Lagunin književni klub, sedamnaesti po redu, održan je prvog petka u julu u knjižari Delfi u SKC-u, a tema je bila filozofski esej Amina Malufa „Ubilački identiteti“.
O Malufu, njegovoj knjizi i temama koje se otvaraju knjigom, o aktuelnoj situaciji u Francuskoj, Evropi, i Turskoj nakon poslednjih terorističkih napada, govorili su Vesna Cakeljić, prevoditeljka i profesorka na FON-u, Igor Štiks, pisac i naučni saradnik Univerziteta u Edinburgu, i Tamara Krstić, književna kritičarka i novinarka.
Vesna Cakeljić, koja lično poznaje Malufa i koja je prevela na srpski jezik većinu njegovih romana kao i dve istorijsko-filozofske studije – „Krstaški ratovi u očima Arapa“ i „Ubilački identiteti“ – sažeto je ispričala piščevu veoma interesantnu biografiju da bi publika mogla bolje da prati razgovor o „Ubilačkim identitetima“, knjizi koju je napisao pre 18 godina.
Posebnu pažnju je posvetila Malufovom poreklu, podsećajući da je rođen 1949. u Libanu i da je Arapin ali hrišćanin, pripadnik veoma malobrojne grupe malekita, da se školovao u hrišćanskim školama, pisao za libanske listove… Kada je počeo građanski rat, iselio se u Francusku gde živi već 40 godina.
On je prvi Arapin koji je primljen u Francusku akademiju koja ima samo 40 članova. Smatraju ga za jednog od najboljih pisaca, mislioca i humanista savremene Francuske. U knjizi „Ubilački identiteti“ u više navrata koristi sukobe na Balkanu kao primere zlupotrebe identiteta.
Vesna Cakeljić smatra da je ova knjiga aktuelnija i važnija danas nego kada je pisana, jer problem identiteta je prisutan u svim zemljama i povod je za mnoge ratne sukobe.
Igor Štiks je istakao da je u ovoj knjizi autor „uradio dekonstrukciju ličnog identiteta da bi pokazao da svaki čovek može da ime više identiteta i da tokom života može nekih da se odrekne i prihvati druge. Vi imate situaciju u kojoj su se ti ’ubilački identiteti’ menjali kroz istoriju. O tome govori Maluf. Naravno da su krstaši koji su išli na istok imali jednu potpuno drugačiju koncepciju identiteta koji brane i onog koji napadaju. Kao što danas Islamska država ima potpuno drugu ideju šta je to identitet. Njih ne zanimaju nacionalne države – Irak, Sirija – za njih je to sve isto, nevažno, dok je za druge država kao takva izvor identiteta. A zapravo se radi o politizaciji kolektivnog identiteta i ona je ključna i ona postaje ubilačka kada dolazi do konkretnog sukoba oko moći, oko resursa.“
Štiks je konstatovao da je Maluf veliki humanista koji kroz sve svoje knjige žali za kosmopolitskim gradovima poput Carigrada, Bejruta, pa i Sarajeva.
Tamara Krstić smatra da je pitanje identiteta ključna reč poetike Amina Malufa i svih njegovih romana i eseja, ali i svekolike književnosti. „Amin Maluf vas u knjizi ’Ubilački identiteti“ upravo vodi kroz različite slojeve istorije. Povlačeći paralelu između različitih istorijskih doba, Maluf ih dovodi u vezu sa jednim određenjem plemenskog identiteta – da je pleme nadživelo sve i da pleme i dalje upravlja time i ko smo i šta smo. Kada posmatramo književno stvaralaštvo Malufa – pre svega roman ’Dezorijentisani’, koji je napisao posle ’Ubilačkih identiteta’, u kojem na jedan romaneskni način pronalazi ključne reči koje se mogu naći i u ’Ubilačkim identitetima’ – shvatamo da možda živimo jedan sumrak civilizacije, sumrak svetova ili gradova-galaksija, koji više ne liče na ono što smo živeli u prethodnom veku“.
< frameborder="no" height="166" scrolling="no" src="https://w.soundcloud.com/player/?url=https%3A//api.soundcloud.com/tracks/272443138&color=ff5500&auto_play=false&hide_related=false&show_comments=true&show_user=true&show_reposts=false" width="100%">>
„Ubilački identiteti“ je knjiga mudrosti i lucidnosti, zabrinutosti, ali i nade, jer nam pokazuje kako se identitet s vremenom menja i može da modifikuje ponašanje.
Naredna tribina Laguninog književnog kluba održaće se prvog petka u avgustu (5. avgusta) od 18 sati u knjižari Defli u SKC-u kada će biti reči o romanu „Račun“ švedskog pisca Jonasa Karlsona. Ovaj roman biće na popustu od 30% do dana tribine.