„Likovi Đira Asade nas podsećaju da čuda postoje“: održan poslednji Lagunin književni klub u ovoj godini

Lagunin književni klub, poslednji u ovoj godini, održan je u petak 6. decembra, po 118. put u knjižari Delfi SKC, gde smo razgovarali o izuzetnoj zbirci priča japanskog pisca Đira Asade „Šef železničke stanice“.


 
U ovoj knjizi autor pokazuje izvanrednu moć da udahne život svojim junacima i učini ih tako bliskim svima nama, istakle su ovom prilikom prevoditeljka Dejana Glišić i Maša Medić, japanolog i menadžer za strana izdanja u Laguni.
 
Na jednoj maloj železničkoj liniji, negde na Hokaidu, daleko od vreve i užurbanog načina života, jedan šef stanice saznaje da će linija biti ukinuta čim ode u penziju. Novogodišnja je noć, a on, udovac koji je prerano izgubio ćerkicu, ostaje sam. Pa ipak, te večeri neće biti usamljen, pohodiće ga tri devojčice pre nego što shvati da se družio sa svojom ćerkom kroz etape njenog detinjstva i devojaštva koje nikada nije doživela… Ovo je siže prve od osam priča iz savremenog Japana.
 
U svakoj od njih stvarnost glavnih junaka razobličavaju susreti sa dragim osobama iz prošlosti i donose im saznanja, katarzu i lavinu emocija, a Điro Asada nam pokazuje da naš materijalni svet može biti bogatiji čudima više nego sve bajke ovoga sveta. Onda kada to najmanje očekujemo, iskre svetlosti mogu obasjati i najmračniji kutak naše stvarnosti u kojem makar na trenutak možemo naći utehu i sigurnost.
 
Prevoditeljka Dejana Glišić istakla je da je „Šef železničke stanice“ pravi neotkriveni dragulj:
 
„Srećna sam što je ova knjiga došla do naših čitalaca. Asada je poznat pisac u Japanu i njegova dela prelaze milionske tiraže. Kada sam prvi put pročitala na japanskom, želela sam da ove priče dođu do svih mojih dragih ljudi!“
 
Maša Medić je likove iz ove knjige opisala kao živopisne, divlje, ljude koje razumemo i koji nas podstiču da poverujemo da čuda postoje.
 
„Điro Asada ima čisto srce, njegovi likovi nisu prikazani crno-belo, niko nije samo loš ili samo dobar, već imamo čitav dijapazon osećanja i karaktera. Nije ni čudo što su mnoge njegove priče pretočene u film“, navela je Medićeva.
 
Čitajući priče iz zbirke „Šef železničke stanice“, možemo bolje da razumemo japanski narod i kulturu, dodala je prevoditeljka i istakla da patnju i sreću ljudi podjednako osećaju, bilo da su u Srbiji ili Japanu:
 
„Priča ’Ljubavno pismo’ mi je najdraža, ali sam je i najteže prevela jer sam plakala uz svaku stranicu. Ove storije nisu toliko dugačke, ali u njima je sve. Čitajući ih, upoznajemo one osobine i emocije koje krase taj narod – iskrenost, ljubaznost, zahvalnost i samurajska posvećenost poslu do kraja, makar im to i nanosilo štetu – nikada ne odustaju.“
 
Čitaoci Laguninog književnog kluba, ali i ljubitelji japanske kulture, rado su učestvovali u razgovoru o „Šefu železničke stanice“, deleći jake emocije koje su osećali nakon svake pročitane stranice.
 
Maša Medić je ocenila da je Asada pisac prošle generacije koji ostavlja zaostavštinu one književnosti koja se polako zaboravlja:
 
„Ove priče otrgnuće je od zaborava. Njegovi likovi su podsetnik da svaki čovek poseduje malo bogatstvo koje nosi u sebi.“
 

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Sledeći Lagunin književni klub biće održan 10. januara 2025. godine na istom mestu, a na redu je razgovor o romanu „Prisutnost“ Ježija Kosinjskog. Ovaj naslov možete pronaći do tog datuma na popustu od 30% u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.