Laguna - Bukmarker - Luka Mičeta: Kada ćute o Nemanji, Srbi ružno govore o sebi - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Luka Mičeta: Kada ćute o Nemanji, Srbi ružno govore o sebi

Trinaestodnevna razlika između gregorijanskog i julijanskog kalendara omogućila je da se godina u kojoj se obeležava devet vekova od rođenja osnivača dinastije Nemanjić i srednjovekovne srpske države velikog župana Stefana Nemanje (1113-1199), u monaštvu Simeona, koji je u žitije svetih upisan kao Simeona Mirotočiv, ne završi samo sa prigodnom, mada sjajnom izložbom u Narodnom muzeju u Beogradu. Nedavno se u izdanju Lagune pojavila knjiga Luke Mičete „Stefan Nemanja - nastanak evropske Srbije“.

Mičeta, koji je kod istog izdavača 2013. objavio studije o Sulejmanu Veličanstvenom i kralju Petru Drugom Karađorđeviću, kaže za Danas da je knjigu o Stefanu Nemanji „pisao u dogovoru sa vlasnikom Lagune Dejanom Papićem, baš za 900. godišnjicu ovog velikog srpskog vladara, ali da nisu mogli pretpostaviti da će u tom poduzeću biti sami“.

Da li je Stefan Nemanja „žrtva“ obeležavanja Milanskog edikta i povratka Karađorđevića, jer osim izložbe u Narodnom muzeju „Zaveti i poruke, Stefan Nemanja - devet vekova“, njegov jubilej ni na koji vidniji način nisu obeležile ni Crkva ni država?

- To nije naudilo Nemanji, a još manje svetom Simeonu. Kada Srbi ćute o Nemanji, onda oni ružno govore o sebi. Kad Crkva ćuti o svetom Simeonu, ćuti jer zna da sve ono što je bio sveti Simeon mnoge vladike ni sveštenici danas to nisu. Šta ima sveti Simeon zajedničko sa pojedinim trafikantima Hristove nauke? Ništa. Od pada Berlinskog zida kod nas je na delu ono na šta je Gandi davno ukazao: bogatstvo bez rada, znanje bez karaktera, trgovina bez poštenja, nauka bez humanosti, vera bez žrtve, zadovoljstvo bez savesti i politiku bez principa. Danas ne bi bilo spaljeno Zlatno tele, danas bi goreo Mojsije.

Da li se može povući bilo kakva paralela - državna, diplomatska, geostrateška, društvena - između Nemanjine i današnje Srbije?

- Teško. Uvek je nezahvalno i gotovo nemoguće izvoditi takve paralele. Za vreme vladavine Stefana Nemanje Srbija je bila respektabilna sila na Balkanu i na liniji dominantnih evropskih ideja. Vodila se mudra, racionalna politika. Može sa samo zamisliti kako bi izgledala naša istorija da je paradigma Stefana Nemanje ili pak despota Stefana Lazarevića preovladala u srpskoj istoriji, odnosno politici, da se na takav način spasavalo „hristoimenito stado“. Mi bi kao i Japanci morali da izgradimo spomenik na kome bi, kao na spomeniku žrtvama atomske bombe u Hirošimi, pisalo: „Neka počivaju u miru. Nećemo ponoviti grešku“. To što nećemo ponoviti grešku jeste svest o vlastitoj odgovornosti za ono što se dešavalo našem narodu.

Šta vam je najfascinantnije u Nemanjinom liku u delu?

- Poštovanje obrazovanja, umetnosti i vere. To je doba Studenice, majke svih srpskih crkava, Miroslavljevog jevanđelja, Vukanovog jevanđelja, Hilandara, Hilandarskog tipika... Svi Nemanjini sinovi i braća su obrazovani i posvećuju veliku pažnju znanju ulažući velika sredstva, kako bi se danas reklo u kulturu... Malo je jedan novinski intervju, čak i knjiga, da se samo nabroji kakvim su sve kulturnim delima Nemanjići zadužili Srbe, ali i svetsku kulturu. Moja namere je bila da ukratko pokažem kako je nastajala moderna Evropa i da je presudni značaj u njenom formiranju imalo hrišćanstvo, ali i da podsetim da je Nemanja upravo na tim evropskim uzusima stvarao Srbiju. Poruka bi bila ono što je svojevremeno kazala Latinka Perović: „Nema istorijskog naroda bez prošlosti, ni civilizovanog naroda koji ne razlikuje mit i istoriju, kao što nema modernog naroda čija bi budućnost mogla biti obnovljena prošlost. “

Reafirmacija nemanjićkih principa

U Atrijumu Narodnog muzeja u subotu uveče održana je svečana Akademija „Vertikala pobede - Stefan Nemanja - sveti Simeon Mirotočivi (1113-2013)“. Skupu, koji je organizovao magazin Geopolitika, prisustvovali su patrijarh srpski Irinej, njegov vikar episkop remezijanski Andrej, predstavnici vladine Kancelarije za KiM, poslanici Skupštine Srbije i predstavnici javnog i kulturnog života. Profesor Bogoslovskog fakulteta u Beogradu protojerej-stavrofor Radomir Popović podsetio je da je Nemanja vladao 38 godina kao duhovni otac naroda i „spolja i iznutra konstituisao politički i duhovno jaku srpsku državu“. Slobodan Erić, glavni i odgovorni urednik Geopolitike, založio se za „reafirmaciju principa nemanjićke Srbije kako bi se današnje generacije oduprle plimi mraka 21. veka iz kog stoje tajna društva, interesne grupe i upravljačke elite“.

Autor: J. Tasić
Izvor: Danas


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
uz banca intesa mastercard kreditne kartice popust 25  laguna knjige Uz Banca Intesa MASTERCARD kreditne kartice popust 25%
20.11.2024.
Odlična vest za sve ljubitelje dobrih knjiga i društvenih igara je da Banca Intesa i Izdavačka kuća Laguna nastavljaju sa uspešnom saradnjom i omogućavaju specijalne popuste.   Do 30. novem...
više
black friday od 29 novembra do 1 decembra 2024 u delfi knjižarama i na sajtovima laguna rs, delfi rs i dicearena rs laguna knjige Black Friday od 29. novembra do 1. decembra 2024 u Delfi knjižarama i na sajtovima laguna.rs, delfi.rs i dicearena.rs
20.11.2024.
Četvrti petak u novembru se od sredine 20. veka naziva crnim, jer od tog dana počinje sezona praznične kupovine i sniženih cena. Ovaj datum iz godine u godinu poprima sve veće razmere i proglašava se ...
više
uspešno predstavljanje lagune na interliberu  laguna knjige Uspešno predstavljanje Lagune na „Interliberu“
20.11.2024.
Na nedavno završenom Međunarodnom sajmu knjiga „Interliber“ u Zagrebu, Laguna je predstavila svoja izdanja čitalačkoj publici u Hrvatskoj na štandovima „Hoću knjigu“ i „Knjižare Zuzi“. Tokom sajams...
više
promocija romana sedef magla dragoljuba stojkovića laguna knjige Promocija romana „Sedef-magla“ Dragoljuba Stojkovića
20.11.2024.
Roman Draguljuba Stojkovića „Sedef-magla“ predstavljen je 19. novembra u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, gde su, pored autora, govorili i reditelj Milorad Milinković i urednica Dubravka Drago...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.