Kuća mudrosti: jedna od najvećih biblioteka u istoriji

Na listi imena najvećih biblioteka prošlosti nalazi se i Bayt al-Hikmah (u prevodu: Kuća mudrosti) koju je u Bagdadu, tadašnjem glavnom gradu Abasidskog carstva, osnovao Kalif Harun al Rašid, tokom islamskog zlatnog doba u osmom veku. Biblioteka je nastavila da se razvija pod vođstvom al Rašidovog sina, al Mamuna, koga nekad nazivaju i pravim osnivačem Kuće mudrosti.

Identifikovanje pravog osnivača je komplikovano, a naredni detalji objašnjavaju sled događaja koji će možda pomoći u razumevanju. Al Rašid je od oca i dede sakupio većinu različitih knjiga, rukopisa i predmeta i tako započeo kolekciju. Nakon nekog vremena, kolekcija različitih materijala je bila toliko velika, da je Al Mamun morao da proširi originalnu zgradu, pretvorivši je u veliku akademiju, koja je kasnije bila poznata kao Kuća mudrosti. Postala je jedan od najvećih centara srednjovekovne mudrosti i u mnogome je pomogla naučnom napredovanju koje je počelo u prethodnim vekovima.

Kuća mudrosti je originalno zamišljena da bude dom prevodilaca i čuvar njihovih radova, ali su uskoro počela da se sprovode i istraživanja iz oblasti medicine, nauke i astronomije. Dva najbitnija kalifa, Al Rašid i Al Mamun, lično su se bavili naučnim radom. Ova biblioteka je bila neverovatno organizovana, sa posebnim sobama za prepisivanje, uvezivanje, bibliotekare i astronomsku opservatoriju.

Bogatstvo

U odnosu na svoju okolinu, Bagdad je bio glavni centar za širenje znanja iz oblasti umetnosti, nauke i filozofije. Postao je veliki, ne samo zbog mudrosti, već i materijalnog bogatstva. Islamski zakon je podstrekivao dobrotvorne donacije. Ovo je kreiralo olakšano deljenje ideja i bogatstva, neophodno za konstantno širenje institucije.



Dela i učenjaci

Različite vrste specijalista su radili u Kući mudrosti: prevodioci, naučnici, pisari, autori, istraživači raznih pojava i pisci. Brojni rukopisi i knjige raznih filozofskih i naučnih tema su prevedeni ovde i bili su od izuzetnog značaja za zajednicu. Kuća mudrosti je bila otvorena i za muškarce i za žene. Učenici svih etničkih grupa i veroispovesti su bili dobrodošli, a naučnici koje je proganjalo Vizantijsko carstvo su ohrabrivani da predaju ovde. Pričali su se razni jezici, uključujući arapski, farsi, aramejski, hebrejski, sirijski, grčki i latinski.

Implementacija novih tehnoloških dostignuća ne bi trebalo da nas iznenadi, pošto je Kuća mudrosti bila otvorena prema različitim kulturama i idejama. Iz Kine je stigao papir, nov i jeftiniji materijal za pisanje. Pre toga su pisali na koži životinja, proces koji je zahtevao mnogo više vremena i novca.

Al Mamun, profesor i pokrovitelj

Al Mamun je i sam bio učenjak i možda je upravo to uticalo na želju da institut bude najveći centar znanja u svetu. Izabela Bengoeča piše:

„Kalif Al Mamun je i sam bio vešt u raznim naučnim granama koje su predavale u Kući mudrosti, uključujući medicinu, filozofiju i astrologiju, a često je posećivao i naučnike kako bi diskutovao o njihovim istraživanjima. U to vreme je astrologija bila najcenjenija nauka u arapskom društvu. Smatralo se da zvezde i planete utiču na događaje na zemlji i zato je astrologija obraćala pažnju i na najsitnije detalje.“

Često je Al Mamun sam birao priznate naučnike koji bi prevodili određene radove. Jedan takav primer je izbor poznatog učenjaka Abu Jusufa Jakuba Al Kindija, koji je imao impresivne kvalifikacije, fizičar, filozof, matematičar, geometar, logičar i astronom, da prevodi Aristotelova dela.

Neki zapisi govore da je Al Mamun plaćao prevodiocima u zlatu težinu prevedenih stranica, kako bi ih ohrabrio da svoje radove na arapskom daju biblioteci. Bez sumnje, mnogo znanja o prošlosti bi bilo izgubljeno da u Kući mudrosti nisu konstatno prevodili. Bagdad je bio vrlo napredan i bogat grad, koji je dozvolio Al Mamunu da ne štedi prilikom nabavljanja novih dela, uključujući one iz drugih zemalja.

Prema rečima Subi Al Azavija: „Priča se da je Al Mamun čuo za veličanstvenu sicilijansku biblioteku, pa je poslao pismo kralju Sicilije tražeći mu celokupni sadržaj biblioteke (koja je bila bogata grčkim naučnim i filozofskim knjigama) kako bi bila deo Kuće mudrosti. Kralj je na nagovor biskupa (sadržaj tih knjiga nije doneo dobro ljudima antičkog sveta) poslao biblioteku kalifu.“

Kraj centra znanja

Nažalost, Kuću mudrosti je zadesila mračna sudbina koja se desila i brojnim drugim građevinama u prošlosti. Mongoli su je potpuno uništili 1258. godine. Brutalno su pobili kalifov dvor i skoro celu njegovu porodicu. Kalifa su držali živog i terali ga da posmatra ubistva i uništavanje. Ubili su i učenjake, a knjige pobacali u reku Tigar. Priča se da je reka bila danima crna i crvena od mastila i krvi.

Izvor: ancient-origins.net