Mark Blejk, autor knjige o legendarnoj grupi: Pink Floyd nadilazi sve granice

Knjiga „Pink Floyd: Kad svinje polete“ britanskog muzičkog novinara Marka Blejka je kompletna istorija ove poznate britanke grupe. Riječ je o izvrsnom, veoma detaljnom i važnom pogledu na istoriju grupe Pink Floyd, a to je  ujedno i prva kompletna biografija grupe. Ovo prošireno izdanje istorije jedne od najvećih rok grupa svih vremena nastalo je nakon što je autor Mark Blejk razgovarao sa Dejvidom Gilmorom, Rodžerom Votersom, Ričardom Rajtom i Nikom Mejsonom, i intervjuisao ostale bivše članove grupe, producente, školske drugove, djevojke, scenske tehničare, cimere, menadžere, prijatelje, neprijatelje i brojne druge ljude koji su imali uvid u živote članova grupe i njihov rad.


 
Blejk spaja mišljenja i uspomene očevidaca, i prati priču grupe počev od njenih korijena u Kembridžu do globalnog uspjeha albumom „The Dark Side Of the Moon“ i gorkog raspada osamdesetih godina XX vijeka, od njihovog istorijskog okupljanja na „Lajv ejtu“ do smrti osnivača Sida Bareta 2006. i sve nakon toga. Precizna, uzbudljiva i ambiciozna poput svakog njihovog albuma, „Kad svinje polete“ je proglašena za najpotpuniju biografiju Pink Floyda. Knjigu je objavila Laguna, a prevodilac je poznati muzičar Dejan Cukić.
 
Mark Blejk je bio pomoćnik urednika časopisa Q i dugogodišnji saradnik sestrinskog magazina Mojo. Autor je knjiga „Da li je ovo pravi život: neispričana priča o grupi Queen“ i „Kamenujte me: dosjetke i mudrosti Kita Ričardsa“, a bio je urednik dva kapitalna muzička štiva: „Dilan: vizije, portreti i zadnje strane“ i  Pank: cijela priča“. Mark Blejk živi u Londonu sa suprugom i sinom, odakle je i govorio za ART.
 
Šta vas je podstaklo da napišete knjigu „Pink Floyd: Kad svinje polete“?
 
– Želio sam da pronađem novi ugao i donesem nešto novo u priču. Ali postojala je samo jedna knjiga koja pokriva cijelu priču oko grupe Pink Floyd „A Saucerful of Secrets“ pokojnog Nikolasa Šafnera. Ta knjiga je samo išla do kasnih 1980-ih. Takođe sam osjetio da sam mogao donijeti nove uvide u postojeću priču.
 
Kako i gdje ste sproveli istraživanje za knjigu?
 
–  Ja sam ranije intervjuisao Dejvida Gilmora, Rodžera Votersa, Ričarda Rajta i Nika Mejsona za razne časopise. Onda sam razgovarao sa mnogim ljudima koji su poznavali članove benda Pink Floyd. Tu se nalaze stari školski prijatelji, prijateljice, kolege muzičari, prolaznici, producenti, inženjeri. Neki ljudi su odbili da razgovaraju sa mnom, ali većina nije.
 
Kako je zapravo nastala grupa Pink Floyd i koji su joj bendovi prethodili?
 
– Grupu koja je je vremenom postala Pink Floyd su osnovali Nik Mejson, Rodžer Voters i Ričard Rajt kao studenti u Londonu oko 1963 - 64. godine. Svirali su bluz i kover verzije pop pjesama na studentskim igrankama i zabavama i nastupali su pod različitim imenima, uključujući The Tea Set. Postali su samo Pink Floyd kada im se Sid Baret pridružio 1965. godine.
 
Šta nam možete reći o imenu benda Pink Floyd? Je li to spoj imena dva poznata bluzera?
 
–  Da. Bio je to spoj imena dva bluz muzičara, Pink Kansila i Flojda Andersona. Ali ja ne bih rekao da su bili poznati.
 
Zašto je po vašem mišljenju Pink Floyd važan u istoriji rok muzike?
 
– Mislim da je Pink Floyd bio jedan od bendova koji su razvili ideju muzički utemeljenog albuma. Prestali su da objavljuju singlove nakon 1968. i nijesu objavili naredni za još 11 godina. Preokrenuli su album u muzičku art formu, a ne samo skup nepovezanih pjesama ili vozilo za hit singlove i neke druge filere.
 
Pink Floyd je imao inovativan izgled omota ploča. Koliko je to važno za neki bend?
 
– Omoti njihovih albuma su bili od vitalnog značaja. Same grupe nijesu trgovale sa definisanim slikama. Oni su izgledali relativno anonimno na sceni. Omoti LP ploča, kao što su „The Dark Side Of The Moon“, „Atom Heart Mother“ i „Wish You Were Here“ posebno su pomogli da se stvori mističnost, za koju vjerujem da je od suštinske važnosti za bend i njihovu publiku.
 
„The Dark Side of the Moon“ je drugi najprodavaniji rok album u istoriji. Kako vi ocjenjujete ovaj album?
 
– To je jedan od mojih omiljenih Pink Floyd albuma i mislim da je to bio njihov najbolji rad do tada, 1973. godine, možda i najbolji ikada. To je ujedno i album koji se dopao i mnogim ljudima koji ga ne vole posebno kao ostalu muziku benda. Ima univerzalni apel koji nadilazi granice, jednostavno zato što su pjesme tako dobre.
 
Šta je značio album „The Wall“ za ovu grupu i njihovu buduću karijeru?
 
– „The Wall“ je bio veliki hit, ali takođe i najambiciozniji konceptualni album grupe Pink Floyd. Bio je to zadnji put da su Rodžer Voters i ostatak benda dobro radili zajedno. To je označilo kraj benda i to je bilo tokom 1970-ih.
 
Kako vi vidite ovu grupu sa i bez Sida Bareta?
 
– Razmišljam o njima kao o dvije različite grupe. Sid Baretov stil pisanja pjesama je bio jedinstven. Kada je on napustio grupu morali su da se osmisle iznova. Bilo im je nemoguće da pokušaju da oponašaju njegov zvuk.
 
A šta je sa uticajem Rodžera Votersa u ovoj grupi?
 
– Bez uticaja Rodžera Votersa, Pink Floyd bi se okončao čim ga je Sid Baret napustio. On je stvorio koncept, napisao sve tekstove i njegove ambicije su vodile grupu kroz veći dio 70-ih.
 
Danas nema tako velikih i uticajnih grupa kao što je bio Pink Floyd. Zašto?
 
– Muzička industrija se promijenila do neprepoznatljivosti kao što je i način na koji ljudi konzumiraju muziku. Bilo bi nemoguće da bend postigne takvu prodaju u današnje vrijeme.
 
Čini se da je muzika imala veću ulogu u društvu prije nekoliko decenija. Iz kog razloga?
 
– Bilo je manje aktivnosti u 1970-im! Sada imamo internet. Sve u svemu pop muzika je manje važna u životima ljudi koji odrastaju nego što je bila u Pink Floyd eri.
 
Ima li grupa Pink Floyd budućnost, iako više ne postoji?
 
– Muzika ima budućnost, ali ne vjerujem da će  se Pink Floyd ikad ponovno okupiti, sa ili bez Rodžera Votersa, ili ikad snimiti neke albume.
 

Rodžer: Ovo je moja ploča
 
“Imali smo prilično velike svađe tokom rada na albumu The Wall, ali sve su to bila umjetnička razmimoilaženja”, tvrdio je kasnije Gilmor.
 
“Željeli samo da The Wall snimimo na najbolji mogući način. Sjećam se da sam se vozio s Rodžerom jednog jutra i on je rekao: “Bože moramo zauvijek raditi zajedno. Tako smo dobar tim”. Kada je snimanje nastavljeno u Los Anđelesu, Rajt je pozvao Gilmora na piće da porazgovaraju o Votersovom ultimatumu dok su sjedeli u restoranu Gilmor je klavijaturisti obećao da će se boriti za njegovo pravo opstanka u bendu, uprkos tome što se slaže sa Votersom da on ne daje potreban doprinos.
 
“Rekao sam mu: Moraš sam da se odlučiš, Rik. Nijesi se baš potrudio do sada, zar ne!”.
 
Votersov stav je bio jasan: Rajt će pristati da se tiho povuče iz benda, po završetku albuma ili Rodžer odbija objavljivanje albuma The Wall pod imenom grupe Pink Floyd.
 
Rodžerov stav je bio: Ovo je moja ploča, a vama sam dopustio da svirate na njoj. S obzirom na finansijsku situaciju grupe, on je bio taj koji je, po svom mišljenju, držao vreću punu para.
 
(iz knjige “Pink Floyd: Kad svinje polete” Marka Blejka, Laguna, 2017)

Autor: Vujica Ognjenović
Izvor: vijesti.me