Laguna - Bukmarker - „Me’med, crvena bandana i pahuljica“: Srčani, državni i moždani udari - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Me’med, crvena bandana i pahuljica“: Srčani, državni i moždani udari

Postoje pisci koji celoga života pišu istu knjigu. Njima, njihovim urednicima, izdavačima i čitaocima to je sasvim dovoljno. Oni znaju šta mogu da očekuju i kako da se pripreme za svako „novo“ delo. Postoje, međutim, i pisci koji samo naizgled pišu istu knjigu, dok zapravo uvek donose nešto novo i iznenađujuće – nešto što čitaoci ne očekuju i za šta nisu spremni. Upravo takav je i Semezdin Mehmedinović, a mada su sva njegova dela u snažnoj međusobnoj vezi, on uvek iznova uspeva da napravi neki iskorak, što dokazuje i njegov roman iz 2017. „Me’med, crvena bandana i pahuljica“, koji je od prošle godine dostupan i kod nas.

Ovo nije samo formalno najuspešniji naslov ovog autora – za njega je dobio nagrade „Mirko Kovač“ i „Meša Selimović“, a objavljeno i američko izdanje – već je u pitanju i njegovo možda i najličnije i najemotivnije delo. To je, naravno, bilo teško postići nakon zbirki prozno-poetskih fragmenata „Autoportret s torbom“ (2012) i „Knjiga prozorâ“ (2014), koji predstavljaju kratke i vrlo upečatljive scene emigrantskog iskustva, porodičnog života i svakodnevnog (ne)spokoja koji opseda autora i njegovo okruženje. Mehmedinović od početka svoje spisateljske karijere otvoreno nastupa pred čitaocima, nedvosmisleno pišući o sopstvenim iskustvima, problemima i razmišljanjima, sve vreme brišući distancu između stvarnog sebe i one fiktivne maske koja figurira svakim njegovim tekstom. U ovom romanu pak on u isto vreme odlazi najdalje od „sebe“ i približava se „sebi“, jednostavno zato što tri iskustva ovog proznog romanesknog triptiha tematizuju presudne trenutke njegovog života, života njegovog sina i supruge, i to u tom redosledu.

Svaki od tri dela romana usmerava se na granične situacije kroz koje su njih troje prošli u bližoj i daljoj prošlosti, dok autor uspeva da ostvari jedinstvo toka pripovedanja i fokalizacije sopstvenim posmatranjem ta tri događaja. Nakon preživelog srčanog udara on provodi vreme u bolnici, razmišljajući o posledicama te epizode, blizini smrti, strahovima i načinima prelaska preko tog iskustva. Za razliku od većine prozaista koji pišu o sopstvenim bolestima i odnosu prema smrti na patetičan i neubedljiv način, misleći da je dovoljno da istaknu da su se približili smrti, Mehmedinović ne govori o smrti već o posledicama i prevazilaženju, i to odmaknut od sopstvene ličnosti, posmatrajući svoje telo kao da je tuđe. Isto tako posmatra i svoju suprugu, u trećem delu romana, nakon njenog moždanog udara koji dovodi do selektivne amnezije zbog koje oni moraju da svakodnevno prolaze kroz iste rituale, govore o istim stvarima i vraćaju se na ista sećanja. Pripovedač prenosi iskustva i svoje supruge i sebe samog, postižući puniju, detaljniju i zaokruženiju predstavu onoga što se desilo, ali i govori o mogućnostima nastavka života iz perspektive njih kao para. Ova dva dela romana se istovremeno dopunjuju i suprotstavljaju, beležeći slične događaje iz dve različite vizure, ali se Mehmedinović u oba segmenta odnosi prema bolesti i smrti na isti način, dajući svoj narativu neophodnu dozu objektivnosti i upečatljivosti.

Središnji deo romana je posvećen sinu i takođe u znaku udara, ali ne udara bolesti na telo, već u znaku sećanja na državne i društvene udare koji su doveli do raspada SFRJ. Ova tročlana porodica provodi ratne godine u Sarajevu, pod opsadom, a sin postaje zatočenik očeve želje za ostankom, što se kasnije manifestuje njegovom nestalnom prirodom, životom u opasnim uslovima i specifičnim odnosom sa ocem pošto odraste i zajedno sa roditeljima emigrira u SAD. Nekoliko godina nakon očevog srčanog udara oni putuju kolima do svog prvog američkog doma, pravo u srce pustinje, provodeći noći pod otvorenim nebom i dane u razgovoru i ćutanju. Autor, sada sa distance gledajući na prošlosti, pati zbog toga što sina nije ranije izveo iz ratne opasnosti, i decenije njegove griže savesti kulminiraju ovim putem u kojem ga on oslobađa sopstvenog uticaja – „Sine, došao sam da te napokon oslobodim sebe! Evo, slobodan si, idi u svoju pustinju!“ – i pušta ga da se sam bori sa svojim traumama i sećanjima. Ovaj središnji deo romana prepun je ubedljivih prikaza američke divljine i slika koje čitaocima daju priliku da posmatraju put oca i sina iz njihovih očiju, i stoga ne iznenađuje da je upravo ovaj segment obogaćen autorovim crtežima kojima je on ilustrovao i neka svoja ranija dela.

Mešajući tehnike, stilove, perspektive, fokalizaciju, uglove i žanrove – od hronike bolesti, preko road romana, do ratne proze – Semezdin Mehmedinović u ovom delu dostiže tadašnji vrhunac svog rada, koji je kasnije uspeo i da premaši romanom „Ovo vrijeme sada“ iz 2020. godine. No i pored neprekidnog podizanja kvaliteta svakim novim naslovom, vrlo je verovatno da će „Me’med, crvena bandana i pahuljica“ ostati favorit među mnogim njegovim čitaocima i preloman trenutak njegovog opusa, ali i jedan od onih romana koji su o svima nama, ma ko „mi“ bili, ma kakve živote vodili i sa kakvim se udarima susretali.

Autor: Dragan Babić
Izvor: Kulturni dodatak Politike


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima laguna knjige Obaveštenje o podršci studentima i prosvetnim radnicima
23.01.2025.
Laguna i Delfi oduvek su se borili za pravdu, slobodu mišljenja i govora. Stajali smo uz svoje pisce i kada to nije bilo lako. Sada je naša podrška potrebna i studentima i prosvetnim radnicima koji se...
više
marko vidojković o povredama na radu i dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi laguna knjige Marko Vidojković o „Povredama na radu“: I dalje radim ono što želim, pa samim tim sve što radim vredi
23.01.2025.
„Zahvaljujući njihovoj maloumnosti, mene su gledali i slušali milioni na njihovim televizijama, kako izgovaram ono što oni nikada ne bi smeli, a dobrim delom misle. Da su iole razmišljali o potencijal...
više
ljiljana šarac porodica je najsigurnije uporište i utočište laguna knjige Ljiljana Šarac: Porodica je najsigurnije uporište i utočište
23.01.2025.
„Godina 2024. za mene je bila u mnogo čemu otrežnjujuća. Pokazala mi je da ne zavisi sve od mene, ma koliko se upinjala i trudila da planove i želje ostvarim. Naučila me je da ne moram da dobijem onol...
više
prikaz romana dve mice i novi beograd na mladima svet ostaje laguna knjige Prikaz romana „Dve Mice i Novi Beograd“: Na mladima svet ostaje
23.01.2025.
Mirjana Đurđević, autorka knjige „Dve Mice i Novi Beograd“ (Laguna, 2024), kaže da je mnogo uživala pišući ovaj roman i da joj je bilo žao kada je rukopis završila. Kao čitalac, osećala sam tu životnu...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.