Možemo li biti prijatelji sa onima koji ne čitaju knjige?

Naravno da možemo, ali ljubav prema čitanju može dobar odnos učiniti samo još boljim.

Nisam obožavalac mimova – oni su pokušaj da se komplikovani problemi spakuju u jedan „prozorčić“ na domišljat i lako dostupan način. Kao takvi podstiču intelektualnu lenjost i polarizovanost društva. Ali jedan mi je nedavno privukao pažnju: Mislim da ne mogu biti prijatelj ni sa kim ko ne čita knjige. To je, naravno, veoma ograničavajuća misao. Ali sa suštinskom idejom koja nekako uvek iznova prođe kroz glavu. Zašto se okružujem drugim čitaocima? Da li čitanje podstiče dublje veze između knjigoljubaca?

Ne razgovaram uvek o knjigama kada se sretnem sa najbližim prijateljima, ali ipak me takvi razgovori najviše ispunjavaju. Dublji su i šarolikiji od razgovora o drugim temama koje su popularne u mom okruženju – politici, trenutnim zbivanjima, unucima, sahranama, tračevima. Tja.

Ko ne čita knjige?

Dvadeset šest procenata Amerikanaca nije pročitalo knjigu u poslednjih godinu dana, prema podacima Istraživačkog centra Pju. Ljudi koji ne čitaju uglavnom su stariji, imaju godišnje prihode ispod 30.000 dolara ili imaju završenu samo srednju školu.

Ali čak i oni koji čitaju – čitaju manje, naročito fakultetski obrazovani i stariji Amerikanci. Po Galupovom istraživanju, osobe sa fakultetskom diplomom pročitale su u proseku 21 knjigu tokom 2016. godine; 2021. godine usledio je pad na 16. Amerikanci od 55 godina i stariji pali su u istom periodu sa 17 na 12 knjiga godišnje. Žene i dalje čitaju više nego muškarci, ali razlika se smanjuje tako što i žene čitaju malo manje nego ranije.

Zašto manje čitamo? Da li nam je kovid uništio koncentraciju? Da li smo toliko dugo bili zatvoreni da sada više želimo da budemo van kuće nego u fotelji sa knjigom u ruci? Da li rad od kuće loše utiče na čitanje?

Ili politika ima neke veze? Primetila sam značajne promene u konzumiranju medijskog sadržaja kod svojih prijatelja od 2016. pa na ovamo. Neki su potpuno prestali da gledaju vesti da bi umanjili stres i povukli se u relativnu sigurnost koju pronalaze u knjigama. Neki su imali potpuno suprotan pristup i postali zavisni od politike, zalepljeni za svoje omiljene političke emisije u strahu da će propustiti najnoviji haos. Obe grupe i sve permutacije između njih imaju ulogu da umanje stres, tako što se kontrolišu informacije koje im ulaze u glavu.

Čitanje knjiga može vam produžiti život

Iako uglavnom čitamo u sedećem položaju, ova aktivnost je povezana sa mentalnim i fizičkim zdravljem. U stvari, prema istraživanju Univerziteta u Torontu, oni koji čitaju knjige mogli bi živeti duže od onih koji to ne čine. Zašto? Knjige vas uvlače u sebe i podstiču način razmišljanja koji nam pomaže da uvidimo povezanost između raznih elemenata tako da bolje razumemo svet, njegovu istoriju, ljude i sopstveno mesto u njemu. Ovo pozitivno utiče na donošenje odluka i pomaže nam da uskladimo svoja očekivanja. Oni koji vole da čitaju takođe imaju tendenciju da postavljaju više pitanja, razviju kritičko razmišljanje, empatiju i emocionalnu inteligenciju, iz čega proizilaze životne veštine među kojima je sposobnost da se grade i održavaju međuljudski odnosi.

Više volim da čitam vesti, što obično činim ujutru, i to iz različitih novina. Slušam NPR radio i povremeno proveravam društvene mreže, obično svoju pažljivo filtriranu Fejsbuk stranicu koja mi prikazuje fotografije livada, oblaka i cveća koje su napravile druge bake, ali me takođe obaveštava o vestima iz proverenih izvora koje pratim. Ali većina moje mentalne energije odlazi na knjige (i beletristiku i publicistiku), što mi istovremeno puni baterije. To je čvrst odnos zasnovan na reciprocitetu.

Za neke je čitanje luksuz koji se umeće između poslova, a možda ni tad. A poznajem mnogo pametnih, obrazovanih i angažovanih ljudi koji, iz ko zna kojih razloga, retko uzimaju knjigu u ruke. Osim toga, ima i onih koje bih radije izbegavala, a strastveni su čitaoci. Tako da praktikovanje čitanja knjiga kod drugih nije nužno povezano sa svim onim zbog čega ja uživam u čitanju. U mom slučaju ono osnažuje ionako jaku vezu.

Duboki razgovori koje vodim, oni koji idu ispod površine pravog značenja i razumevanja, to su razgovori koje vodim sa prijateljima koji vole da čitaju. Naravno da mogu biti prijatelj i sa onima koji ne čitaju – i jesam – ali ta bi prijateljstva sigurno bila još bogatija kada bi se među nama našla knjiga ili dve koje bi nas povezale.

Autor: Patriša Prijatel
Izvor: psychologytoday.com
Prevod: Borivoje Dožudić