Može li tehnologija da nam pomogne da više čitamo?

Prenerazio sam se kada sam prvi put od Amazona dobio obaveštenje u kom piše da je e-knjiga koju sam nedavno pričitao ažurirana. „KNJIGE SE NE AŽURIRAJU“, pomislio sam. Čini se da, u ovoj deceniji, svake godine postoji neka nova knjiška tehnologija koja nam pomaže da lakše upijamo knjige.



Dugo sam merio sve oko sebe. Ako na trenutak prestanete da čitate ovaj članak i na Guglu ukucate „najviše povezan“, videćete da sam ja, prema Guglovom algoritmu, „najpovezanija osoba na svetu.“
Šta to tačno znači? Jednostavno rečeno, odlučio sam da preuzmem kontrolu nad podacima koje šaljem u svemir, te da ih učiniti korisnim za sebe. Šta biste mogli da učinite sa svojim životom, ako o sebi znate koliko i internet?

Od praćenja posećenih internet stranica, do komplikovane prirode otkucaja srca tokom intimnih trenutaka, ne postoji kamen ispod kojeg nisam zavirio tokom ove potrage za optimizacijom svog života. Iako su lekcije koje sam naučio ogromne, mogu se lako sažeti u tri jednostavne tačke:

Ne znamo kako da merimo ono što nas brine, pa nam je važno i šta merimo. Ovo je najveći izazov našim preterano povezanim životima. Iako sam postao bogatiji, mršaviji i uspešniji, nisam bio nimalo srećniji, znajući intimne podatke svog života – u stvari, zbog tih podataka sam dobio PTSP. Ponekad je najbolje da naše internet kolačiće ostavimo u tegli.

Nismo bolji u računanju koraka; postajemo bolji koračajući napred. Često se u poslovnim krugovima priča da je tajna uspeha kvantifikacija, ali uveravam vas: treba da delujete, a zatim merite. Ponekad kokoška treba da snese jaje pre nego što ga pojedete.

Moramo da počnemo da planiramo svoje vrednosti, umesto da vrednujemo svoje planove. U vremenu kada sve funkcioniše na zahtev, teško je „naći“ vreme kako bismo uradili ono što cenimo (vidi tačku 1). Ako samo navedete svoje vrednosti i zatim odvojite vreme za njih tokom dana, počećete da preuzimate kontrolu nad svojom tehnološkom slikom.

Kako onda možete da unapredite čitanje? Pa, prvo morate da cenite čitanje. Čitanje je za mene poput meditacije; manje sam ljut, krećem se sporije i bolje razmišljam nakon tridesetominutnog čitanja. Ako volite da čitate, onda ste na putu da čitate više.

Dalje, pokušajte da ignorišete nove knjige koje vam preporučuju algoritmi. Prihvatanje onoga što nam se nudi može da ometa našu želju da saznamo više. Kada čitamo samo ono u čemu uživamo, izbegavamo da čitamo kako nam ne bi dosadilo ono što najviše volimo. Umesto toga, odaberite knjigu koju obično ne biste čitali, slušali ili delili. Knjige koje nas u početku ne zanimaju su salata zdrave ishrane za čitanje.

Zatim razmislite o praćenju vremena za čitanje. Koristim aplikaciju koja se zove Life Cycle: to je jednostavan grafikon koji mi pokazuje na šta potrošim vreme svakoga dana. Na kraju svakog meseca gledam da stvari koje cenim ne budu poslednje na listi. Cenim prijateljstvo, intimu i meditaciju; onog trenutka kada to počinje da pada na listi, znam da je vreme da se više fokusiramo na te aktivnosti.

Razmislite o medijumu. Digitalni, štampani, audio – svaki ima značajne prednosti i lekcije za produbljivanje prakse čitanja. Jedna od stvari koje obožavam u vezi sa digitalnim knjigama jeste obeležavanje i upoređivanje mojih najdražih delova sa mišljenjem mase. Pa ipak, najviše vrednujem štampane knjige: njihov miris, težinu u ruci, zvuk okretanja stranica.

Audio knjige imaju izuzetnu sposobnost da menjaju brzinu. Zašto biste želeli da promenite brzinu audio knjige? Pa, ako se borite sa nesanicom, slušanje knjige brzinom od tri četvrtine pomoći će vam da usporite um pre spavanja. A kada ne možete da se fokusirate na knjigu, jer pokušavate da obavite više zadataka, onda ubrzajte ritam čitanja. To zahteva da pažljivo slušate svaku reč.

Na kraju, nemojte ignorisati uslove oko sebe. Danas, naši pametni telefoni mogu da mere svetlost, zvuk, pa čak i barometrijski pritisak u fizičkom prostoru. Razmislite o preuzimanju fotografske aplikacije za merenje svetlosti (radije čitam u 120 LUX)) i zvučne aplikacije da biste proverili ambijentalni šum u sobi (molim vas 65 dB) za dobro čitanje.

Iako sebe nikada neću smatrati čitaocem ili piscem – baš sam veliki uljez – smatram da sam zagovornik vašeg čitalačkog hobija. I zbog toga, molim vas: ne isključujte internet.
 
O Krisu Dansiju:

Kris Dansi je poznat kao „Najpovezaniji čovek na svetu“. Dansi je 25 godina bio na vodećem mestu u oblasti tehnologije i zdravstvene zaštite, specijaliziravši i jedno i drugo. Gostovao je u emisijama Showtime, Businessweek, The Wall Street Journal, NPR, BBC, Fox News, i Wired. Korporacije koje su ga angažovale da govori o budućnosti tehnologije i zdravlja uključuju Microsoft, Fitbit i Humana. Svoje vreme provodi u Hjustonu, u Teksasu i u Njujorku.
 
Autor: Kris Dansi
Izvor: readitforward.com
Prevod: Lidija Janjić