Mark Gudmen o zločinima budućnosti – drugi deo intervjua o geolokaciji i korišćenju kamera

Ekspert za bezbednost i futurista Mark Gudmen ima preko dvadeset godina iskustva u radu sa službama bezbednosti, radeći sa organizacijama kao što su Interpol, UN, NATO, policijom Los Anđelesa i američkom vladom. Takođe je i osnivač Instituta za zločine budućnosti i savetnik Univerziteta Singulariti. Njegova nova knjiga se zove „Zločini budućnosti.“

Budući da je ovaj intervju dugačak i veoma važan jer se tiče bezbednosti na internetu svih nas i informiše nas o tome šta su stvarne pretnje, jednom nedeljno ćemo objavljivati po jedan deo intervjua, a u skladu sa određenom temom. Prvi deo intervjua je bio posvećen tome šta su Uslovi korišćenja na internetu, a drugi deo posvećujemo njegovom razmišljanju o (zlo)upotrebi podataka o geolokaciji i snimaka kamerom.

Ako odete u Mekdonalds, tamo nećete videti stiker na vratima koji kaže: „Otvarajući ova vrata, slažete sa da ako neki član vaše porodice umre od salmonele, zbog nepravilnog rukovanja hranom, mi nismo krivi.“ Zašto je to dopušteno softverskim kompanijama?

To je jedno od osnovnih pitanja koje postavljam u knjizi. Ako odete i kupite Fordov auto, a on krene da se kvari na svaka tri metra, sud neće dozvoliti da se Ford izvuče sa tim, ali ove kompanije mogu. Odličan primer je kompanija „Nordstrom's“, poznata robna kuća, koja je počela da nadgleda kupce unutar tržnog centra. Većina ljudi danas ima pametne telefone, a većina pametnih telefona ima bežični internet, koji oni ostave upaljen, preko koga curi MAC adresa, jedinstveni identifikator. „Nordstrom's“ je hteo da preciznije prati kupce u radnjama da bi znali koliko vremena provode u odeljenjima za obuću, haljine ili donji veš, radili su mikro geolokaciju kupaca. Kupci su obavešteni putem znaka od šest inča na ulazu u tržni centar, kako niko ne bi primetio šta tamo piše: „U želji da vam bolje izađemo u susret“ – što je uvek znak da nešto nije ok – „počećemo da pratimo vašu lokaciju u našim radnjama preko mobilnih telefona i bežičnog interneta. U slučaju da ne želite da učestvujete u ovom projektu, ili isključite telefon pre nego što uđete, ili nemojte da ulazite.“ I tako ste se, samo zato što ste ušli u „Nordstrom's“, složili na njihove uslove korišćenja. Ovo su počeli da oslovljavaju kao „kolačići na ulici“ (Cookie-ing of the Street), gde svi „kolačići“ koje smo sretali na internetu, sad možemo videti i u fizičkoj formi.

Kada govorimo o geo-obeležavanju i praćenju vaše lokacije, pomenuli ste zastrašujuće načine na koje kriminalci mogu da iskoriste tu informaciju: Možete fotografisati vašu decu, a da ne znate da je lokacija na kojoj je fotografija uslikana ugrađena u sam fajl i da pedofili mogu analizirati tu sliku i saznati gde živite. Još jedan primer koji ste naveli je da skloništa za žrtve nasilja u porodici, govore ženama da uklone baterije iz telefona, jer bi ih njihov nasilni muž mogao naći.

Ima mnogo primera te vrste curenja podataka, posebno u slučajevima nasilja u porodici. Ne samo da su govorili ljudima da uklone baterije, već su im bukvalno konfiskovali telefone kad god bi došli u skloništa; mnogi od ovih skloništa se nalaze na privatnim lokacijama, kako bi sprečili nasilnike da pronađu svoje žrtve, a sada oduzimaju telefone ili uopšte ne dozvoljavaju njihovo korišćenje. Čak se i provalnici koriste time: ljudi su kačili fotografije stereo uređaja visokog kvaliteta na „Craigslist“, sa lokacijom skrivenom u fotografijama, provalnici bi se pojavili na adresu i pokrali bi ih. Često pričam o napadu Talibana gde su uspeli da unište veliku količinu helikoptera Apača, koji su upravo bili isporučeni, zato što su pratili GPS koordinate na slikama koje su vojnici kačili i tako otkrili tajnu lokaciju baze.



Imao sam nejasnu predstavu da je moguće hakovati računar i gledati kroz vašu kameru, ali da je to vrlo teško i da nikome ne bih bio interesantan. Ali sad zvuči da je to vrlo lako; potrebno je samo pretpostaviti da vas svaka kamera ili mikrofon koji posedujete, snima. Pretpostavljam da postoje sajtovi, koje možete da pratite gde se desetine ljudi snima dvadeset četiri sata dnevno.

Da. Voajerske kamere, skrivene kamere, a ako odete na ove sajtove možete videti ljude kako se presvlače, vežbaju, u advokatskim kancelarijama, u zatvorima, doktorskim ordinacijama. Zaboravio sam tačan broj, ali skoro sve kamere danas su praktično konektovane na internet; četrdeset posto tih kamera nema šifru, dok 30% koristi šifru koja dođe sa uputstvom, koju lako možete proguglati. Neverovatno je lako pristupiti.

Velika razlika sada je to što te kamere mogu biti hakovane putem malvera. Tako da vam sad ne treba profesionalni haker, koji će praviti naloge ili neki softverski alat kako bi provalio u nečiju kameru; možete kupiti malver, ili zločinački softver, kako ga ja nazivam, softver koji će automatski otuđiti nečiju kameru. Može biti kamera za bebe, kamera u nečijoj kući, na laptopu, mobilnom telefonu. Videli smo šta se desilo sa Mis Amerike, mladom devojkom od šesnaest godina po imenu Kasidi Vulf; jednog dana dobila je mejl koji je sadržao preko sto slika nje gole u sopstvenoj sobi. Uz mejl je išla i pretnja; pisalo je, „Hej, moraš imati seks sa mnom onlajn, preko video čata, ili ću u suprotnom okačiti ove golišave fotografije na socijalnim mrežama i poslati ih tvojim prijateljima na Fejsbuku.“ Naravno bila je prestravljena; srećom, rekla je roditeljima, koji su pozvali FBI. Sprovedena je istraga, koja je otkrila da ju je hakovao drug iz odeljenja, sedamnaestogodišnjak. A on čak nije ni bio pravi haker; samo je kupio neki jeftini softver onlajn, poslao joj mejl, ona je kliknula na pogrešno mesto i tako instalirala virus na računar, koji je preuzeo kontrolu nad njenom kamerom. Ono što ljudi ovde ne shvataju je, da ona crvena ili zelena lampica koju očekujete da vidite kada je kamera upaljena, može biti isključena, tako da vaša kamera može da snima u pozadini sve vreme.

Vi u stvari preporučujete ljudima da prekrivaju kamere trakom ili nečim drugim, je li tako?

Nalepnica, flaster, izolir traka – naravno, to ne sprečava mikrofon da snima. U slučaju Kasidi Vulf, ona nije bila neko ko je uvek go u svojoj sobi; kamera je hvatala trenutke kada je izlazila iz kupatila ili kada se presvlačila u sobi.

Prvi deo intervjua možete pročitati ovde.

Izvor: lightspeedmagazine.com