U junu 2014. godine biblioteka Hoton koja se nalazi u sklopu Univerziteta Harvard postavila je objavu na blogu pod naslovom
Caveat Lecter („Čuvajte se Lektera“), u kojoj saopštava „dobru vest za ljubitelje antropodermičkog knjigovezništva, bibliomanijake i kanibale“. Povod za to bila je analiza jedne knjige iz kolekcije same biblioteke, za koju se dugo govorilo da je uvezana u ljudsku kožu – a priča se da je uzimanje ove knjige u ruke nekada služilo kao obred inicijacije za studente koji su tamo radili – zaista „nesumnjivo jeste uvezana u ljudsku kožu“. A šta sve može da se desi za deset godina: objava na blogu je obrisana, a sama knjiga povučena iz opticaja da bi se uklonio danas veoma problematičan povez.
„Harvardska biblioteka uklonila je povez od ljudske kože sa primerka knjige Arsena Usea
Des destinées de l'âme (
Sudbine duše) koja je napisana 1880-ih“, stoji u saopštenju punom kajanja i izvinjenja koje je univerzitet objavio. „Prvi vlasnik knjige, francuski lekar i bibliofil dr Ludovik Bulan (1839–1933), uvezao je ovu knjigu u kožu koju je bez dozvole uzeo sa tela preminule pacijentkinje u bolnici u kojoj je radio.“ Knjiga je u biblioteci od 1934. godine, a kolekciji ju je priključio Džon B. Stetson mlađi, „američki diplomata, biznismen i harvardski alumni“ (a takođe i naslednik imovine koja je stečena zahvaljujući istoimenom šeširu).
„Bulan je znao da je Use napisao knjigu dok je bio u žalosti zbog smrti svoje supruge“, piše Majk Džej u časopisu
New York Review of Books. Pored toga „smatrao je da je ovo bio prikladan povez za nju – ’knjigu o ljudskoj duši koja zaslužuje da bude zaogrnuta ljudskom kožom’“. On je takođe „uneo i belešku u kojoj se navodi da je ’ova knjiga uvezana u pergament od ljudske kože na kojem nije utisnut nijedan ornament kako bi se sačuvala njegova elegancija’.“
Ovaj primerak dela
Des destinées de l'âme nije jedina knjiga za koju se govorilo – ili za koju je, zahvaljujući tehnologiji peptidnih masenih otisaka prstiju (PMF) koja je razvijena u poslednjoj deceniji, potvrđeno – da je uvezana u ljudsku kožu. „Najstariji poznati primerci su tri Biblije iz trinaestog veka koje se čuvaju u Nacionalnoj biblioteci Francuske“, napisale su Dženifer Šusler i Džulija Džejkobs za
New York Times.
Majkl Džej takođe pominje živopisan primerak „francuskog izdanja ’
Zlatnog skarabeja’ Edgara Alana Poa iz 1892. godine, koji je ukrašen amblemom lobanje i uvezan u pravu ljudsku kožu:
Poe en peau humaine“. Šuslerova i Džejkobsova napominju da najveći broj knjiga uvezanih u ljudsku kožu „potiče iz viktorijanskog doba, vrhuncu pravljenja anatomskih kolekcija, kada su lekari ponekad davali da se medicinski traktati i drugi tekstovi uvežu u kožu pacijenata ili leševa“.
Sada kada se ovakva praksa smatra ne samo duboko uznemirujućom nego i zvanično neprihvatljivom (da upotrebimo izraz koji je jako moderan u poslednje vreme), ostaje na ljubiteljima antropodermičkog knjigovezništva da odluče da li će predmete iz svojih kolekcija staviti na PMF test – ili zadržati poneku mračnu tajnu u svetu kolekcionarstva antikviteta.
Autor: Kolin Maršal
Izvor: openculture.com
Prevod: Kristijan Vekonj