Manje poznati znakovi interpunkcije koje bismo mogli češće da koristimo

Zato što ponekad jedna, dve ili tri tačke, tačka-zarez, crtice, crte, povlake, apostrofi, upitnici, uskličnici, navodnici, okruglaste, kockaste i vitičaste zagrade nisu dovoljni, predstavljamo vam neke od alternativnih znakova interpunkcije koji bi vam dobro došli u svakodnevnoj komunikaciji.



1. Uzvičnik-upitnik

Verovatno ste već upoznati sa upotrebom ovog znaka interpunkcije, zahvaljujući nazivu i širokoj upotrebi (Šta si to uradio!? ili Ne čitaš članke na portalu Mental Floss?!). Iako se u upotrebi može zameniti mesto uzvičnika i upitnika, takođe se koristi i simbol koji kombinuje oba znaka. Osmislio ga je marketinški direktor Martin Spekter 1962. godine; kako je pisalo u njegovoj umrlici koja je objavljena u Njujork Tajmsu, uzvičnik-upitnik je „tipografski pandan grimasi ili sleganju ramenima. Prema gospodinu Spekteru, primenjuje se isključivo retorički, kada pisac želi da izrazi nepoverljivost“. Engleska reč za ovaj simbol je interrobang, i kombinacija je latinske reči interrogatio, što znači „upitanost“, i reči bang, koja se u izdavačkoj industriji koristi za znak usklika.

2. Znak upita ili retorički znak pitanja

Upotrebu „preslikanog“ znaka pitanja predložio je štampar Henri Denam u 16. veku, kao znak interpunkcije koji bi se koristio na kraju retoričkog pitanja. Kako Lin Tras navodi u svojoj knjizi Eats, Shoots & Leaves: The Zero Tolerance Approach to Punctuation, upotreba ovog znaka „nije zaživela“.

3. Znak ironije

Prema autoru Kitu Hjustonu, autoru knjige Shady Characters (Sumnjičavi karakteri), britanski filozof Džon Vilkins je prvi predložio upotrebu znaka ironije, za koji je verovao da treba da bude predstavljen simbolom naopakog znaka uzvika.

Sledeći predlog iz 19. veka dao je Alkanter de Bram, simbol koji „podseća na bič“, tj. zakrivljeni znak uzvika. Nakon toga je 1966. godine francuski autor Erve Bazen predložio svoju verziju – simbol koji izgleda kao kombinacija uzvičnika i latiničnog slova „U“, pored pet drugih znakova interpunkcije, u svojoj knjizi Plumons l’Oiseau (Očerupajmo pticu).

4. Znak ljubavi

Među Bazenovim predlozima našao se i znak ljubavi. Simbol se sastoji od dva naspramna znaka pitanja koji formiraju srce sa zajedničkom tačkom koja se nalazi ispod njih. Upotreba ovog znaka bi se, naravno, koristila pri izjavi ljubavi, kao na primer u rečenici: „Srećna godišnjica [znak ljubavi]“ ili „Osećam leptiriće u stomaku [znak ljubavi]“.

5. Znak podrške

Bazen je ovaj znak opisao kao „stilsku prezentaciju zastavica koje se nalaze na vozilu tokom zvanične posete predsednika“. Znak podrške (kombinacija dva uskličnika koji imaju zajedničku tačku) predstavlja „ukazivanje dobre volje ili dobrodošlice“, te se može koristiti u izjavama poput: „Drago mi je da te vidim [znak podrške]“ ili „Viva Las Vegas [znak podrške]“.

6. Znak ubeđenja

Imate potrebu da izjavite nešto sa čvrstom sigurnošću? U takvoj izjavi možete upotrebiti znak ubeđenja, još jedan Bazenov izum, koji je predstavljen simbolom uskličnika koji je precrtan crticom. Fil Džejmison je napisao na svom blogu Proofread Now’s GrammerPhile: „Ovaj interpunkcijski znak bi bilo najbolje koristiti kada poželimo da pišemo VELIKIM SLOVIMA.“

7. Znak sumnje

Još jedna Bazenova kreacije je znak sumnje – znak koji izgleda kao nešto između latiničnog slova „Z“ i upitnika – suprotnost je znaku ubeđenja, te se stoga može koristiti na kraju rečenica koje u sebi imaju dozu skepticizma.

8. Zapovedni znak

Bazenov zapovedni znak (kombinacija uzvičnika i krive linije) rečenici daje ton ekspertize. (Primer: „Bio sam tamo i to-i-to se desilo [zapovedni znak]“). Takođe, primenljiv bi bio i u rečenicama koje sadrže naređenje ili savet koji se mora prihvatiti sa ozbiljnošću, koje potiču od nekoga sa autoritetom.

Nažalost, kako Hjuston piše za BBC: „Bazenove ideje su u startu bile osuđene na propast. Iako su njegovi simboli izgledali prepoznatljivo, ono što je bilo presudno jeste to da nije bilo moguće otkucati ih na pisaćoj mašini. Sam autor ih nikada nije koristio (ako izuzmemo njegovo delo u kom se nalaze), a vrcavi ton knjige obeshrabrio je druge pisce da počnu da ih upotrebljavaju, tako da su danas znak ljubavi, ironije i ostali tik nešto više do puke zanimljivosti.“

9. Sark-znak

Sark-znak (skraćeno od „sarkastičnog znaka“) predstavljen je spiralnim simbolom sa tačkom u centru. Tvorac simbola i propratnog sajta, Daglas Saks, navodi da je „pisao e-mail prijatelju u pokušaju da bude sarkastičan, kada mu je prošlo kroz glavu da u engleskom, a verovatno i mnogim drugim jezicima, nedostaje znak interpunkcije kojim bi se naznačio sarkastični ton“. Sark-znak je nastao (a i zaštićen je) 2010. godine. Iako ovaj znak interpunkcije nije ušao u široku upotrebu, Saks ga reklamira kao „oficijalni, lako upotrebljiv znak interpunkcije koji služi za naglašavanje sarkastične fraze, rečenice ili poruke“. Jer pola zabave u upotrebi sarkazma leži u tome da naglasite kada ste sarkastični [sark-znak].

10. Znak džangrizavosti

Ovaj znak se, poput sark-znaka, može upotrebiti kako bi se naglasila rečenica koja ima više značenja od očitog. Za razliku od sarkastičnog znaka, ovaj znak nije zaštićen i lako ga je otkucati na tastaturi: čine ga tačka i tilda znak (.~). Ovaj simbol je 2007. godine kreirao tipograf Čoz Kaningem.

11. Asterizam

Prema Hjustonu, ovaj trouglasti simbol koji čine tri asteriksa (*) „nazvan je po sazvežđu i ušao je u upotrebu još 1850-tih godina kako bi se naglasila 'prilično opširna beleška koja nema referencu'“.

12. i 13. Uzvični zarez i upitni zarez

Prema navodima Hafington Posta, Leonard Storč, Ernst van Hagen i Sigmund Silber su osmislili oba ova znaka – znak pitanja i usklika koji umesto tačke imaju zarez, još 1992. godine. U opisu patenta za ove znakove (čija su prava istekla 1995. godine) piše sledeće:

„Upotrebom dva nova znaka interpunkcije, uzvični zarez i upitni zarez... upitanost i usklik mogu se izraziti u sklopu strukture napisane rečenice, kako bi se misli lakše i jednostavnije prenele čitaocima. Novi znakovi interpunkcije mogu se koristiti između reči umesto zapete, doprinoseći boljem izražavanju osećanja ili radoznalosti. To omogućava autoru veći izbor metoda upotrebe znakova interpunkcije, kao na primer da vernije zabeleži govorni jezik. Štaviše, novi znakovi interpunkcije se prilično dobro uklapaju u ustaljenu praksu, jednostavno upotpunjujući prazninu, uz malo, pa i nimalo, dodatnih pojašnjenja“.

Opis patenta se završava predviđanjem kako bi čitalac mogao da „protumači“ znakove pri prvom susretu sa njima: „Domišljato [uzvični zarez] čudo da ovo nisam nikad ranije video“.

Autor: Ejdrijen Krezo
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: pxhere.com