 160 strana, a objavljena je i na engleskom jeziku.
Tu su i figure junaka iz „Malog princa“ kao i posteri u ograničenim, kolekcinarskim tiražima sa numerisanim i potpisanim primercima poznatih izdavača, od kojih su neki umetničke otiske štampali i na papiru od slonovače.
Međunarodni dan „Malog princa“ obeležen je, kao i do sada, 29. juna na Sent Egziperijev rođendan.
Ovogodišnja tema bila je „Sva deca!“, a povodom jubileja premijerno je prikazan zvanični trejler animirane serije za decu „Mali princ i njegovi prijatelji“, čije će prve epizode prve sezone biti dostupne najpre na aplikaciji
Okoo, a u septembru emitovane i na francuskoj televiziji.
Ovog 29. juna „Mali princ“ dobio je svoj muzej na ostrvu Jeju u Južnoj Koreji, kao omaž Antoanu Sent Egziperiju, autoru najprevođenije francuske knjige na svetu.
Istog dana svečano je otvorena i radionica za nastavu i decu, koja se od 3. juna do 25. septembra održava u Narbonu na jugu Francuske na temu: „Od školskog dvorišta do ivice galaksije, ep pod znakom radosti i avanture!“
Tu naravno nije kraj rođendanskim događajima.
Pitanje je samo zbog čega već osam decenija svi volimo „Malog princa“.
Irina Markić odgovara poznatim citatom koji se generacijama prenosi: „Samo srcem dobro vidimo. Bitno je očima nevidljivo“.
„’Malog princa’ volimo upravo zbog brojnih mudrosti kojima nas je naučio. Zbog toga to nije još jedna dečja bajka već podsetnik za korišćenje upravo tih ‘naočara’ da bismo se prisetili kako izgleda nevin svet obuhvaćen očima deteta. Danas ga možemo koristiti kao ‘podsetnik’ za ono što s vremenom našem oku postaje neprimetno. Kada ga čitate kao dete – sigurno će vam putovanje na razne planete na kojima stanuju ‘neobični odrasli’ biti uzbudljivo. Ako se dobro prisetite, Mali princ svako svoje putovanje – poglavlje – završava rečenicom: ‘Odrasli su stvarno sasvim neobični’. Kada odrastete, kad ste stasali za to poglavlje, dobro je da još jednom pročitate ‘Malog princa’ i podsetite se zbog čega ste to tako neobični. Upravo to je razlog zbog kojeg već osam decenija čitamo ‘Malog princa’ – kao deca ga čitamo da bismo ‘razumeli odrasle’, a kao odrasli ga čitamo da bismo ‘razumeli sebe same’“, objašnjava Irina Markić.
„Godišnjice su tu da nas, možda paradoksalno, podsete koliko su neki romani vanvremenski i značajni. Nasuprot rođendana koje proslavljaju ‘neobični ljudi’ sa planete Zemlje, romani ne mogu da ostare. Beležimo ih samo da bismo se prisetili koliko dugo jedan roman odoleva vremenu, suprotstavlja se zakonu fizike i prenosi jedinstvenu poruku iz godine u godinu. Budući da smo svi mi sa planete Laguna svakodnevno okruženi knjigama i negujemo ih poput ruže sa planete Malog princa – godišnjica nekog književnog klasika je za nas podsetnik da negujemo vrhunsku književnost i vanvremenske vrednosti. Na osamdesetogodišnjicu ‘Malog princa’ prisetili smo se dobro poznatog zahteva sa početka knjige: ‘Molim vas… nacrtaj mi ovcu!’ – i zato smo objavili još jedno izdanje i zaista pronašli dobar razlog da još jednom nacrtamo ovcu“, kaže Irina Markić.
Aristokrata, pilot, pisac…
Potomak aristokratske rimokatoličke lionske porodice Antoan de Sent Egziperi (1900–1944) nije ostvario snove da se upiše na Mornaričku akademiju i da završi studije arhitekture, već je 1921. odabrao vojnu službu koja ga je uz privatne časove letenja odvela do Francuskog ratnog vazduhoplovstva.
Posle avionske nesreće, umesto vojnog, jedno vreme vozio je poštanski avion.
Ali ni to nije bilo bez rizika.
Krajem 1935. srušio se u Libijskoj pustinji, gde ga je zajedno sa mehaničarom-navigatorom Andreom Prevotom od smrti spasao jedan beduin.
Tokom Drugog svetskog rata leteo je u izviđačkim misijama prikupljajući obaveštajne podatke o kretanju nemačkih trupa u dolini reke Rone.
Sa devete izviđačke misije, na koju je poleteo 31. jula 1944. iz vazdušne baze na Korzici nikada se nije vratio.
Za neidentifikovano telo u francuskoj uniformi pronađeno nekoliko dana posle njegovog nestanka južno od Marseja veruje se da njegovo.
Pre 25 godina u moru je pronađena njegova srebrna narukvica, a 2000. i njegov avion.
Sent Egziperi počeo je da piše između dva svetska rata.
Svoju prvu priču „Pilot“ objavio je 1926. u književnom časopisu Srebrni brod, a tri godine kasnije izašla je i njegova prva knjiga „Pošta za jug“.
„Noćni let“ iz 1931. doneo mu je status književne zvezde u usponu u međunarodnim okvirima.
Iza njega su ostala dela: „Pravac jug“, „Smisao života“, „Ratni pilot“, „Citadela“, „Zemlja ljudi“, dok je „Mali princ“ već osam decenija njegov glavni književni znak prepoznavanja.
Integralnu verziju teksta možete pročitati
ovde.
Autor: Jelena Tasić
Izvor: danas.rs