„Metačovek“: Večita sadašnjost

Predlog meta na grčkom jeziku ima niz značenja (između ostalog, za, iza i posle). Sva ona se ona odnose na promenu ustaljenog mesta. Upravo takvo izmeštanje primenjeno na ljudsku jedinku u knjizi „Metačovek“ priziva američki doktor, pionir alternativne medicine, te autor sedamdesetak bestselera Dipak Čopra (1946). Drugim rečima, naslovni termin označava osobu koja je u stanju da prati ono što dolazi iza svakodnevice koja, ako protiče u skladu sa društvenim očekivanjima, ima više nego dobre šanse da bude neautentična.

U prvom delu knjige autor naslovni termin poglavlja Tajne metarealnosti u velikoj meri definiše na osnovu njegove opreke mišljenju prikladnom iziskivanjima svakodnevice, te društvenim mentalnim klišeima, koji nas prate od rođenja. „Vi i ja smo rođeni da upadnemo u zamku realnosti koja nas okružuje“, piše Čopra: „Ali ljudski um krije jednu sposobnost koju ne možemo da zanemarimo. To je sposobnost da se ’isključi’ i prestane da se identifikuje sa iluzijom.“

Već samim osvešćivanjem iluzija stvarnosti opažene kao takve – ustaljenog shvatanja vremena i ega kao konstrukata uma koji zapravo pospešuju anksioznost – otvara se prostor metarealnosti. Put od tog trenutka, preko pobeđivanja konstrukata uma i posmatranja celokupne stvarnosti – uključujući i sopstveno biće – a sa izvesne distance do razvijanja ličnih potencijala, deluje kao vrlo dugačak, što zapravo nije ili uopšte ne mora da bude. Naime, Čopra u trećem, ključnom i naslovnom poglavlju knjige nudi tridesetjednodnevni vodič za pretvaranje pojedinca u metačoveka, ostavljajući prostor za upisivanje doživljaja čitalaca koji se odvaže na tu ličnu misiju.

Iako autor barata i pojmovima iz psihologije i kvantne fizike, na neki način je filozofska dimenzija primarna kod ove knjige. Naime, osoba s jedne strane treba da se svede pobedivši sopstveni ego i „vlastitu priču“ ili projekciju sveta, dok je sa druge to jedini način da mogućnosti njene svesti postanu beskonačne. (Podnaslov knjige glasi: „Oslobodite svoj beskonačni potencijal“.) Sve se to, doduše, može opisati i drugačijim rečima. Kako bi se dovela u saznajno plodno stanje, osoba treba da se oslobodi razmišljanja o prošlosti i budućnosti, koja su ionako tautološka. Naime, sadašnjost je trenutak kada razmišljamo o prošlosti, dok već u sledećem trenutku prezent prelazi u futur. Dakle, izvesna je jedino sadašnjost, a marginalizovanje drugih vremenskih dimenzija otvara prostor za relaksiranost koja može da donese nove saznajne izazove. Kao metode za pretvaranje iz običnih i odveć anksioznih osoba u metaljude, autor ne nudi samo meditaciju nego i svojevrsno buđenje (kako je naslovljen drugi deo knjige): rasprostiranje svesti oslobođene raznih konstrukata na sve ono što promišljamo, govorimo i radimo kako bismo životu udahnuli novi smisao.

I u knjizi „Metačovek“ Čopra se pokazao kao autentični tragač za fenomenima koje nije lako analizirati, a kamoli savladati, ukoliko nam predstavljaju prepreku. Čini se da je upravo moć pronalaženja rešenja koja su mnogo jednostavnija nego što bi se moglo pomisliti, a koja se tiču vrlo krupnih, složenih i problematičkih tema, zaštitni znak Dipaka Čopre.

Autor: Domagoj Petrović