Mark Lorens o pisanju

Mark Lorens, autor popularnog serijala Slomljeno carstvo, nedavno je objavio roman „Oshajmski točak“, završni tom trilogije Rat crvene kraljice.

Opišite nam ukratko kako nastaju vaše knjige. U dosadašnjim romanima uspešno ste kombinovali uzbudljive akcione scene sa onima u kojima je tempo pripovedanja daleko sporiji i koje čitaocu omogućavaju podrobnije upoznavanje sa likovima. Da li prilikom pisanja pratite tempo priče?

Svaki pisac piše drugačije. Priznajem da sam fasciniran kada slušam neke pisce dok opisuju sa koliko pažnje pristupaju svakom tehničkom aspektu nastanka njihovih romana, temi, strukturi, tempu, likovima i sl.

Ja to ne radim. Jednostavno sednem i počnem da pišem.

Da li pratim tempo priče? Pretpostavljam da me pitate da li pišem brže kada stignem do scena akcije. Ne. Kada pišem, pišem prilično ujednačenim tempom, koji je prvenstveno uslovljen brzinom kucanja.

Kako osmišljavate likove? Da li priču gradite oko njih ili obrnuto?

Kao što sam već rekao, moj proces je veoma jednostavan. Jednostavno počnem da pišem i činim to sve dok ne završim roman. Možda bi se moglo reći da likovima poklanjam nešto više pažnje, ali sve se svodi na seriju pitanja „a šta onda?“, postavljenih liku.

Ne razmišljam previše o ličnosti svojih junaka – to nije cilj. Moje mišljenje o njima se vremenom menja. Ne trudim se da deluju izbalansirano.

Neki njihovi postupci su prilično užasni. Da li brinete da čitaoci zbog toga neće navijati za njih? Kako ih transformišete u ljude sa kojima će čitalačka publika želeti da se druži?

Ne radim to. Nikada ne razmišljam o tome šta će se svideti publici. Najvažnije mi je da zabavim sebe samog. Trudim se da stvorim interesantne likove zato što je to ono što mene privlači priči. Ako ima zanimljivih likova, želim da saznam šta će im se dalje dešavati.

Kada ste počeli da pišete?

Ako zanemarimo školske sastave i scenarije za Lagume i zmajeve (i neke druge društvene igre), pisanjem sam ozbiljnije počeo da se bavim u svojim tridesetim. U početku sam pisao poeziju i kratke priče. Prvu kratku priču objavio sam pre deset, a prvu knjigu pre pet godina.

Moje kratke priče nisu imale nikakve veze sa onim što pišem sada, ali dešava se da iz njih pozajmim poneki kvalitetan deskriptivni pasus.

Šta vas motiviše prilikom pisanja i kako prevazilazite blokade?

Jednostavno osećam potrebu da se na neki način izrazim. Kada ne bih pisao, verovatno bih se bavio nekom drugom kreativnom aktivnošću.

Nikada nisam doživeo blokadu, a kada želim da prestanem... to i učinim. Pišem da bih zadovoljio svoju potrebu i nikada nisam morao da primoravam sebe da to radim.

Da li ste primetili nekakve promene u izdavačkoj industriji otkako ste počeli da se bavite pisanjem? U kom pravcu ide izdavaštvo?

O izdavačkoj industriji znam veoma malo. Moje je da im pošaljem svoje rukopise i to je to. Ovim poslom se bavim isuviše kratko da bih imao nekakav stav o izdavaštvu kao takvom.

Recite nam nešto o „Oshajmskom točku“. Šta možemo očekivati?

Ne umem da reklamiram svoje knjige i zato mislim da bi najbolje bilo da to i ne pokušavam.
 
Autor: Džoel Korna
Izvor: scififantasynetwork.com
Prevod: Jelena Tanasković
Foto: Nick Williams