Jutjub kanal Majkla Rozena o dečjim pesmama i pričama prati preko pola miliona ljudi zbog izuzetno zanimljivog pristupa stvaralaštvu za decu.
Liz Pišon, autorka
serijala o Tomu Gejtsu, gostovala je u jednoj od emisija i govorila o inspiraciji i načinu na koji stvara kako bi inspirisala mlade da se upuste u pisanje sopstvenih priča.
Za početak nam recite odakle je potekla inspiracija za lik Toma Gejtsa? Jasno nam je da ste odrasla žena, a on je dečak tako da je reč o velikom skoku kako biste se stavili u um nekog toliko drugačijeg od vas.
Neverovatno, ali i ja sam bila dete. (smeh) Bavila sam se ilustracijama i nikada nisam pisala knjige za decu, ali sam ilustrovala priče drugih ljudi. Tom Gejts je zapravo nastao kao slikovnica, a zatim je prošao kroz nekoliko faza. Sve je poteklo od ideje da deca u školi često pišu radove o svojoj porodici, učiteljima ili kućnim ljubimcima i ja sam napravila slikovnicu na tu temu. Želela sam da bude raznovrsna, da ima mnogo različitih fontova jer sam zamislila kako ih deca isecaju iz novina i lepe u knjigu.
Tako je nastala prva verzija koju sam dala agentu da je pokaže izdavačima i mnogima se dopala, ali su rekli da nije dovoljno – nije bilo priče. Tako sam sela i iznova radila na knjizi, dvaput ispočetka, a do tada sam već osmislila i porodicu, imala mnogo skica i crteža. Donela sam da vam pokažem prvu svesku u kojoj su Tomovi crteži – ovako sam to zamislila da bi on radio. Neke od ovih stranica nisu ušle u finalnu verziju, ali tu možete da vidite kako je prvobitna zamisao izgledala.
A ovde je i priča koju sam napisala o raspustu, odnosno to je ono što bi Tom napisao. „Kampovanje je užasno“ je njegova priča o letnjem raspustu i kampovanju koje je prošlo jako loše. Nakon te priče imala sam jasnog lika, imala sam njegov glas u glavi i bilo mi je lakše da pišem. Mnoge stvari koje se dešavaju Tomu su se zapravo dogodile meni u detinjstvu – ni ja ne volim kampovanje!
Dakle vratili ste se u trenutke koji su vam se desili i onda zamislili kako bi ih ispričao fiktivni lik?
Da. Pritom sam uključila i crteže i škrabanje koji su pomogli u pričanju priče. Kao i različite fontove i veličine slova.
Tako ste iskoristili slova kako biste ispričali priču. Kada crtate, da li ponekad ukradete ideju koju ste videli na televiziji ili čuli u nekoj pesmi?
Uvek sam u potrazi za idejama. Stvar je u sledećem – moj nastavnik u školi je bio potpuno isključen iz popularne kulture i nije gledao TV i filmove tako da sam uvek stvarala radove za koje sam ideje pozajmljivala iz popularnih stvari. Na primer, za jedan rad sam iskoristila zaplet filma „Ajkula“ jer sam znala da ga nije gledao. Bio je toliko oduševljen mojom maštom da je želeo da svima pokažem taj rad, pa sam morala da ga ubeđujem da to ne radimo.
Dakle smatrate da je to u redu – da pozajmimo malo iz stvari koje gledamo? Na primer, ako dete vidi nešto na TV-u, može da uzme deo toga i napravi sopstvenu priču.
Da, apsolutno. Posebno kada počinjete – niko ne uradi nešto originalno. Tako učimo. I ja sam tako naučila da crtam. Kopirala sam iz stripova, bila sam luda za njima. Dakle, učila sam da crtam kopirajući. Kada nešto vidite ili pročitate i poželite da napišete nešto slično, nema ničeg lošeg u tome. Tako učite!
Za kraj nam recite: kako želite da vaši čitaoci dožive Toma Gejtsa?
Kada sam počela da stvaram ovaj lik, želela sam da on voli sve što volim i ja – da bude poletan, da voli da crta, da mu ne uspeva uvek bude najbolji. U mojim knjigama nema mnogo loših stvari ili junaka, i to želim da održim, bez obzira na to što je Markus naporan, moji junaci nisu zli jedni prema drugima. Želim da budu zabavni!
Želite li da ljudima bude žao Toma?
Ne, nikako. U redu je da postoji određena doza empatije i da stvari krenu u lošem pravcu. Mnogo dece je pronašlo sebe u knjigama i mogu da prepoznaju svoje odnose sa porodicom i prijateljima. Volim da pišem o sitnicama koje okružuju decu, ne o velikim stvarima. Volim detalje.
Izvor:
https://www.youtube.com/watch?v=6B4ti0kVzoo
Prevod: Dragan Matković
Foto: Edwardx /CC BY-SA 4.0 / Wikimedia Commons