Majk Tajson: Za život je potrebno mnogo hrabrosti

Život Majka Tajsona je prava avantura, i to dobro dokumentovana. Imao je teško detinjstvo, da bi susret sa legendarnim trenerom Kasom D’Amatoom sve promenio. Postao je svetski šampion sa 20 godina. Zatim je proveo tri godine u zatvoru zbog optužbe za silovanje, iako je tvrdio da je nevin. Kada je izašao iz zatvora, u banci je imao oko 400 miliona dolara.

U roku od nekoliko godina taj novac je nestao – Tajson je proglasio bankrot – uglavnom zbog ovisnosti i nepromišljenog trošenja. Dotakao je dno probijajući se kroz brdo dugova, a onda je, naizgled niotkuda, započeo glumačku karijeru i postepeno se vratio u žižu javnosti.

Majk Tajson ima 57 godina, i potpuno je drugi čovek. Pored toga što se vratio u ring nakon petnaestogodišnje pauze da bi se borio protiv Roja Džonsa Juniora, takođe je solidan glumac, samostalno nastupa na sceni, a postoji i crtani film na TV-u koji nosi njegovo ime. Osim toga, Majk Tajson vodi svoj nedeljni podkast Hotboxin’, vlasnik je „Tajson ranča“, imanja od nekih 16 hektara, 100 kilometara severno od Los Anđelesa, koje je specijalizovano za uzgoj kanabisa. S obzirom na to da se bavi tako različitim projektima, lako je zapitati se: ko je zapravo Majk Tajson danas?

Razgovor je vođen pre tri godine na njegovom ranču i prenosimo vam veći deo.

Kada sam stigao u njegovu kuću jednog hladnog, ali vedrog jutra, dočekala me je njegova veoma ljubazna supruga Kiki. Po svemu sudeći, ona je odigrala ključnu ulogu u njegovom ponovnom usponu. Profesionalan, kao i dok je bio na vrhuncu bokserske slave, iz Tajsona izbija energija i harizma poput najvećih filmskih zvezda. Poziva me u dnevnu sobu na razgovor. Sedamo na kauč ispred televizora. „Pitajte šta god želite“, insistira.

Dogovoreno. Napisali ste jednu od najboljih sportskih autobiografija svih vremena – „Apsolutna istina“. Da li postoji nešto o Majku Tajsonu što još nije ispričano?

Mislim da ne. Osim ako se ne dogodi nešto čudesno. Jer nikad se ne zna. Što više učimo o sebi, više učimo o životu. Život je prilično zanimljiv. Rađamo se ne znajući ništa, umiremo ne znajući odakle smo došli. Ali naš život nas priprema za našu smrt. Još uvek ne znamo ništa o tome, ali kada dođemo do određenih godina, više se ne plašimo smrti kao što smo se plašili dok smo bili mladi.

Da li ste ranije mnogo razmišljali o smrti? Bavili ste se opasnim poslom...

Znao sam da postoji mogućnost da poginem tokom treninga, tokom borbe. To sam znao. Ali nisam se plašio, jer sam mislio da ako neko i bude umro, to neću biti ja. To samopouzdanje je bilo mehanizam za preživljavanje. Ali sada, govoreći iz vlastitog iskustva, iz onoga u šta verujem, što više znam o nepostojanju, to sam spremniji da umrem.

Da li se unapred radujete smrti?

Da. Ne plašim se smrti. Život je možda komplikovaniji od smrti. Verujem da je tako. Ne znam da li je to istina. Jer za život je potrebno mnogo hrabrosti. Bez hrabrosti ne možete da živite. Život je putovanje; život je borba. Ljudi imaju sve i još uvek osete da to nije to, bore se. Previše ozbiljno shvatamo sebe. Mislimo da smo neko i nešto. Ko smo mi zapravo? Mi smo niko i ništa! Dolazimo ni iz čega; a mislimo da smo posebni! Slava je sra*e.

Bilo je trenutaka u Vašem životu kada su Vam svi govorili da ste posebni...

I saznaš da nisi. Možeš da odeš u zatvor, možeš da umreš, mogu da te maltretiraju. Ne očekujem da će mi se loše desiti, ali kada mi se dogodi, razumem i u stanju sam da se sa tim nosim. I ranije sam uspevao da se izborim sa lošim stvarima, takav mi je bio život, pa nisam dozvolio da se o njih spotaknem. Znam da se sra*a dešavaju. Kada se loše stvari dese, i dalje ću pokušavati da nešto postignem. Neću biti obeshrabren.

Da li osećate da se u Vama još uvek vodi borba?

Možda. S vremena na vreme se to dogodi. Ali ne kao pre, kada se stalno dešavalo!

Recite mi nešto o svom ranču. Kako je sve to počelo?

Ne znam kako je počelo, ali je sve imalo smisla, i tako smo došli do svega ovog ovde.

Kanabis je i dalje nezakonit u mnogim državama...

To je smešno! Ljudska bića su smešna! Njihovo razmišljanje je smešno. Svako živo biće zna svoju svrhu, a ljudi dožive i po sto godina pa i tad ne saznaju! Zašto smo toliko glupi? Preuzeli smo ulogu da budemo glavni... a bolje bi bilo da dozvolimo životinjama da budu glavne. Zapravo, one i jesu iznad nas.

Mislite li da će doći vreme kada će kanabis postati legalan u svim saveznim američkim državama?

Daće bog! Ljudi ga uzgajaju. To je deo univerzuma.



Boks može mnogo da pruži, ali i traži mnogo zauzvrat. Kada pogledate unatrag, šta je boks značio za Majka Tajsona?

To je velika škola! Svašta možete da naučite. Samo putem podučavanja drugih počinjete zaista da učite. Ne možete da naučite nešto samo slušanjem, učite tako što podučavate druge. Čak i ako sami ne znate ništa. I što više podučavate druge, postajete sve više svesni da ništa ne znate. Ali podučavanje drugih nikako nije gubljenje vremena.

Tajson iz 80-ih je bio veoma živopisan. Da li Vam je garderober još uvek pun ogromnih bundi i patika?

Nemam više bunde. To više ne nosim jer volim životinje. Imam puno patika. Volim lepe stvari. Ja sam jednostavan momak. Tu i tamo obučem poneko odelo, prilično su skupa.

Veliki obožavaoci vašeg podkasta znaju da Vam je gost bio Tajson Fjuri...

On mi se mnogo dopada. Ponosan sam na to što je ime dobio po meni. Ja to stvarno cenim. Bio sam zaista zahvalan i veoma me je dirnulo to kada sam saznao da je po meni dobio ime.

Očigledno je da ste veoma popularan gost na velikim mečevima. Da li ste od onih selebritija koji se slikaju sa svim obožavaocima?

Ne baš. Možda pomalo, ali nisam od onih koji glumataju kako ne žele da se slikaju! (Smeh.) Zato sam počeo da se bavim svim ovim, jer volim da budem deo tog sveta.

Nedavno su Evanderu Holifildu, Lenoksu Luisu i Vama odali počast kao najznamenitijim svetskim bokserima. O čemu ste vas trojica razgovarali?

Ni o čemu posebno. Malo smo popričali, izgrlili se i svako je otišao svojim putem. Ne viđam se ni sa kim. Sve svoje vreme provodim sa suprugom i svojom porodicom. Taj svet više nije deo mog života. Sada sam više porodičan čovek. Ovo je moj život (pokazuje na dnevnu sobu). Imam dodir sa tim nekadašnjim životom, na primer, putem svog podkasta, ali ništa nije kao pre.

Flojd Mejveder tvrdi da se više ne bori protiv boksera jer nema šta još da dokaže – da li smatrate da bi bokseri i ultimativni borci trebalo da se takmiče jedni protiv drugih, ili to šteti integritetu oba sporta?

Mislim da je to prilično sjajno! On je to prvi učinio. Sviđa mi se. Biće toga još, nema sumnje. Ne znam koliko bismo se dobro borili protiv njih – uvek zavisi od toga koja su pravila borbe.

Da li smatrate da nešto nedostaje u današnjem svetu boksa?

Boks, kao sport, velika je enigma. Međutim, ovo je jedino važno: za dvesta godina od sada verovatno će postojati samo pet boraca koje će ljudi pamtiti. To je jedino bitno. Nije bitan novac, niti da se obogatite. Već da će se tvoje ime pominjati sve dok se planeta ne raspadne. Možete se ostvariti u boksu, pesničenju, nadmetanju, borbi. Sviđa mi se ta reč – „borba“. To više nije politički korektna reč u ovoj oblasti sporta. Borba sada nije kul. Može da izazove negativne konotacije, ali ne ukoliko tu reč koristite u duhovnom smislu. Borba je duhovna, ali jednostavno ne možete da vidite ono duhovno jer uglavnom dominira njen fizički aspekt. Svi želimo da budemo kao Ahil. On je kralj svih boraca.

Ali Ahil je, naravno, imao jednu veliku slabost...

Svi imamo slabosti. Verovatno je imao i druge, ali nama je rečeno samo za tu jednu. Pre nego što umrem, želim da posetim Ahilov grob u Grčkoj.

Nedaće iz Vaše prošlosti su dobro dokumentovane. Šta biste savetovali onima koji su doživeli pad, kako da ponovo stanu na svoje noge?

Možete da se predomislite kad god poželite. U bilo kom trenutku možete postati osoba kakva želite da budete. Možete baš sada da kažete: „Želim da budem zabavljač“ – pa se potrudite i da to postanete! Radite na tome. Živite takvim stilom života. Nekada sam živeo životom muljatora, frajera, face. Sada živim životom radnog čoveka. Idem na posao, vraćam se kući zahvalan što imam decu. Ne bi trebalo ni da živim u ovakvoj kući. Veoma sam zahvalan na svemu.

Izvor: thesportsman.com
Prevod: Kristijan Vekonj