Markus Zusak je rođen 1975. godine u Sidneju u Australiji, kao najmlađi od četvoro dece. Majka mu je Austrijanka, a otac Nemac. Posle Drugog svetskog rata odlučili su da se presele u Australiju i započnu život iznova. Iako nisu znali engleski, ohrabrivali su svoju decu da savladaju jezik i snažno su ih podsticali da čitaju i komuniciraju na engleskom od ranog detinjstva.
Zusak je počeo da piše romane sa 16 godina. Pre nego što je postao profesionalni pisac, radio je kao moler, domar i profesor engleskog jezika u srednjoj školi. On i dan-danas drži predavanja širom sveta, nadahnjujući publiku pričom o tome kako je postao pisac i savetima koji su mu pomogli da napiše svoj najpoznatiji roman.
Kradljivica knjiga je provela više od 500 nedelja na listi bestselera
Njujork tajmsa. Filmska adaptacija iz 2013. godine svakako je ponovo podstakla priču o ovoj knjizi i vratila je na prva mesta mnogih top-lista.
Zusak kaže da i dan-danas ponekad sumnja u sebe i svoje sposobnosti i da je posao pisca vrlo zahtevan, ali da je to jedino što je želeo da postane otkad je bio tinejdžer. Za objavljivanje knjige potrebno je mnogo rada i vremena, i pisac mora biti spreman na mnogo odbijanja. Savet koji daje svim mladim piscima je da se ne plaše neuspeha jer je to nezaobilazni deo procesa koji je i njega više puta pokolebao, pogotovo kada su mu prvi roman odbijali sedam punih godina pre nego što je objavljen. Još kao dete je razvio radoznalost prema knjigama, a roditeljima je najviše zahvalan na tome što ga nisu forsirali da čita, već su se samo pobrinuli da u kući uvek ima novih knjiga. Ljubav prema čitanju i pisanju se pojavila kada je shvatio da je svaka priča novi nepoznati svet koji samo čeka da ga neko otkrije.
Ako već niste upoznati sa delima ovog pisca, preporučujemo:
Klejov most
Petorica braće Danbar živi – bori se, voli, tuguje – u potpunom haosu, u kući bez ijedne odrasle osobe. Oni su porodica koju su snašle sve moguće nesreće obavijene velom davno zakopanih tajni. Da bi shvatio zašto im se sve to dogodilo, Metju Danbar mora pronaći tri stvari: izgubljenu pisaću mašinu, mrtvog psa i kosti zmije koja ga je ubila. U svojoj potrazi saznaće da je njegova majka prelazila kontinente ne bi li našla novi dom, da je otac ljubav tražio u dirkama starog klavira i zašto se njegov brat Klej odlučio za poduhvat na kakav se niko drugi u njihovoj porodici ne bi osmelio ne bi li im svima izmenio sudbinu.
„U engleskom jeziku reč glina – clay – ima dvostruko značenje. Prvo je nadimak imena Klejton. Drugo označava zemljani materijal od kojeg se izrađuju grnčarija i skulpture“, istakao je autor na početku romana. „Oba značenja su važna za Klejov most koji je ujedno most glavnog junaka i glineni most. Priču ćete razumeti i bez poznavanja ove igre reči, ali imajući je u vidu, možda ćete bolje razumeti Kleja, njegovu priču i njegov most.“
Glasnik
Ed Kenedi je maloletni taksista pred kojim nije bogzna kakva budućnost. Karte igra prilično bedno, beznadežno je zaljubljen u svoju najbolju drugaricu Odri i krajnje je odan svom psu Vrataru, s kojim zajedno pije kafu. Njegov život sastoji se od dosadne kolotečine i nesposobnosti, sve dok jednog dana slučajno ne osujeti pljačku banke.
Tada mu poštom stiže prvi kec iz špila. Tada Ed postaje glasnik. Odabran da bude onaj koji će nešto učiniti, on ide kroz svoj grad i pomaže ljudima (a kada je to potrebno, neke i zlostavlja), sve dok na kraju ne ostane samo jedno pitanje: Ko stoji iza Edovih zadataka?
Kradljivica knjiga
Devetogodišnja Lizel živi sa svojom starateljskom porodicom u Ulici Himel. Roditelje su joj odveli u koncentracioni logor. Lizel krade knjige. Ovo je njena priča i priča o stanovnicima njene ulice kada su bombe počele da padaju. Priču pripoveda Smrt lično i ovo nije knjiga koju ćete brzo pročitati. Sve vreme slutićete šta će se dogoditi i sa strahom iščekivati neizbežno. Majstorski napisan roman čija je radnja smeštena u najmračnije doba čovečanstva. Poruka koju prenosi autor je da književnost i pisana reč mogu biti spas od ratnih neprilika. Markus Zusak je napisao ambiciozno i nesvakidašnje remek-delo.
Autor teksta: Dunja Lozuk