Lik Marka Kraljevića: More Marko, pročitaj knjige

Marka Aleksića i Marka Kraljevića povezuje više od imena. Uz opasku "odavno je došlo vreme da nauka postane zanimljiva svima", Marko Aleksić, naučnik, arheolog i istoričar, ove godine objavio je knjigu Marko Kraljević, Čovek koji je postao legenda. Priča je pitka kao roman i satkana isključivo od proverenih istorijskih podataka. Iako je lik Marka Kraljevića toliko puta opevan kao epski lik, ovo je prva knjiga koja objedinjuje pouzdane istorijske podatke o njemu. Jeste pomalo neverovatno da smo do 2015. čekali knjigu o jednom tako zastupljenom liku u našem istorijskom predanju. No, to je čini još neobičnijom.

Kako je knjiga naišla na interesovanje čitalaca, Marko Aleksić je pripremio i scenario za televizijsku seriju o velikom srpskom junaku i trenutno traži televiziju kojoj bi ova vrsta istorijske serije bila zanimljiva. U razgovoru za Original, objasnio je zbog čega otkad postoji moderna srpska istorija niko nije pisao istorijske knjige o Marku Kraljeviću, kao i šta je to što je ovog srednjovekovnog srpskog viteza učinilo legendom.

Kako to da do sada niko nije napisao životnu priču čoveka koji je postao legenda?

Marko Kraljević je naš nacionalni junak, ali iako je Srbin, on je i nacionalni junak svih južnih Slovena. Njegov epski lik je jedan od najfascinantnijih, ne samo u kulturi naših prostora nego i mnogo šire. Ali on je bio i stvarna istorijska ličnost o čijem životu su se sačuvali mnogi uzbudljivi podaci. Zbog toga je i meni zaista neverovatno što za oko vek i po postojanja moderne srpske istorijske nauke nije napisana nijedna naučna knjiga o njemu. O Marku je mnogo pisano kao epskom i književnom liku, ali ne i kao istorijskoj ličnosti.

U vreme kada je naš narod ponovo osvajao svoju slobodu, pesme o njemu bile su važan motiv koji je ljudima ulivao hrabrost i odlučnost da se bore. Zbog toga možda među naučnicima u to vreme nije bilo dovoljno odlučnosti da se jedan ovako važan narodni motiv podvrgne strogim pravilima moderne nauke, možda i iz bojazni da istorijski Marko neće opravdati baš sva očekivanja koja su ljudi prema njemu imali. Kasnije je možda baš ta bujna snaga koju je Marko simbolizovao izazvala podozrenje da ne probudi previše samopouzdanja i veru u nemanjićke tradicije iz njegovog vremena. Tako se i desilo da je naš junak ostao bez potvrde istorije da je stvaran i istinit, zbog čega je dugo shvatan samo kao literarni, gotovo izmišljeni lik, a često i žrtva stereotipa.

Međutim, pokazalo se da je prava istina o njemu mnogo drugačija. Istorijski podaci o Marku Kraljeviću otkrili su da je on u stvarnom životu bio pravi srednjovekovni vitez, a ne nasilnik i pijanac kako je često prikazivan. Jedan od najčešćih stereotipa koji se za njega vezivao je i da je bio turski vazal, ali su upravo podaci iz turskih arhiva koji do sada nisu dovoljno korišćeni pokazali da je on u stvari najveći deo svoje vladavine proveo uspešno odolevajući turskoj vlasti, a da je postao njihov vazal tek 1385. godine, u vreme kada su svi hrišćanski vladari oko njega to već postali i kada je to bio još jedini preostali način da pomogne svom narodu. Ispostavilo se da smo dugo bili nepravedni prema našem heroju, koji je u stvarnom životu bio sposoban i častan čovek, pravi srednjovekovni vitez.

Zašto baš Marko Kraljević?

Prvo sam pripremao jedno predavanje o Marku Kraljeviću za našu decu iz dijaspore, zatim je to preraslo u članak za Politikin zabavnik, a kada sam shvatio da se ovom temom u stvari nikada niko nije bavio, odlučio sam da napišem knjigu o tome. Kao svi mi, i ja obožavam našu epsku poeziju i zapravo mi je trebalo samo da razumem da je jedna ovakva knjiga potrebna, pa da se potpuno posvetim pisanju. Pošto sam naučnik, arheolog i istoričar koji izučava srednji vek, moja knjiga je u stvari jedno naučno istraživanje o životu Marka Kraljevića i vremenu u kome je on živeo.

Pokušao sam da priča bude drugačija od naučnih knjiga na koje smo do sada navikli. Informatička revolucija koja se upravo pred našim očima dešava u svetu i kojoj prisustvujemo, nije samo donela mobilne telefone, internet i druge nove medije u naš život, već je promenila i način na koji se nauka i uopšte znanje predstavlja i prenosi. Sve je više vesti i informacija, a ljudske pažnje je sve manje, pa i nauka mora da postane razumljivija svima. Možemo da vidimo kako danas i najveće kulture izlažu naučna otkrića na popularan način, na kablovskim TV kanalima ili na internetu. Zato je i moja ideja bila da ova knjiga, iako donosi najnovija naučna saznanja, bude ne samo razumljiva već i interesantna svima koji je budu čitali. To je trebalo da bude neka naša verzija onoga što gledamo na kanalima History ili National Geographic o, na primer, srednjem veku u Evropi. Pokazalo se i da je to što svi mi znamo ko je bio Marko Kraljević, što je reč o jednoj od najpoznatijih ličnosti sa naših prostora svih vremena, bilo od velike pomoći da jedna naučnopopularna knjiga zaista i postane popularna. U tome mi je pomoglo i iskustvo koje sam stekao pišući tekstove za Politikin zabavnik i predavanja koja sam držao širom Srbije, da takav naučnopopularni stil primenim i u knjizi. Hteo sam da onaj ko voli da čita o srednjem veku u Politikinom zabavniku doživi ovu knjigu kao veliko, "vikend" pakovanje uživanja.

Na osnovu podataka o njegovom životu do kojih ste došli istraživanjima, prema vašem mišljenju, šta je Marka Kraljevića učinilo dežurnim herojem epskih pesama?

Pravi, istorijski Marko Kraljević je bio čovek koji je bio uzor svojim savremenicima. U njegovo vreme u Srbiji je bilo i drugih plemenitih vitezova ali i žena koje su krasile takve ljudske osobine. Možda bi jedna njegova životna odluka mogla da ga izdvoji od drugih izuzetnih ljudi ove slavne epohe - uprkos svim nedaćama, odlučio je da ostane do kraja uz svoj narod.

U vreme kada je plemstvo počelo da napušta svoje zemlje i odlazi u inostranstvo, što su uradila i njegova rođena braća Andrijaš i Dmitar kad su otišli u Ugarsku, Marko je ipak odlučio da ostane. Ovaj njegov postupak nema neko posebno racionalno opravdanje, ali mnogo govori o njegovoj ljubavi prema svom narodu. Kasnija istorija pokazala je da se vlastela koja je napustila svoja ognjišta izgubila u vihorima vekova, a da je jedino narod preživeo sve nedaće. Zato je slava junaka kome su obični ljudi poklonili svoju ljubav i poverenje nadživela sve i postala tako velika. Mislim i da je u liku Marka Kraljevića, poslednjeg srpskog kralja, narod čuvao sećanje na svoju slavnu prošlost. To je bio jedini način da obespravljeni i porobljeni ljudi kojima su oduzeta mnoga prava, očuvaju svoj ponos i sećanje na vreme kada su imali vrhunsku kulturu.

Epoha srednjovekovne srpske države je bila vreme kada su južni Sloveni stvorili svoja najveća kulturna i civilizacijska dostignuća. Danas se na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine nalazi čak šest spomenika iz tog vremena. Freska Belog anđela iz Mileševe, koju je morao videti i sam Kraljević Marko, bila je jedna od dve fotografije koje su šezdesetih godina 20. veka prve poslate u svemir kao poruka sa naše planete drugim civilizacijama. Naš narod je bio svestan veličine i slave svojih predaka. Mislim da je lik Marka Kraljevića simbolizovao taj ponos na sopstvenu prošlost.

Koliko ste dugo radili na knjizi?

Na knjizi sam radio oko godinu i po, sa prekidima. U početku sam skupljao podatke, čitao i polako zamišljao temu knjige. Kasnije je sve bivalo lakše, tako da sam za mesec dana napisao više od pola knjige. Ali i kada sam mnogo radio, uživao sam u tome. Bavio sam se temom koju volim i koja me zaista zanima. Takođe, otkrića na koja sam nailazio bila su zaista iznenađujuća.

Na primer, tu su podaci o Markovom putovanju i boravku u Dubrovniku dok je još bio veoma mlad, zatim o njegovim brakovima i njegovoj ženi Jeleni, o blagu kralja Vukašina... U knjizi sam želeo da iznesem samo proverene istorijske podatke u koje će čitalac moći da se pouzda. Sve to me je stalno vuklo da dodatno istražujem. Pribojavao sam se da knjiga možda neće biti zanimljiva kao knjige u kojima se istorija tumači na mnogo slobodniji način, gde dešavanja nisu toliko pouzdana ali su upečatljiva. Ispostavilo se da je otkrivanje konačne istine o našem junaku, ono što je i meni bilo najuzbudljivije dok sam pisao, vrlo zanimljivo i za čitaoce. Shvatio sam koliko svi mi zapravo snažno volimo istinu, stalno smo u potrazi za njom, a ona je čak i u umetnosti uzbudljivija od bilo koje izmišljene priče.

Koji vam je najdraži komentar na knjigu?

Najdraža mi je zapravo konstatacija jedne čitateljke. Ona je rekla da kada je uzela knjigu u ruke, uplašila se šta će u njoj pročitati. Prvo sam se iznenadio, a onda mi se svidelo jer zapravo oslikava koliko svi mi volimo našeg junaka, koliko od njega očekujemo i koliko nam znači da li će on ispuniti naša očekivanja. Kroz istoriju, generacije ljudi su ugrađivale u njegov lik svoje emocije, nadanja i sve ono što je opšteljudsko i čemu zapravo svi heroji širom sveta i služe - da predstavljaju ono najbolje u nama. Iako kao pisac nisam imao pravo da budem bolećiv prema junaku svoje knjige, sad kada je pisanje gotovo, kao običnom čoveku mi je drago što se i istorijski Marko Kraljević pokazao kao pravi vitez i što je opravdao očekivanja svih nas, pa i te čitateljke.

Autor: Miljana Nešković
Izvor: Nedeljnik