Agata Kristi rođena je na današnji dan pre 133 godine. Stoga vam prenosimo BBC-jevu reportažu u kojoj vas vode u rešavanje još jednog neobičnog slučaja. Poaro i sagovornici rešavaju neobičan slučaj – zašto svi vole da čitaju njene misterije?
„Moje pripreme su završene“, reče Herkul Poaro.
Uz mali uzdah načinio je jedan ili dva koraka unazad i posmatrao kako je aranžirao sobu.
„Vi baš volite da dramatizujete stvari“, rekao sam.
„Možda je to tačno“, priznao je detektiv. „Ali imaću čast da vam predstavim ono što ste tražili od mene – istinu!“
Pogledao je na sat.
„Vreme je da započnemo naš postupak. Aha – evo ih, dolaze.“
Marija Popović, ljubiteljka priča Agate Kristi, došla je prva, a za njom
Đorđe Bajić, pisac, filmski i književni kritičar.
Sledila ih je Milica Joksimović sa portala Kultur!Kokoška, a na kraju je stigla i
Aleksandra Čabraja, koja je prevodila dela Agate Kristi.
Svi su se smestili, Poaro je stao pred njih i počeo.
„Dame i gospodo, ovo je sasvim neformalno okupljanje. Mene pozivaju često u slučajevima… Pa, iznenadne smrti. Međutim, ovog puta ćemo rešavati drugačiju misteriju… Misteriju višedecenijske popularnosti priča Agate Kristi, kraljice zločina.“
Britanska književnica rođena je na današnji dan pre tačno 133. godine, a njene priče i dalje su popularne širom sveta, ubacio sam se.
„Da… Neobično, krajnje neobično“, naveo je Poaro.
Prvi susret
„Počećemo od početka. Kada ste prvi put upoznali Agatu Kristi?“, upitao je Poaro okupljene.
„Mislim da sam bila šesti ili sedmi razred“, prva je otkrila Marija Popović.
„Politika je u nekom momentu počela da objavljuje Agatine knjige i uspeli smo sve da ih skupimo. One i danas zauzimaju centralno mesto u našoj biblioteci, imaju divne korice“, dodala je.
Poaro klimnu glavom, a Joksimovićeva koji tren kasnije nastavi:
„Moj prvi kontakt, kao i mnogim ljudima moje generacije, bio je kroz seriju sa Dejvidom Sušeom u glavnoj ulozi. Gledala sam je u nižim razredima osnovne škole“, reče Joksimovićeva.
„U seriji se ‘Poaro’ relativno hladno i proračunato bavi slučajevima koje rešava. Sviđalo mi se kako ne dozvoljava emocijama da mu se upliću u posao i insistira na sposobnosti svojih malih sivih ćelija da reše svaku misteriju na koju naiđe.Tako da su za mene te priče bile kao neke slagalice, iako često prilično mračne, a koju godinu kasnije izlazile su knjige uz Politiku i do srednje škole sam svaku pročitala nekoliko puta.“
„A vi?“, okrenu se Belgijanac ka Bajiću.
„Knjige su bile i u mom slučaju, već sa 10-11 godina sam počeo da ih čitam“, navodi Bajić.
„Majka je donela komplet romana Agate Kristi dok sam bio još u osnovnoj školi, baš pred letovanje, tako da smo poneli nekoliko na more, što je nešto kasnije postala neka vrsta tradicije“, priseća se.
„Uvek je bilo kao ’hm, šta ima novo od Agate Kristi’, iako je ona tada odavno bila mrtva“, navodi on.
Tu nema nikakve misterije, ne brinite – Agata je, za razliku od brojnih njenih likova, umrla prirodnom smrću.
Šta sve može da se pročita?
Izvadio sam poduži spisak.
„Pa, mnogo toga“, rekoh.
Ginisova knjiga rekorda navodi je kao najprevođenijeg i najprodavanijeg autora svih vremena. Kako navode, njene knjige prodate su u više od dve milijarde primeraka. Jedna je od najpoznatijih autorki detektivskih priča i misterija, zbog čega je često nazivaju „kraljicom zločina“.
Glavni junaci ste joj vi, gospodine Poaro, i
gospođica Marpl.
„
Oh, mon Dieu“, reče Poaro.
Poaro se pojavio u 33 romana i 54 kratke priče, a gospođica Marpl u 12 romana. Kristi je ranije izjavila da je njen lik zasnovala na baki i da je nju mnogo više više volela od Poaroa, sa kojim nije nimalo lako živeti.
Napisala je i dramu „Mišolovka“, premijerno izvedenu 25. novembra 1952. godine. Ova drama je pozorišni komad sa najviše izvođenja u istoriji. Takođe, pisala je i ljubavne romane pod pseudonimom Meri Vestmakot. Ipak, svi je znaju po otrovima, neobjašnjivim zločinima i izlaganjima Herkula Poaroa na kraju knjige, kada okupljenima objasni šta se zapravo desilo.
Neka od najpoznatijih dela:
– „
Ubistvo Rodžera Akrojda“
– „
Ubistvo u Orijent ekspresu“
– „ABC ubistva“
– „
Ubistvo u Mesopotamiji“
– „
Smrt na Nilu“
– „
Džep pun raži“
– „
Gospođa Makginti je mrtva“
– „
Lord Edžver je mrtav“
– „
I ne osta nijedan“ („Deset malih crnaca“, naslov promenjen zbog političke korektnosti)
– „
Ubistvo u parohijskom dvoru“
„Knjiga koju sam najviše volela je ’Misterija sedam brojčanika’, možda i zbog zanimljive korice. Stvarno je bila misteriozna i neobična“, kaže Marija.
„Jako volim ’I ne osta nijedan’, drugačija je u odnosu na ono što je ona pisala, nema stalnih junaka“, dodaje Bajić.
„Ljudi vole način na koji ona konstruiše misterije, taj retro šmek je danas dosta u modi, u smislu i vizuelnom. Jednostavno se radi o vrsti romana koje ljudi vole.“ Joksimovićeva ističe „Paukovu mrežu“, jednu od prvih koju je pročitala. „Ne sećam se detalja, ali najviše sam je volela zbog glavne junakinje Klarise, koja je stalno smišljala neke blesave izazove za muža diplomatu i njihove goste, a koji je inače nisu naročito ozbiljno shvatali, ali su uvek nasedali. Nekoliko godina posle vrhunca moje opsesije njenim detektivskim romanima, naišla sam na ‘Nezavršeni portret’, knjigu koju je napisala kao Meri Vestmakot. U pitanju je prilično mračna drama, iako nema nikakvih ubistava i verovatno mi ne bi bila interesantna da sam je čitala sa 14 godina, ali u ranim dvadesetim sam se lako pronašla u nekim osobinama glavne junakinje i naučila da još više cenim Agatu Kristi kao književnicu.“
O prevođenju
Aleksandra Čabraja priča sledeće: „Zaista sam uživala u prevođenju Agate Kristi, moram da priznam, još više nego u čitanju. Prevođenje nije jednostavan posao, ali kada prevodite nešto što iskreno volite, to je najlepši posao na svetu. Sa knjigama Agate Kristi srela sam se prvi put tako davno da se čak i ne sećam kada se to tačno desilo. Svakako još u osnovnoj školi. Već tada su me oduševile i prosto sam ih gutala jednu za drugom. U srednjoj školi, koju sam završila po tadašnjem sistemu Stipa Šuvara, na prevodilačkom smeru, već sam ih čitala u originalu, na engleskom. Već tada se kod mene pojavila želja da ih jednog dana prevodim koja se, na moju sreću, i ostvarila. Mnogo je Agatinih knjiga koje bih mogla nazvati omiljenim, ali izdvojiću tri. Pre svega, tu je „Ubistvo Rodžera Akrojda“, njen prvi veliki hit koji je neraskidivo povezan i sa njenim životom. Druga je „I ne osta nijedan“, po mnogima njeno najbolje i najsavršenije delo. Ove dve knjige imala sam sreću i zadovoljstvo da lično prevedem. Treća je „Beli konj“, knjiga koju nažalost nisam do sada prevela, ali nadam se da će mi se i ta želja ostvariti.
Poaro ili gospođica Marpl?
„Poaro“, odmah odgovara Marija, dodajući da pre svega misli na ekranizaciju sa Dejvidom Sušeom.
„Poaro je u seriji iritantni snob, koji sve drži pod konac i ne pristaje na greške i osrednjost, ali ipak ima iskren i topao odnos sa prilično osrednjim Hejstingsom, sklonim greškama, malo tvrdoglavim i savršeno prosečnim Džapom, pa i gospođicom Lemon. Iskreno ih voli i ceni i često provlači duhovite komentare, zbog čega mi je prilično simpatičan.“
Krajem tridesetih godina 20. veka Agata Kristi u dnevniku piše da je Poaro „nepodnošljiv“, a tri decenije kasnije, da je „egocentričan i jeziv“, ubacujem se.
Ipak, za razliku od Artura Konana Dojla, autora čuvenog Šerloka Holmsa, oduprela se porivu da ubije lika u jeku njegove popularnosti. Javnost je volela Poaroa sa svim njegovim bubicama.
Poaro i gospođica Marpl se nikada nisu sreli, a u snimku otkrivenom i objavljenom tek 2008. godine, Agata Kristi je rekla i zašto.
„Herkul Poaro, kompletni egoista, ne bi voleo da ga poslu uči ili da mu nešto sugeriše starija dama“, navela je.
Poaroa bira i Milica iz Kultur!Kokoške.
„On moj prvi kontakt s Agatom, a i uvek mi se dopadala njegova racionalnost i insistiranje na logici. Pritom, možda je bezgrešan kao detektiv, ali time što mu je dala te neke iritantne osobine Agata Kristi ga je učinila ljudskijim, uverljivijim i prepoznatljivijim.“
Bajić bira treću opciju.
„Pre bih izabrao Tomija i Mrvicu. U prvom romanu su veoma mladi, pa su u vezi, a onda postaju bračni par i dobijaju porodicu, tako da su ljubavno-detektivski par. Junaci su zbirke ’Partneri u zločinu’ i još nekoliko romana, ali im se Agata nije često vraćala, tako da su nekako skrajnuti. Zbog toga biram njih.“
Istorijat
„Sada ćemo proći kroz životnu priču Agate Kristi“, kažem.
Poaro je samo klimnuo glavom i nastavio da kašičicom u šolji čaja rastapa četiri kocke šećera.
Agata Meri Klarisa Miler rođena je 15. septembra 1890. godine u prilično imućnoj porodici. Školovana je kod kuće i odmalena je volela da čita. Svirala je violinu. Kada je imala 11 godina, preminuo joj je otac, a 1905. godine je poslata u Pariz na školovanje. U Englesku se vratila 1910, kada je saznala da joj je majka Klara bolesna. Odlučile su da provedu neko vreme u toplijoj klimi, pa su otišle u Kairo, tada popularno odredište imućnih Britanaca.
Njen prvi roman „Sneg nad pustinjom“ dešava se upravo u Kairu. Međutim, svi izdavači su je odbili i nikada nije objavljen.
U osvit Prvog svetskog rata upoznala je Arčibalda Kristija, koji je u avgustu 1914. poslat u rat. Venčali su se na Božić iste godine, tokom njegovog kratkog odsustva. I Agata je bila deo „Velikog rata“ – radila je kao bolničarka.
Rat se završio, a Agata 1921. uspeva da objavi „
Tajanstveni događaj u Stajlsu“, kada je svet upoznao čudnobrkog Belgijanca Herkula Poaroa.
Agata i Arčibald su u to vreme mnogo putovali, ali nije sve bili tako bajno. Krajem 1926, njen suprug traži razvod – zaljubio se u izvesnu Nensi Nil. Arčibald Kristi ubrzo napušta njihovu zajedničku kuću, sa namerom da bez nje otputuje sa prijateljima. Bio je 3. decembar. Sledeće noći, oko 21.45, Agata Kristi nestaje iz njihovog doma.
Time počinje misterija nalik onima nastalim u njenoj glavi.
Arčibald i Agata su se razveli 1928. godine, a on se potom venčao sa Nensi Nil. Dve godine kasnije Agata se udala za arheologa Maksa Malovana. Sa njim je takođe mnogo putovala, zbog čega su ljudi na njenim stranicama umirali i na Bliskom istoku, i u Egiptu, i u Bagdadu, i u idiličnim britanskim selima. Tokom Drugog svetskog rata radila je u apoteci,
kada je naučila mnogo o otrovima.
Tada je napisala „Zavesu“ i „Usnulo ubistvo“, poslednje priče Herkula Poaroa i gospođice Marpl. Oba rukopisa su trideset godina ležala u sefu banke. Po njenoj zamisli biće objavljene kada više ne bude mogla da piše. Tako je i bilo. Kraljica zločina umrla je 12. januara 1976, u 85. godini.
Serija
Bajić prekida biografsko izlaganje. „Ima mnogo faktora zbog čega je Agata Kristi i dalje popularna“, navodi. „Pre svega je imala sreće da su njena dela postala popularna još dvadesetih godina prošlog veka i ta popularnost se s vremenom akumulirala.“ Za to vreme, kaže, ona je veoma mnogo pisala – najmanje jedan roman godišnje, a ponekad čak dva-tri.
„Bila je vrlo vredna. Uvek ćete naći neki roman Agate Kristi koji niste pročitali.“
A onda su krenule razne adaptacije i ekranizacije.
„Posebno je televizija bitna, nekoliko veoma dobrih serija je urađeno po njenim delima. Pogotovu ona sa Dejvidom Sušeom kao Poaroom“, kaže on.
Serija je prvi put emitovana 1989. godine. Suše je Poaroa igrao u 13 sezona i 70 epizoda, a da bi se pripremio za ulogu, pročitao je svaku knjigu i kratku priču o čuvenom Belgijancu. „Dan za danom, nedelju za nedeljom, prolazio sam kroz knjige i zapisivao sve njegove karakteristike sve dok nisam imao pun fajl“, izjavio je Suše jednom prilikom. „Onda moj posao više nije bio samo da znam kakav je on, već da postepeno postanem on“, dodao je.
Imao je 93 crtice, između ostalih:
– Belgijanac, ne Francuz
– Uvek stavlja četiri kockice šećera u kafu ili čaj, ponekad tri, jednom i dvaput pet
– Uvek stavlja šešir kada izlazi
– Obrisaće klupu maramicom pre nego što sedne
„Dobro je sve to uradio“, kaže mi Poaro kratko uz osmeh.
Bitan deo stalne postave serije čine Hju Frejzer koji igra kapetana Hejstingsa i Polin Morgan kao gospođica Lemon, Poaroova sekretarica. Kasnije je emitovan i specijal „Biti Poaro“, u kojem kamera prati Sušea po Briselu, Poaroovom stanu u Londonu, kući Agate Kristi i vozu Orijent ekspres, a sve pre poslednje epizode u ulozi Poaroa. Zajedno su proveli 25 godina, a Suše ističe da je mu Poaro u međuvremenu postao jedan od najboljih prijatelja.
„Obožavam sve epizode koje se dešavaju na Bliskom istoku i u Indiji. Egzotične su, prelepe na oko, sa divnim kostimima, sunčane i tople“, kaže Marija.
„Obožavam i epizode u engleskim selima, opet zbog estetike – san mi je da jednu jesen provedem u jednom takvom selu u Engleskoj – ali i one u gradovima iz istog razloga, oduševljava me art deko arhitektura i dizajn. I epizode u vozovima!
Možda su mi čak najlepše epizode u vozovima.“
Holivud je nedavno ponovo otkrio Agatu Kristi, tako da je
ulogu Poaroa dobio Kenet Brana.
Objavljeno je „Ubistvo u Orijent ekspresu“, „Smrt na Nilu“ i „Duhovi u Veneciji“.
„Nisam neki obožavatelj tih novih stvari, dosta više sa reciklažom“, ističe Marija.
Presuda
„Rekao bih da je slučaj prilično jasan“, rekoh okrenuvši se ka Poarou.
„Tačno,
mon ami, tačno.“
„Priče su joj prijemčive, prilično jednostavne, a na nivou stila je to vrlo korektno napisano. Ljudi je jednostavno vole“, kaže Bajić. „Ne zahteva preterano udubljivanje, a opet ima dovoljno književnih elemenata koji njena dela čine vrednim čitanja i decenijama posle nastanka.“ A misterije su joj, dodaje on, uglavnom dovoljno dobro zamršene. „Ako bismo krenuli da raščlanjujemo, ima tu više ili manje uspešnih eksperimenata, ali je ona bila dosta maštovita kada su zapleti u pitanju.“
„Radoznalost je iskonska ljudska osobina, a Agata Kristi umela je njome da se poigrava bolje od svih drugih pisaca“, ubacuje se Čabraja. Kako navodi, Kristijeva je volela da komentariše i opisuje ljudsku prirodu. „Herkul Poaro bezbroj puta pominje kako izučava i dobro poznaje ljudsku prirodu i koliko je ona važna u rešavanju zločina. A tu su i još neka važna pravila ovog legendarnog lika – nikad ne verujte nikome, ljudi i kad lažu, mnogo toga otkrivaju i naravno, nijedan zločin ne sme proći nekažnjeno.“
Dakle, zašto treba čitati Agatu Kristi?
„Mislim da je to stvar opšte kulture“, ističe Bajić. „Jeste da je žanrovska književnost skrajnuta, proglašavaju je manje bitnom i manje vrednom, ali mislim da je Agata Kristi trajanjem dokazala da je među najvažnijim autorima 20. veka.“
Marija navodi da se čitanjem Agatinih knjiga dobija „osećaj prijatne napetosti dok se uživljavaju u zamršenu misteriju“, a Joksimovićeva da su „dobre misterije i detektivski romani, poput Agatinih, uvek uzbudljivi“.
A i treba s vremena na vreme vežbati male sive ćelije.
Misterija rešena!
Autor: Slobodan Maričić
Izvor:
bbc.com/serbian