U ponedeljak 24. oktobra, drugog dana 65. beogradskog Sajma knjiga, održan je panel na temu „Autorska prava i piraterija“. O izazovima sa kojima se suočava izdavaštvo u Srbiji kada je u pitanju zaštita intelektualne svojine govorili su Dejan Papić, vlasnik i osnivač izdavačke kuće Laguna, Gordana Knežević Orlić, direktorka izdavačke kuće Klett, Zoran Hamović, direkor izdavačke kuće Clio, i Dejan Begović, izvršni direktor Kreativnog centra.
Srž problema piraterije i narušavanja autorskih prava svih koji učestvuju u stvaranju, distribuiranju i prodaji jedne knjige leži u svesti čitalaca, rekao je Dejan Papić. „Ta svest se polako razvija, ali je još daleko od onog nivoa koji nam je potreban da bismo se uspešno izborili sa ovom pošasti koja se zove piraterija. Koreni problema se nalaze u osamdesetim i posebno devedesetim godinama prošlog veka, kada je samo jedan manji broj izdavača vodio računa o autorskim pravima, ali su vremena počela da se menjaju. Jedna od dobrih metoda je kupovina autorskih prava i rezervacija kvalitetnih naslova za vašu izdavačku kuću. Ako imate ugovor, onda imate prava i da ne dozvolite drugima da distribuiraju i da se bave knjigom koju ste vi već platili. Oblici piraterije su se vremenom menjali. Postojao je problem štampane piraterije sa kojim smo se teško izborili kao izdavačka kuća, jer su postojali kanali distribucije knjiga. Danas je, srećom, tih kanala sve manje u Srbiji, zbog uređenog knjižarskog sistema sa nekoliko velikih lanaca i drugim knjižarama koje poštuju autorska prava koje poseduju izdavači.“
„Ono što je gorući problem sa kojim se borimo svakodnevno“, kaže Papić, „je onlajn piraterija, objavljivanje knjiga na forumima, sajtovima, grupama na društvenim mrežama… Ljudi koji to rade su vrlo aktivni, knjige se skeniraju odmah po izlasku. Tu se opet postavlja pitanje svesti, tokom zatvaranja zbog koronavirusa bio sam u situaciji da objašnjavam da preko društvenih mreža ne mogu da se dele linkovi prema hiljadama naslova knjiga. Kako se svest bude dalje razvijala, siguran sam da će i piraterije biti manje.“
„Kada je u pitanju piraterija prevoda, nju nije lako uočiti, ali je takođe i nemoguće sasvim tekst prilagoditi duhu drugog jezika. Dešava nam se da se uzimaju srpski prevodi koji se ‘kroatizuju’, ‘crnogorizuju’, što se otkriva po nekim specifičnostima originalnog prevoda. Takvim postupcima se gubi poverenje čitalaca, treba ulagati u sopstvene prevodioce i kvalitetne prevode“, rekao je Papić.
Izdavačka kuća Laguna se na beogradskom Sajmu knjiga u Halama 1 i 4, koji traje do nedelje 30. oktobra, predstavlja svojom celokupnom produkcijom koja broji preko 5.000 naslova.