Bio je dete dok nije odrastao, a sve vreme je oko dece, znajući da su oni o kojima je pisao bili pre svega deca, pa i Tito,
Duško Radović i onaj Trifunović, učiteljica Milica Vođević,
Desanka Maksimović, Milena Dravić i Dragan Nikolić…
U miru možete iščitavati knjigu „
Dva JaJa na oko“
Ljubivoja Ršumovića (Laguna, 2021) i te neočešljane misli i tih 237 stranica dovoljne su za provokativno jeftinu knjigu, dragocenu provokaciju ka podsećanju na dane koje tek treba opisati, a prošao si kroz to kruženje sunca.
Iz Radio Beograda – „Putokaz“, sa RTB – „Dvogled“ sa Draganom Babićem, „Obraz uz obraz“ sa Draganom i Milenom, „Fazoni i fore“, te prvo Zvezdino pesničko Oče naš.
Sto tri knjige.
Metri zlatiborske vedrine. Igra rečima i vrtoglavo pesničenje kao u kakvom boksu, zato što nijedna Ljubivojeva pesma ne traje duže od runde plemenite veštine.
On je stario u znaku te matematike reči, a mi odrastali i čitali. Pre pozorišta, i tog Buhe, koji je sa njime na čelu postao prava buva, što iskazuje stav i prkosi iz dečje uloge, nama prosedelima Ršum je napisao roman „
Imate li Ršuma“ za Hit biblioteku zagrebačkog izdavača.
„Išli smo u Afriku / Da sadimo papriku…“ i ta pesmica uz koju smo odrastali proizvela je efekat provere i onoga što je piscu spočitano kao aluzija na Broza i aktuelnu politiku nesvrstavanja. Tada opasno, a danas za razmišljanje kako je Udba tumačila dečju poeziju u liku satire. Priseća se toga Ršum, znajući da je bio spreman da primi kuršum.
Knjiga nije namenjena deci. Ona su odrasla.
Ona koja sada kreću u literaturu imaće šta da čitaju od Ljubiškog Ovidija.
Trebaće im vremena i snage da stignu do onoga što će prethodno puno puta pojesti od maske sa vrelog tiganja.
Za nas, na putu da budemo stari, ta jaja (dva) na oko, a ima ih i na drugom mestu (sa značajem važnim) jesu više od neke koještarije, ili to bar Ršum želi tako da predstavi.
Pa ipak pesniku, kolegi od pera, Dušku Trifunoviću poručuje: „Pun ti kofer veštačke dobrote / I sudbine što ti zdravlje ote / I pun čamac zaslužene slave / I tapšanja hvalom preko glave / Politike – srpske onanije / Ide Tito preko Romanije (…)“
Zašto je važno da se Ršum usudio na kuršum!?
Da overi sebe i druge, iz nekih vremena kad se knjiga kupovala, čitala, dolazila kao njegovo Đačko doba ili Dečje novine (Gornji Milanovac) Srećka Jovanovića, kao nedeljni bukvar na tragu svih Vukova virusno delovala na decu i odrasle.
E tu Ršum poručuje: „Nek izvoli ko god ima sluha / da radimo fiskulturu duha“.
Knjiga nije namenjena deci mlađoj od 18 godina jer prethodno moraju da odrastu i da uz odrastanje čitaju, čitaju i čitaju.
Svašta, a posebno
Jovu Zmaja, Dragana Lukića, Duška Radovića, i tek onda ako izdrže stići će i do Zlatibora, Murtenice, Ljubiša i Beograda.
Ršum će tada biti svuda oko njih sa drvenom olovkom i onim savetom: „Mi imamo sjajne sale / I telale i budale / Magistrale i centrale / Guvernale i penkale / Još nam samo ale fale“. Do svega toga ipak treba ostariti, „da ti reči što kȏ nauk zvuče bolje zveče iz Ršumove vreće“.
Knjiga „Dva JaJa na oko“ Ljubivoja Ršumovića dragocena je kao svakodnevica, kad ima svetla hleba i kućevnog stola.
Za odrastanje je poučna, starijima deluje kao provera: Jesi li uspeo da nadvisiš reč i stih, ili se vraćaš krugu sunca od početka i do ljudskog kruga? Malo je onih koji su pristali na ovaj način da izađu iz svog autorskog akvarijuma a da ne naruše tu atmosferu mira i sujetnosti koja sa godinama postaje sve veća i dublja, dok te ta voda potpuno ne udavi. Čast i čest za Ršuma i duhovitosti, iskrenoj priči, odavanju tajni i svemu ostalom…
Autor: Vojkan Ristić
Izvor: danas.rs