Vampiri na raskršću

UGLEDNA nagrada “Miloš Crnjanski”, koju od 1981. dodeljuje piščeva zadužbina,u četvrtak je u maloj sali Kolarca svečano uručena niškom piscu Dejanu Stojiljkoviću za roman “Konstantinovo raskršće” (izdavač “Laguna”).

Žiri za ovu nagradu je tako, po njegovim rečima, razbio okoštali stav srpske književne kritike da žanr priča o vampirima ne može da ima književnu vrednost, ma kako dobro bila napisana. U razgovoru za “Novosti”, Stojiljković kaže da mu ovo priznanje mnogo znači jer je Crnjanski dosta uticao na njegovo pisanje.

- Konkretno, “Dnevnik o Čarnojeviću”. Kreirao sam jednog od glavnih junaka romana na osnovu njegovog junaka. Svi ti nesrećni vojnici koji su se vratili iz rata i koji ne znaju ni gde će, ni šta će, ni da li je to za šta su ratovali njihova otadžbina ili nije. To se sve slivalo u moj lik Nemanje Lukića koji je jedan od nosećih junaka u “Konstantinovom raskršću”.

* Mediji su vas proglasili srpskim Denom Braunom i spakovali na policu pseudohrišćanskih trilera, sa čime se vi ne slažete?
- Ovo nije ta vrsta literature. Rekao sam već - Den Braun nije književnik, on bi bio dobar marketing menadžer ili tako nešto. Čovek zna da proda priču, ima dobar tajming.
Od njega mogu da se nauče marketinške stvari, a pisanje - daleko od toga. Ljudi su nas povezali, ali ja sam pisao po uzoru na naše klasike - Crnjanskog, Andrića, Pekića i njegovo “Besnilo”, Selenića. Moj roman, ako bi mogao da se opiše u jednoj rečenici, govori o nesrećnim ljudima u zlom vremenu. Govori o propadnju građanskog Niša i govori na više nivoa, što bestseleri pomenute vrste nemaju.

* Možemo li da očekujemo nastavak romana?
- “Konstantinovo raskršće” zamišljen je kao samostalno delo, ali ja radim po uzoru na filmadžije i stripadžije i uvek ostavim neka vrata odškrinuta, da nijedna priča nije zaokružena i da uvek može da se pita: a šta se desilo sa ovim ili onim. Sigurno ću da napišem neku vrstu nastavka, ali onog koji se u Holivudu zove preljuel - prednastavak. Događa se u antičkom Nišu i govoriće o poreklu Konstantinovog mača - kako je došao do njega i šta mu je značio. Glavni junak biće Konstantin, pratićemo poslednje godine njegovog života koje su najkontroverznije. Ali to planiram kao treći roman i voleo bih da se pojavi do 2013, kad je proslava godišnjice Milanskog edikta.

* Šta ćemo onda čitati u vašem sledećem romanu?
- Priču iz srednjovekovne Srbije, koja trenutno ima radni naslov “Kavezi duše”, po Stingovom albumu. Centralna tema je malo poznata bitka za Pirot, jedan od prvih sukoba Murata i Lazara 1386. Posle toga Murat je osvojio Niš i bio poražen kod Pločnika. Ubaciću kao glavne junake naše vitezove Obilića, Kosančića, Toplicu i kneza Lazara koji ima jednu faustovsku dilemu. Ovo je naša etno, iskonska, stara srpska tema, a pristup pisanju i stilu biće zapadnjački, anglosaksonski. Biće i dosta akcije, što se kaže - krvi do kolena.      

KILOMETRAŽA

* Govori se i da ste Stiven King sa Nišave?
- To mi više imponuje, jer je King pisac, za razliku od Brauna. Strukturu “Konstantinovog raskršća” radio sam baš po uzoru na Stivena Kinga. Za prvi roman tako mi je bilo najlakše jer nisam mogao da izmišljam toplu vodu, da eksperimentišem sa formom, nemam za to “kilometražu” ni znanje.

 

Autor: B. ÐORÐEVIĆ

Izvor: Večernje novosti

 

________________________________________________________________

 

Čovek koji priča priče

Niški pisac Dejan Stojiljković juče primio nagradu „Miloš Crnjanski”, a za „Politiku” kaže da je žiri bio dosta hrabar što je nagradio knjigu u kojoj ima dosta žanrovskih referenci.

Dvanaesti dobitnik nagrade „Miloš Crnjanski”, niški pisac Dejan Stojiljković, primio je ovo priznanje juče u Maloj sali Kolarčevog narodnog univerziteta u Beogradu. Ova nagrada, koja se od 1981. godine dodeljuje za prva ostvarenja pisaca u formama kojima se Crnjanski bavio (roman, pripovetka, poezija, drama, memoari, esej, putopis), ovoga puta pripala je Stojiljkovićevom romanu „Konstantinovo raskršće” u izdanju beogradske „Lagune”. Nagrada se sastoji od Povelje, bronzane medalje sa likom Crnjanskog i dve hiljade evra u dinarskoj protivvrednosti.

U svom obraćanju prisutnima, nagrađeni je naveo da mu prva sećanja na Crnjanskog sežu na početak devedesetih, kada mu je otac kupio knjige Crnjanskog kod uličnog prodavca, „iz gepeka”. Tada je bio besan jer je želeo da čita zabavnije žanrovsko štivo, ali je dve-tri godine kasnije, u vreme najteže krize, posegao za knjigom „Dnevnik o Čarnojeviću” i tako upoznao rad jednog od naših najznačajnijih književnika.

Predstavnik žirija, prof. dr Radivoje Mikić i predsednik Zadužbine „Miloš Crnjanski”, prof. dr Milo Lompar, u svojim izlaganjima uporedili su rad Stojiljkovića sa spremnošću Crnjanskog da književnost izlaže takozvanim trivijalnim žanrovima, koju je pokazao u romanu „Kap španske krvi”.

Dejan Stojiljković za „Politiku” kaže da za vreme pisanja nije bio svestan bilo kakve veze svoje knjige sa delima Crnjanskog.

– Tek kada je „Konstantinovo raskršće” bilo završeno, video sam da lik Nemanje Lukića zaista podseća na glavnog protagonistu „Dnevnika o Čarnojeviću”. Kasnije kada sam ponovo pogledao tu knjigu, shvatio sam da ima sličnosti i u opisima ratnih strahota. Crnjanskog sam dosta čitao, i svakako je uticao na moj razvoj.

Osim zbirki priča „Levom stranom druma” i „Low life”, Stojiljković se pre „Konstantinovog raskršća” aktivno bavio stripom, što kao pisac kritičkih tekstova što kao autor. Stripovska poetika, kao i konvencije žanrovske književnosti prisutni su i u njegovom prvom romanu.

– Prolog pod nazivom „Pogled iz beskonačnosti” dobio je ime prema jednoj epizodi stripa Dilan Dog, čiji je scenarista Ticijano Sklavi dosta uticao na mene – otkriva Stojiljković. – Osim od njega, učio sam i od Frenka Milera, Alana Mura, Nila Gejmena i tako dalje. Način na koji sam gradio radnju u svom romanu, smenjivanje scena, dijalozi, opisi, sve to podseća na stripove.

Stojiljković kaže da nikada sebe nije nazivao piscem, ni književnikom. Smatra da su ti pojmovi izvikani i sebe radije karakteriše kao pripovedača – čoveka koji priča priče, i ne bavi se postmodernističkim eksperimentima. Ističe da su na njega ponajviše uticali pisci žanrovske književnosti.

– Svi kažu da je žiri bio dosta hrabar što je dao nagradu jednoj ovakvoj knjizi, gde ima dosta žanrovskih referenci. Neki, čak, kažu da je to čisti horor roman, ali ja sa tim nisam sasvim saglasan. Osim toga, „Konstantinovo raskršće” je bilo bestseler pre nego što je dobilo nagradu, a nagrade se obično ne dodeljuju bestselerima, jer se smatra da su oni niže vrednosti.

Pisac primećuje da u Srbiji postoje kritičari i urednici koji smatraju da žanrovska književnost nikako ne može da bude umetnički vredna.

– Mislim da je to zbog toga što nisu u toku sa aktuelnim dešavanjima na svetskoj sceni. Ako, na primer, na Zapadu kažete da Stiven King nije književnost, ispadate smešni. Međutim, upravo nagrada „Miloš Crnjanski” za ovakav roman može doprineti tome da se razbije ta fama da žanrovski romani navodno nemaju književnu vrednost. Evo, pokazalo se da ipak nije tako, o čemu svedoči sastav žirija koji čine zaista ozbiljni ljudi.

Autor: F. Rogović
Izvor: Politika

 ________________________________________________________________

 

Dejanu Stojiljkoviću nagrada "Miloš Crnjanski"

BEOGRAD - Piscu Dejanu Stojiljkoviću danas je uručena nagrada "Miloš Crnjanski", za roman "Konstantinovo raskršće", u izdanju "Lagune".

Stojiljkoviću je nagradu uručio predsednik Zadužbine "Miloš Crnjanski", prof. dr Milo Lompar, na svečanosti u Kolarčevoj zadužbini.

Spoj nekoliko podvrsta romana

Svečanost je počela emitovanjem zvučnog zapisa snimljenog 26. oktobra 1965. na Kolarcu kada je Crnjanski recitovao "Lament nad Beogradom", na prvom javnom nastupu posle decenijskog izgnanstva.

Obrazloženje odluke da se bijenalna nagrada za najbolje debitantsko delo u jednoj od formi koju je negovao Crnjanski dodeli Stojiljkoviću saopštio je član žirija prof. dr Radivoje Mikić koji je naveo da je "laureat nagrađeni roman oblikovao kao spoj nekoliko podvrsta romana i makar nesvesno ušao u onu grupu srpskih romanopisaca kojoj pripadaju i Crnjanski i Pekić.

Tu konstataciju je obrazložio njihovom spremnošću da u okviru jedne sasvim specifične vrste romana pokažu svoje književno umeće. Mikić je to prepoznao kod Stojiljkovića kao način da se izbegnu klišei ratne proze, iako je priču smestio u vremenski okvir poslednje godine Drugog svetskog rata.

Prema rečima Mikića, osim stvarnosne ravni u romanu je prisutna i ona koja seže ka onome što se naziva "roman tajni", ili mistifikacija, čiji je cilj da uveri čitaoca da vidljiv sloj nije i jedini i pomaže razumevanju smisla i sadržaja istorijskih i drugih zbivanja.

Autor je ispričao epizodu iz mladosti da mu je otac početkom 90-tih kupio Sabrana dela Crnjanskog sa kojima je započeo druženje na početku teških ratnih godina i to mu je odredilo ceo dalji životni put, pa je i nagrađena knjiga u neku ruku plod tog druženja.

On se zahvalio izdavaču što je prepoznao vrednost rukopisa, a i kolegama iz književne grupe P-70 koji su ga podržavali dok je stvarao i kada je delo objavljeno.

Osporavanja ga pratila kroz ceo život

Nagrada za koju je Stojiljković rekao da je "dobar vetar u leđa za dalje putovanje kroz svet literature", sastoji se od povelje, bronzane medalje sa likom Crnjanskog i novčanog iznosa u protivvrednosti od 2.000 evra.

Svečanu besedu u čast Crnjanskog održao je prof. Lompar koji je stavio akcenat na osporavanja koja su ga pratila kroz ceo život jer je imao snage i talenta da unese modernost u integralnu verziju srpske kulture, hrabro menjajući književne forme koje je koristio kao i različite žanrove, bez straha da će to umanjiti vrednost njegovog književnog opusa.

Lompar je sa nekoliko prigodnih reči predstavio zbornik studija i rasprava doživotnog predsednika Zadužbine akademika Nikole Miloševića "Buktinje", koji je objavila Zadužbina u saradnji sa novosadskim izdavačem "Orfelinom".

U prigodnom umetničkom programu učestvovao je Hor slavista Filološkog fakulteta, a slikar Radoslav Trkulja poklonio je sliku sa likom Crnjanskog njegovoj zadužbini koja iduće godine slavi tri decenije postojanja.

Upravnik Zadužbine i urednik njenih izdanja Dimitrije Tasić je zahvalio donatorima koji su obezbedili da nagrada ima novčani iznos i bude uručena, poklanjanjem knjige akademika Miloševića.

Izvor: www.rtv.rs