Lusinda Rajli govori o svom novom romanu „Sestra iz senke“

Treći deo jedinstvenog, čarobnog serijala od sedam knjiga zasnovanih na legendama sazvežđa Sedam sestara, „Sestra iz senke“ već je u knjižarama. Tim povodom, objavljujemo intervju sa autorkom o ovom romanu i junakinjama serijala.
 
U kakvom je odnosu treća sestra, Zvezda, prema njenoj mitološkoj dvojnici?
 
U grčkoj mitologiji, Asteropa je sestra o kojoj najmanje znamo. Njen sjaj je skriven daleko većim sjajem ostalih zvezda iz sazvežđa Plejade i, kako to Zvezda otkriva gledajući kroz teleskop Tate Solta, Asteropa se zapravo sastoji iz dve zvezde slabog sjaja koje se nalaze jedna blizu druge. To čini osnovu njenog karaktera: mlada žena uvek u senci, opkoljena drugima, koja tek treba da otkrije drugu stranu svoje ličnosti.

Po legendi, uvek je u društvu sestre Kelene, koja je snažnija i glasnija od nje. Njihov blizak odnos me je zaista fascinirao. Stisnute u središte njihove porodice i među četiri druge sestre, Zvezda i KeKe su usmerene jedna na drugu i razvijaju poseban odnos.

U zapetljanom klupku mitova, kažu da je Asteropa ili postala supruga ili majka Enomaja, kralja Pize. Mnoge kontradiktornosti grčkog mita su mi bile teške za snalaženje, ali rešila sam da se čvrsto držim te dve priče. Moj Enomaj – Miš, nabusit je i složen lik, ali je velikog srca. Trudi se da ispuni dužnosti oca prema Roriju kao i ulogu gospodara Haj Vilda. Zvezda mu postaje ljubavni partner ali takođe preuzima i ulogu majke za Rorija. Njihove sudbine su zaista napisale zvezde (oh dobro… napisala sam ih ja!). Trenutak kada Zvezda otkrije Miševo pravo ime je moj omiljeni deo u knjizi.
 
Verovatno u svakoj sestri vidite neki deo sebe. Šta vas spaja sa Zvezdom?
 
Definitivno ljubav prema knjigama – svi romani koje Zvezda pominje u „Sestri iz senke“ su oni koje sam i sama čitala, i koje obožavam. Takođe i ja sam stidljiva i nesigurna u društvu i užasavam se da pričam u javnosti. S obzirom na to da je to nešto što sada moram često da radim, kao i Zvezda, morala sam da prevaziđem strahove i definitivno sam sve bolja u tome.
 
Zvezdi izražavanje ne ide od ruke. Da li vam je bio izazov pisanje dijaloga za nju?
 
U početku jeste. Kada sam pisala prve nacrte za svaki od romana, dijalozi su obično dolazili veoma lako. Međutim, bilo mi je potrebno izvesno vreme da stvorim način na koji bi se Zvezda izražavala. Njen unutrašnji život mi je bio veoma jasan, ali mi je bilo teško da pišem o njenoj komunikaciji sa drugima, jer je njeno izražavanje najčešće jednosložno! Da, kako knjiga napreduje, Zvezda počinje da izlazi iz svoje ljušture i stvara dublje veze sa ostalima. Dok sam pisala iz njene perspektive osećala sam da sam u dodiru sa svojom drugom prirodom. Njeni unutrašnji monolozi su tako bogati i živi, a njena sposobnost da sluša jedna je od njenih najjačih osobina – zbog čega su scene između nje i Rorija bile užitak za pisanje – oni razumeju jedno drugog na jedan suštinski način za koji reči nisu potrebne.
 
U knjizi, Orlando drži knjižaru sa retkim knjigama. Očigledno je da i sami volite retke knjige – koje su vam omiljene u vašoj kolekciji i zašto?
 
To što Orlando drži knjižaru sa retkim knjigama omogućilo mi je da kroz njega posredno živim takvim životom. Mislim da su retke knjige najveći luksuz. Kao i Zvezda, i ja ću uvek pre izabrati retku knjigu nego pomodnu torbu ili par cipela! Svake godine častim sebe nekom posebnom „retkom knjigom“ ili čak kompletom. A najstarijem sinu za Božić ili rođendan kupujem retke knjige. Omiljene u mojoj kolekciji su mi klasici edicije Pingvnin, kao i posebna izdanja u kožnom povezu od Dikensa i sestara Bronte.


 
Likovi u romanu „Sestra iz senke“ otvoreno govore o depresiji, naročito Miš. Da li mislite da je važno pisati o mentalnom zdravlju?
 
Da, svakako. Prema istraživanjima o mentalnom zdravlju, gotovo 10 procenata populacije u Britaniji tokom svog života doživi anksioznost i depresiju. Kao društvo, tek smo počeli da pričamo o depresiji bez straha od stigme, tretirajući je kao bolest a ne kao nešto čega se treba stideti. Miš je ostavši bez supruge, preživeo strahovitu emocionalnu traumu, koja može biti okidač za depresiju. Na kraju, uz podršku porodice i Zvezdinu nežnost, postaje sposoban za vezu sa njom i svojim sinom i ostavlja prošlost iza sebe. Nikada nije kasno da potražimo pomoć, a pričati o depresiji je prvi korak. To je jedna od najhrabrijih stvari koja se može učiniti.
 
Vaše knjige su poznate po egzotičnim i udaljenim lokacijama na kojima se odvija radnja – zašto ste za ovu knjigu odabrali Englesku, i da li ju je zbog toga bilo lakše pisati?
 
Engleska ima toliko raznovrstan i fascinantan krajolik da sam uživala pišući o njoj. Kada stojite na nekom od vrhova brežuljaka u Jezerskoj oblasti i gledate divlje i netaknute doline i reke, teško vam je da poverujete da se užurbani i predivni London nalazi u granicama iste zemlje. Bilo mi je i lako i teško da pišem o svojoj zemlji – lako u smislu da sam mogla da radim u udobnosti svog doma, ali teško u smislu da kada znate neko mesto toliko dobro, morate da pronađete novi pogled na njega kako biste preneli njegovu magiju čitaocu. Za mene „egzotično“ ne znače samo daleke plaže i palme, već sve što je uzbudljivo i nepoznato – a u Engleskoj ima puno toga što tek treba otkriti.
 
Da li gajite posebnu fascinaciju britanskom monarhijom?
 
Velika Britanija ima veoma bogatu istoriju, i jednu od kraljevskih porodica koje su se najduže održale na vlasti u modernoj istoriji. U dvadesetom veku, imperija je oblikovala svet a po mnogima ova zemlja je i dalje definisana svojom vladarskom porodicom.

Ono što mene zanima jeste promena u odnosima između javnosti i kraljevske porodice. U vreme kralja Edvarda VII, štampa se nikada ne bi usudila da objavljuje sočne detalje o kralju – uprkos činjenici da je imao mnoge ljubavnice i nije se ni trudio da ih sakrije. Jedna od njih, Ledi Suzan Vejn-Tempest, navodno mu je rodila vanbračno dete 1871. godine. Alis Kepel je zajedno sa Lili Langtri, njegova najpoznatija ljubavnica. Njena najmlađa ćerka Sonja je prababa Kamile Parker Bouls, supruge princa Čarlsa. S obzirom na sve što sam pročitala o Alisinom životu i njenim motivima, mislim da bi bila oduševljena što je njena direktna potomkinja udata za princa od Velsa.
 
Još jedan od „stvarnih“ likova u romanu „Sestra iz senke“ je spisateljica i ilustratorka dečjih knjiga Beatriks Poter. Zašto je popularnost njenog dela tako dugotrajna i da li ste čitali njene priče svojoj deci?
 
Divim se njenoj odanosti prirodi i Engleskoj, i činjenici da je ostavila trajno nasleđe osnivanjem Nacionalnog fonda za zaštitu pejzaža i divljeg života, čime je omogućila generacijama posle nje da uživaju u njima. Njene priče o životinjama su nevine i maštovite, dočaravaju pastoralnu Englesku za kojom, u ovom modernom dobu, mislim da svi čeznemo. Čitala sam njene knjige svojoj deci i zapravo nadimak mog lika Tigija dolazi od Beatriksine „Priče o gospođi Tigi Vinkl“. Svi njeni junaci, a najviše Petar Zec, postali su sastavni deo detinjstva britanske dece, pa i širom sveta.

Beatriks je bila žena sa mnogim talentima u dobu kada to nije bilo uobičajeno – bila je pisac, ilustrator, vešta poslovna žena, farmer, botaničar, pokretač kampanja, supruga, prijatelj i borac za očuvanje prirodne sredine. Živela je ispunjen život i bilo je uživanje pisati o njoj.
 
U prve dve knjige serijala bili ste usredsređeni na po jednu sestru, dok u ovoj priči KeKe ima važnu ulogu. Da li je to zbog njihovog naročito bliskog odnosa ili planirate da u narednim knjigama pišete o više sestara?
 
U „Sedam sestara“, „Olujnoj sestri“, i na početku „Sestre iz senke“, KeKe i Zvezda dolaze „u paru“. Zvezdina priča je o tome kako ona izlazi iz okrilja svoje sestre. Kako se KeKe oseća u vezi sa tim, neće biti otkriveno do njene priče u romanu „The Pearl Sister“. Ono što je meni naročito interesantno, jeste to koliko će je ljudi drugačije videti kada jednom budu imali uvid u njene misli i emocije. U velikom delu „Sestre iz senke“ vidimo dve sestre koje prerastaju međusobnu povezanost i uče da budu nezavisne. I kao kod svih bliskih porodičnih veza, to nije uvek lako.
 
Možete li nam reći na čemu sledećem radite i kuda će priča o KeKe odvesti čitaoce?
 
Priča o Keke, „The Pearl Sister“, odvešće nas u burno doba Australije kao i Jugoistočne Azije. KeKe je lutalica, uvek nemirna, uvek radoznala. U početku će joj biti teško što je daleko od Zvezde,  slama srce, ali će joj to zatim dati priliku da otkrije svoju istinsku prirodu i talenat. Možda će čak otvoriti srce nekom drugom…
 
I na kraju, da li imate omiljeni lik u „Sestri iz senke“?
 
Definitivno su to dva brata, Orlando i Miš. Želela bih Orlanda za brata a Miša za ljubavnika...!
 
Izvor: lucindariley.co.uk