Lice s ožiljkom u ponoćnom ekspresu

Autobiografija Olivera Stouna Chasing the light je novi kapitalni ulov za Tri Rajke! Život kultnog reditelja i scenariste i sam je dostojan ekranizacije. Pre nego što se otisnuo u rediteljske vode, kao scenarista je potpisao čuvena ostvarenja Lice s ožiljkom i Ponoćni ekspres. Saznaćete kako je privilegovani sin njujorškog brokera završio u Holivudu.



Oliverovi roditelji su se upoznali pred sam kraj Drugog svetskog rata. Otac Amerikanac čiji su preci bili poljski Jevreji i majka Francuskinja upoznali su se u Parizu dok je otac bio vojnik u ratnoj administraciji. Po završetku rata dolaze u Njujork. Do ranih tinejdžerskih godina Oliver je živeo povlašćenim životom. Od njega se očekivalo da nastavi očevim stopama i studira na Jejlu. U četrnaestoj godini roditelji ga šalju u internat gde ga zatiče vest o njihovom razvodu. Taj događaj ga je obeležio za čitav život.

Već u osamnaestoj godini kreće put Sajgona da drži časove engleskog tamošnjoj deci. Posle nekoliko meseci u ovoj službi, vraća se u Ameriku kao član posade jednog teretnog broda. Upisuje se na Jejl, ali ne uspeva da izdrži ceo semestar. Počinje da piše ali ni tu ne nalazi ispunjenje. Rešava da se prijavi kao dobrovoljac za Vijetnam. I upravo će ta odluka obeležiti čitav njegov lični i profesionalni život. Tamo je učestvovao kao pešadinac, iskusivši iz prve ruke sve strahote Vijetnamskog rata. Vraća se na Jejl, ali i dalje ga ništa ne privlači u tom akademskom okruženju. Ponovo odustaje, ovaj put zauvek. Sve vreme grozničavo piše, živi u getu, radi honorarne poslove, taksira. Majka, koja je bila centralna figura u njegovom životu, posle razvoda živela je između Pariza i Njujorka, okupljajući oko sebe umetnike i bonvivane iz visokog društva. Na njenim žurkama Oliver upoznaje svoju prvu suprugu. U to vreme kreće u umetničku školu gde mu je jedan od predavača bio Martin Skorseze. Kad je završio studije, nije bilo posla, pa je nastavio da taksira. Duh Njujorka krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih savršeno je uhvaćen na stranicama ove knjige. Atmosfera i beznađe tog trenutka delo su majstora pisane reči.

Posle razvoda od prve supruge, Stoun se seli kod drugara neženje gde upada u novi ciklus neprestanog partijanja i pokušaja da napiše nešto što će biti ekranizovano. Njegov veliki proboj desio se kada je adaptirao Ponoćni ekspres u scenario za film. Film je postao veliki hit, a on je osvojio Zlatni globus za ovaj scenario. Zanimljivo je saznati šta je zapravo istina u ovoj čuvenoj priči o turskom zatvoru, ali za to ćete morati da sačekate knjigu...

Novo poglavlje njegovog života odvija se u Los Anđelesu, gde prolazi kroz tipičnu holivudsku priču – žurke, kokain, žene, muljatori iz industrije i nerealizovane ideje. Ženi se drugi put i dobija sina. Sledeća velika stvar u njegovom profesionalnom životu jeste scenario za Lice s ožiljkom. Iako film nije stekao kultni status u vreme kada je izašao, danas ne postoji osoba koja ne zna makar jednu repliku iz ovog filma. Jedan od najzanimljivijih delova knjige svakako je priča o pisanju ovog scenarija i dešavanjima sa seta, saradnji sa Alom Paćinom i odnos koji je imao sa čuvenim glumcem u narednim godinama. Filmofilima su uvek zanimljive i informacije ko je bio viđen za koju ulogu a nije je dobio, pa ćete tako saznati koja je glumica trebalo da igra Elviru pre nego što je uloga pripala Mišel Fajfer.

Saradnja sa čelnicima velikih studija značajno je uticala na njegov rad. Sudbine filmskih projekata oduvek su bile u rukama producenata. Saznaćete ko su bili glavni negativci Holivuda. Fascinantne su priče o istraživanjima koja je Stoun sprovodio pre snimanja filmova. Sa glavom u torbi je išao na opskurna mesta, sastajao se sa sumnjivim likovima. Vođen velikom strašću i potrebom da filmovi budu autentični, dovodio je u opasnost sebe i članove filmskih ekipa bezbroj puta. Imao je gomilu uspona i padova, a svi do jednog su vodili do velikog trijumfa sa Vodom smrti.

Vod smrti je priča koja se u njemu krčkala od dana kad se prvi put vratio iz Vijetnama. Činilo mu se da je nikada neće realizovati. Na kraju ne samo da je film bio blokbaster već je Stounu doneo Oskara za režiju i film. Priča o snimanju ovog ostvarenja na Filipinima potpuno je sumanuta. Ekipa koja je mesecima snimala u džungli bila je dovedena u stanje slično onom u kom su bili pravi vojnici tokom rata u Vijetnamu. Snimanje je jedva privedeno kraju, desilo se više fizičkih obračuna među članovima ekipe. Većina ovih glumaca je tada bila anonimna ili gotovo nepoznata, a sada su to velika holivudska imena – Čarli Šin, Džoni Dep, Vilem Defo, Forest Vitaker.

U ranim radovima već se uveliko nazire Stoun kakvog danas znamo, a to je oštri kritičar američke administracije, ratova koji crpe ekonomiju i potrebe Amerikanaca za vojnim intervencijama. Kako i sam priznaje, odbojnost koju je gajio prema politici svoje zemlje bila je uslovljena komplikovanim odnosom sa ocem, konzervativnim republikancem. Sa snimanjem filma Salvador krenulo je njegovo interesovanje za Latinsku Ameriku i otpor ovog kontinenta da se potčini komšijama sa severa.

Stoun nije bio čovek čelične volje niti vizionar sa diplomom prestižnog fakulteta. Greške su ga oblikovale možda i više od trijumfa. Chasing the light nije priča o ambiciji ili neodustajanju od svojih snova. To je priča o čoveku koji je ponekad dozvoljavao demonima da ga vode, osećajući čak i u mraku koji je put kojim treba da ide.

Autor teksta: Ivana Veselinović