Liju Cisin: Pretnja univerzuma bez morala

U ekskluzivnom intervju koji je sa kineskim piscem naučne fantastike Lijuom Cisinom vodio pisac i scenarista Pavle Zelić saznajemo šta mu je bila inspiracija za čuveni serijal Besede o Zemljinoj prošlosti, da li pisci SF-a mogu da preveniraju buduće katastrofe i da li ćemo u ovoj generaciji doći u kontakt sa vanzemaljcima.

Liju Cisin je globalna superzvezda naučne fantastike, plodni autor koji je svojim pričama i romanima najpre pokorio rodnu Kinu, maltene svojeručno uzdižući njenu SF scenu do neslućenih nivoa popularnosti. A zatim je prešao na svet. Osvojio je sva najprestižnija priznanja (nagrada Hugo za roman 2015, Locus za roman 2017, Artur Klark nagrada za stvaralaštvo 2018. godine), ali pre svega čitaoce. Preveden je na preko 20 jezika, a u milionsku armiju fanova njegove trilogije Besede o Zemljinoj prošlosti, ubrajaju se i pisac Džordž R. R. Martin, tvorac Fejsbuka Mark Zukerberg i bivši predsednik SAD Barak Obama! Laguna je objavila prva dva romana trilogije ‒ „Problem tri tela“ i „Mračna šuma“ – u izvanrednom prevodu sa kineskog Bojana Tarabića, a u pripremi je i visokobudžetna adaptacija trilogije za Netfliks od tima koji je stvorio „Igru Prestola“. Dok čekamo seriju, tu je adaptacija njegove novele „Lutajuća Zemlja“ iz 2019. ‒ trenutno treći najuspešniji film u kineskim bioskopima dosad (globalno je zaradio 700 miliona dolara)… A ipak, kao i svi istinski velikani pisane reči i umetnosti uopšte, Liju Cisin je u direktnom kontaktu opušten, prijatan i beskrajno strpljiv čovek koji je umesto planiranih trideset minuta u razgovoru sa Pavlom Zelićem proveo skoro puna dva sata.

Kako su vaše okruženje i moderna istorija Kine, od Kulturne revolucije, tokom koje ste rođeni (1963. godine), pa do danas uticali na vaše delo, i šta vas je konkretno privuklo naučnoj fantastici?

Iako naučna fantastika deluje odsečena od stvarnosti, stav pisca o životu i svetu oko njega se reflektuje u svakom pisanju, pa i SF-u. Postoji mišljenje da su ljudi rođeni 60-ih godina u Kini najsrećniji na ovom svetu. To je zato što niko u istoriji čovečanstva nije doživeo tolike promene u svom veku. Ja danas živim u kompletno drugom univerzumu od onog u kojem sam obitavao kao dete, kada sam bukvalno bio odsečen od bilo kakvih informacija koje bi dolazile spolja. Na primer, u trenutku kada je ceo svet gledao sletanje na Mesec na TV-u, ja nisam znao da se to uopšte dešava! Ogromne promene koje su se u Kini desile od tada do danas su zagrejale moju svest i podstakle moje stvaralaštvo. Tokom mog odrastanja u vreme Kulturne revolucije nismo imali šta da čitamo, a posebno ne naučnu fantastiku. Ipak, jedna od prvih knjiga koju sam pročitao bila je upravo u tom žanru – „Put u središte Zemlje“ Žila Verna, koja je najpre objavljena u Kini tokom 1950-ih, a zatim zabranjena. Taj žanr me je fascinirao i osetio sam kao da je bukvalno stvoren za mene. Takođe, pisci koji su sazrevali tokom 60-ih u Kini bili su pod snažnim uticajem sovjetske SF literature. To je bio čudna kombinacija – jer je naučna fantastika po prirodi udaljena od stvarnosti, ali ruski pisci su stvarali dela blisko povezana sa našom realnošću i to je duboko uticalo i na moje pisanje kasnije. Konačno, kada je otvoren put drugim SF knjigama, naročito sa zapada, „Odiseja u svemiru 2001“ Artura Klarka me je i definitivno poslala put karijere pisca naučne fantastike.

Izuzev romana „Kina 2185“, veći deo vaše rane spisateljske karijere posvećen je kratkoj formi. Zašto?

U stvari, žao mi je što nisam mogao da stvaram cele romane na početku karijere, jer sam osećao postojanje ogromnih svetova iza većine mojih priča. Pisao sam priče jer je u to vreme tržište za SF u Kini bilo veoma malo, i ovaj žanr se mogao plasirati samo u časopisima. I dan-danas često razmišljam kako bi izgledalo kada bih preradio moju kratku prozu u duže formate, jer po mom mišljenju, naučna fantastika funkcioniše bolje u obliku romana, pošto često podrazumeva kompleksne postavke koje se moraju razraditi do detalja.

Koliko znate o Srbiji? Očigledne su mnoge sličnosti između naše i kineske kulture i istorije koju upoznajemo i kroz vaša dela. Da li nam naučna fantastika može pomoći da se zbližimo?

Zaista sam impresioniran srpskom kulturom, u stvari. Jer kao što sam rekao ranije, teško sam dolazio do informacija tokom mog detinjstva, ali sam duboko bio pod uticajem ruske to jest sovjetske, pa i srpske odnosno jugoslovenske kulture, kao i cela moja generacija. Sećam se, bio je taj jedan film koji sam više puta gledao kada sam bio dečak, ali i mnogo drugih filmova iz Srbije, odnosno Jugoslavije koji su prikazivani u Kini u to vreme. (U ovom trenutku se vredna prevoditeljka Anran Tang, premlada da bi znala za njega, malo mučila sa prevodom imena filma – ali se na moj zaključak da to mora biti „Valter brani Sarajevo“ Liju od srca nasmejao na tu dragu uspomenu, a kroz diskusiju smo došli još i do njemu poznatih partizanskih filmova „Most“ i „Bitka na Neretvi“.) Film koji mi je bio najimpresivniji je jedan SF film iz Srbije – „Underground“! Mislim da ima izuzetno zanimljiv naučnofantastični, metaforični koncept. Naučna fantastika jeste most koji može spojiti ili rezonirati između različitih kultura i nacija. Ona posmatra čovečanstvo kao celinu, a ne pojedinačne države i narode.

Serijal Besede o Zemljinoj prošlosti o vanzemaljskoj civilizaciji koja preti Zemlji kroz vekove nudi svežu obradu poznatih tema iz ugla istočnjačke filozofije, ali i najsavremenije tehnologije i nauke, posebno teorijske fizike. Šta vam je bila inspiracija za ovu sagu i koje su poruke koje ste želeli da prenesete čitaocima?

Razmišljao sam o našoj galaksiji i koliko je nepredvidiva. Kroz moje delo sam postavio pitanje čitaocima – šta ako postoji ogroman broj civilizacija širom svemira, i koji bi bio najgori mogući ishod takve situacije za nas sada, ali pre svega za budućnost čovekove civilizacije? Naravno da to ne mora biti tako, ali šta ako jeste? Smislio sam stoga jedan svet, u stvari čitav univerzum potpuno bez morala, i istraživao kako bi ljudi preživeli u susretu sa takvim bićima i u tim okolnostima.

Vaše knjige efektno kombinuju tvrdi SF, tehnologiju, apstraktnu nauku, pa čak i filozofiju sa uzbudljivim elementima trilera i akcije, ali i potresnom dramom. Kako uspevate da postignete taj balans?

Moj prevashodni cilj je da ispričam dobru priču mojim čitaocima, pa iako je ovaj serijal baziran na mojoj, veoma ambicioznoj SF ideji i imaginaciji, nimalo nije bilo lako to uklopiti sa potrebom da delo bude prijemčivo širokoj publici, jer svi naučni principi i ideje koje sadrži moraju biti oblikovani na način da ih može razumeti i običan čovek. Intrigantan zaplet mnogo pomaže u tome i ponosan sam što sam našao formulu koja poštuje i potrebe tržišta, ali i kompleksne polazne postulate na kojima se ove knjige baziraju.

Na koji način istražujete?

Zaista mnogo čitam. Čak i kada se radi o najnaprednijim teorijama fizike, informacionoj ili nanotehnologiji, ta saznanja skoro nikada ne dolaze do mene od stručnjaka i savetnika. To je čak bilo i nemoguće u vreme kada sam počinjao da pišem. Kineski naučnici nisu obraćali pažnju na SF pisce niti su ih poštovali. To se u mom slučaju promenilo – imam prijatelje iz sveta nauke, ali i dalje odbijam da angažujem konsultante. Po mom mišljenju, svrha naučne fantastike je pre da dočara „magiju“ i lepotu nauke i tehnologije nego da iznese određeno znanje i činjenice.

Još jedna karakteristika vaše književnosti, koja je bliska čitaocima u Srbiji, su duboki, složeni, tragični likovi.

U naučnoj fantastici kakvu pišem težim da stavljam što stvarnije ljude u što neverovatnije situacije. Da bi se nosili sa njima, oni moraju da u sebi pronađu, ali i pokažu hrabrost, svest o odgovornosti i mudrost, inače će propasti. Kada se neko iz običnog sveta sa uvreženim moralom i vrednostima nađe u tom „posebnom“ svetu u kojima oni više ne važe, on ili ona će doživeti emocionalno teško suočavanje sa samim sobom i promenu, koja dobija dimenziju tragičnog po povratku na polaznu tačku.

Kroz svoja dela ste privukli naučnoj fantastici mnoštvo novih čitalaca, najpre u Kini, ali i u svetu.

Ja to u stvari uopšte nisam očekivao. Pisao sam u početku samo za SF fanove, ali je svojevrsni „šarm“ tih dela opčinio i one koji ovaj žanr ne čitaju. Još jedan razlog za to je što moje knjige postavljaju egzistencijalna pitanja o kojima opšta publika razmišlja ako ne svakodnevno, a onda veoma često – pitanja o budućnosti naše rase, sudara etike i razvoja tehnologije i slično.

Mi smo sada usred globalne pandemije, ali će nauka pobediti i koronavirus. Mislite li da će ona prevenirati i buduće katastrofe i mogu li pisci naučne fantastike da joj pomognu, predviđajući ih?

Ova kriza nas podseća koliko je budućnost naše civilizacije potpuno nepredvidiva, i to je upravo ono što sam pokušavao da kažem i svojoj publici. Naučna fantastika i inače često prikazuje akcidente, pretnje po ljudski rod, i svakako da može proširiti vidike opštoj populaciji o takvim mogućnostima i pomoći im u razumevanju i pripremanju na te scenarije, ukoliko se zaista i dese. Prilično je izvesno da ćemo se suočiti sa katastrofama u budućnosti. Kako ih prevazići? Trebaće nam mnogo truda, smelosti, ali i osećaja dužnosti. Ali pre svega, naš uspeh će zavisiti od naučno-tehnološkog razvoja. To je ključni element koji će nam pomoći da preživimo na duge staze. Od svih izazova sa kojima ćemo se sresti, najveći problem će biti ako naša nauka i tehnologija ikad prestanu da se unapređuju. U to verujem i to uverenje ću i nadalje nastaviti da prenosim i u svoje pisanje.

Da li biste došli u Srbiju kada to bude bilo moguće i koju poruku biste poslali srpskim fanovima?

Vašu prelepu zemlju sam upoznao samo kroz filmove, i rado bih došao da je vidim i uživo.

Konačno, da li ćemo doći u kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom u ovoj generaciji?

Do tog će susreta doći, možda već prekosutra, možda za 10.000 godina, ali je on neizbežan. A kad god i u kom god obliku da se desi, imaće presudan uticaj na naše društvo, od politike do svakodnevnog života, i za njega moramo biti spremni. To je po mom mišljenju jedna od uloga SF-a, da podigne svest o tome i da nam prikaže sve moguće scenarije te interakcije kako bismo je prihvatili, ali i preživeli.

Izvor: časopis Bukmarker
Prevod: Dragan Matković
Foto: Opacity / CC BY-SA 2.0 / Wikimedia Commons