Kompjuteri pišu sve bolje i bolje

Kafkin „Preobražaj“ počinje čuvenom rečenicom: „Kada se Gregor Samsa jednog jutra prenuo iz nemirnih snova, ugledao je sebe u postelji pretvorenog u ogromnu bubu“. Ostatak priče se logično i apsurdno nadovezuje na početno nadrealno poniženje. Gregor se muči da ustane iz kreveta. Majka mu govori da je vreme da krene na posao. Njegov šef, glavni službenik, dolazi i zahteva od njega da se vrati na posao bez obzira na njegovo trenutno stanje. On to ne može. Konačno, njegov otac, u naletu besa i odvratnosti, pokušava da batinama utera bubu-Gregora nazad u sobu. Njegovo telo bubašvabe je zaglavljeno na vratima dok „tada mu otac otpozadi zadade snažan udarac, koji je sad uistinu bio spasilački, i on polete, žestoko krvareći, u dubinu svoje sobe.Otac još zalupi vrata štapom, i onda se najzad sve utiša“.

Naredno poglavlje „Preobražaja“ nastavlja se ovako:

„Čim je Gregor ostao sam, osetio je malaksalost. Okretanje je zahtevalo veliki napor. Krv mu je curila iz boka niz dlakavi stomak. Hteo je da otpuzi iz barice krvi, ali nije imao kud. Nepomično je ležao na mestu gde se zaustavio samo da bi povratio dah i zaustavio krvarenje. ʼU lošem sam stanjuʼ, reče Gregor. Nikada mu ranije nije palo na pamet da bi mogao ozbiljno da se razboli. Viđao je bolesne životinje – golupčića, s vremena na vreme, koji je iz gnezda ispao u slivnik i nije mogao da poleti, ili nejaku decu prve komšinice koju su morali da pokupe mašicama i bace u kantu za smeće, ili insekte koje mu je otac donosio dok je još bio mali i koje je jako voleo.“

Samo što ovo poglavlje „Preobražaja“ ne počinje ovako. Aplikacija koja radi na principu veštačke inteligencije, Sudowrite, napisala je ovaj pasus. Ubacio sam tekst prvog poglavlja „Preobražaja“ i onda pritisnuo dugme koje se zove Crvotočina. Kompjuter je sastavio nastavak.

U suštini, Sudowrite koristi GPT-3, najnoviju verziju neuronske mreže za duboko učenje koja može sama da generiše tekst. Organizacija koja je napravila GPT-3, OpenAI, osnovana je kao neprofitna, sa ciljem da „unapredi digitalnu inteligenciju na način koji će verovatno biti koristan za čovečanstvo u celini“. Jula 2019, Majkrosoft je uložio milijardu dolara, što je omogućilo da OpenAI napravi superkompjuter sa dvesta osamdeset pet hiljada procesorskih jezgara, deset hiljada grafičkih procesora i mrežom sa protokom od četiri stotine gigabajta po sekundi, po serveru. Majkrosoft tvrdi da je ovo jedan od pet najjačih superkomjutera na svetu, zbog sposobnosti obrade više od dvadeset tri hiljade teraflopsa po sekundi. Snaga ovog superkompjutera je revolucionarna. GPT-2, kojeg je Džon Sibruk testirao 2019, kada mu je dao zadatak na napiše članak za Njujorker, imao je 1,5 milijardi parametara. GPT-3 ima sto sedamdeset pet milijardi. (Parametar je konfiguracijska varijabla neophodna za stvaranje predikcija u mašinskom učenju). Zahvaljujući sirovoj računarskoj snazi, Sudowrite ume da piše kao Kafka.

GPT-3 nagoveštava svet u kojem mašine generišu jezik. Posledice su takve da će vam se zavrteti u glavi. Kada provedete deset minuta uz Sudowrite, shvatite da će pisanje eseja, osnovne pedagoške forme u svim društvenim naukama, uskoro biti ozbiljno dovedeno u pitanje. Uzmite rad sa najvišom ocenom, promenite nekoliko reči u prvom pasusu, pritisnite taster tri puta, i imate esej koji odgovara na zadatu temu. Ako se bavite bilo čime što ima veze sa jezikom, očekujte velike promene. Promene koje dolaze iz temelja promeniće svaki vid govora i pisanja koji trenutno postoji.

Amit Gupta je jedan od osnivača Sudowrite. Napustio je Silikonsku Dolinu da bi postao pisac naučne fantastike i otkrio je neverovatan spoj ovo dvoje kada se pojavio GPT-3. „Drugi umetnici već dugo imaju ovakve alate“, kaže on. „Postoje veoma sofisticirani alati za vizualne umetnike – bilo da je to Fotošop ili neka druga 3-D alatka, možete primeniti najrazličitije opcije. Ljudi koji se bave 3-D modelovanjem ne koriste glinu. Ne koriste alatke iz prošlosti. Koriste veoma napredne alatke koje automatizuju mnoge procese. Ali pisanje je zaostalo u prošlosti. Ne koristimo papir i olovku, ali nema nekog velikog napretka.“ Sudowrite pristupa GPT-3 interfejsu i pretvara ga u pismenu alatku koju svaki pisac može da koristi. Trenutno je Sudowrite u beta fazi. Gupta zamišlja da će se ovaj proizvod pretvoriti u resurs za čije će korišćenje pisci plaćati petnaest do dvadeset dolara mesečno.

Kafka ima jednostavan stil pisanja. Ali Sudowrite nije samo za jednostavne stilove. Zapravo, funkcioniše bolje sa specifičnijim stilovima pisanja. Jeseni 1797, Semjuel Tejlor Kolridž uzeo je dozu opijata i zaspao dok je čitao „Purčasovo hodočašće“. Probudio se nakon tročasovnog sna tokom kojeg je sanjao da je napisao između dvesta i trista stihova. Kada se probudio, počeo je da zapisuje šta je sanjao.

U Zenaduu Kublaj-kan
sazida divan dvor za pir
gde sveti potok, Alfa zvan,
kroz špilja svod još nikom znan,
u morski hrli vir.

Na nesreću, Kolridža je prekinuo čovek koji je „poslom došao iz Porloka“ i „kada se vratio u sobu, shvatio je, na veliko iznenađenje i razočaranje, da iako mu je ostalo neko nejasno i mutno sećanje o uopštenom značenju vizije, uz izuzetak nekih osam do deset razbacanih stihova i motiva, sve ostalo mu je izvetrelo kao prizor površine potoka u koji je bačen kamen“. Da je Kolridž imao Sudowrite, zapisao bi ono što je zapamtio i onda bi pritisnuo digme.

Kada sam ja pritisnuo dugme nakon što sam Sudowriteu dao zadatak da nastavi „Kublaj-kan“ „zloslutnim“ stilom, dobio sam sledeće:

Srp Mesečev uvi srebrne vitice
Mlad Mesec povi svoje zlatne rogove:
Dok su zvezde sve oko njega gorele,
Klanjale se Zemlji i svetlost davale.
                Jednom jedinom oblaku razgranatom
                Što je vetrom plovio – uz lahor blag;
                Mesecu što na usamljenom putu svom
                Divovski i blještav, kroz nebo pravi trag;
                Naklonih se njima i ispunih verom
Da čini opojne san mi dadoše lak.
Metež tad prestade i rasprši se oblak,
Mesec svoj stari svečani put nastavi,
Zvezde se gasile, zora se najavi,
I kroz bledi treptaj sa dalekog mora
Kao prut od maglene beline satkan
Bledi fantomski štap, svetlosti zrak,
                Kao kula naraste visok i jak,
                U rajsko žezlo, sunca jedro.

Meni ovo izgleda prelepo, nezaboravno. Kad bi mi neko rekao da je ovo napisao Kolridž, poverovao bih. Mašina je čak uvukla neke redove.

Ali šta ovo piše? Ko ovo piše? U neku ruku, ovo je napisao Kolridž. On je utabao stazu za nastanak ovih stihova. Pretpostavljam da bih i ja mogao biti autor ako bih odabrao odlomak i pritisnuo dugme. Ili, u najširem smislu, autor ovih stihova je čitav korpus ljudskog jezika obrađen kroz GPT-3.

Ali GPT-3 ukazuje na dublje pitanje: kako je Kolridž napisao originalne stihove „Kublaj-kana“? Čak je i on sumnjao da se ono što je proizvelo rukopis „Kublaj-kana“ može nazvati pisanjem. Rekao je da je pesmu sastavio „ako se to zaista može nazvati sastavljanjem, ako su mu se pred očima javljali prizori kao da su stvarni, a uporedo sa njima i odgovarajući izrazi, bez ikakvog osećaja ili svesti o uloženom naporu“. Smatrao je da je kroz njegov rad delovala sila koja je izvan njega. I ovo iskustvo nije svojstveno samo njemu. Najstarije pesme u zapadnoj tradiciji, Ilijada i Odiseja, počinju prizivanjem muze, molbom da tajanstvena, neopipljiva spoljašnja sila uđe u umetnika, da ga preuzme i stvori reči. GPT-3 je tajanstvena, neopipljiva spoljašnja sila koja preuzima stvar i priziva reči. To je muza kojoj ćete moći da pristupite za petnaest do dvadeset dolara mesečno.

Hteo sam da proverim kako bi neki pisac reagovao na Sudowrite. Nejtan Englander se uselio u moju ulicu u Torontu i, tokom kovida, ponekad sedimo u mom dvorištu na fizičkoj distanci, ćaskamo i pijemo. Ljubazno je pristao na eksperiment. Uzeo sam jednu od mojih omiljenih priča koje je napisao, „Free Fruit for Young Widows“, o malom dečaku Etgaru koji je od oca čuo upečatljivu priču o ratnoj osveti, i ubacio sam je u Sudowrite. Evo kako je nastavio priču:

„Etgar je počeo da sanja. Ne onako kako ljudi stalno pričaju. Ne onako kako ljudi stalno govore da izgledaju snovi, kao lebdenje na nebu, ili silazak u duboku pećinu niz duge, spiralne stepenice. Ne snovi o padanju u potok ili tumaranju u šumi. Ne snovi u kojima vidite ljude koji su vam nedostajali i ne možete da ih se setite. Ne takvi. Jer to su snovi o kojima ljudi govore, ali niko stvarno to ne sanja. Baš obrnuto, Etgarovi snovi bili su više kao mali odbljesci – ne duži od par sekundi. Da su duži, već ste u svetu, imate interakciju sa njim, na kraju krajeva, a to nisam ja. Ne, Etgarovi snovi su bili kao par sekundi pred san ili par sekundi nakon njega, kada ste i sami uhvaćeni u međuprostoru.“

Prvo me je zbunio ovakav nastavak koji je napisala mašina. Kao prvo, Englander ne koristi fragmentarne rečenice, ali, nakon čitanja, sadržaj mi je zvučao englanderski. „Ovo je šokantan i užasavajuć skok“, rekao je kada sam mu pokazao. „Da, zvuči čudno. Ali ne u smislu da ga je napisao kompjuter, već kao da ga je napisao neko ko tek počinje da piše fikciju – aljkavo, ali na dobrom tragu. Kao da ima varnicu života, ali samo treba da se sedne, koncentriše i uloži neko vreme“. Iako Englanderu ovaj odlomak ne izgleda kao nešto što bi on napisao, nema o njemu ni loše mišljenje. „Zvuči kao rad nekoga ko ima ambiciju da se bavi pisanjem“, rekao je. „Možda kao neko ko se sprema da upiše medicinu ili poslovnu školu i mora da napiše esej, zato što je to jedan od zahteva – rad je tu, ali možda mu fali malo strasti. Ali definitivno odaje utisak da može da napreduje. Definitivno bih seo da popijem kafu sa mašinom. Znaš, da malo porazgovaramo o tome“.

Plašim se da prijateljska reakcija neće preovladavati. Prva reakcija na ovu tehnologiju biće odbacivanje – tehnologija zapravo ne radi ništa posebno, ne piše, ona je samo igračka. Druga reakcija biće nelagodnost – možda tehnologija zapravo radi previše, stvarno piše i zameniće ljude. GPT-3 je alatka. Ona ne razmišlja i ne oseća. Izvršava jezičke instrukcije. OpenAI su ga predvideli za „stvaranje novinskih članaka, prevoda, odgovaranje na pitanja“. Ali ovo je pedantan i maglovito optimističan pristup jednog poslovnog čoveka jezičkim potrebama sveta.

Za one koji se opredele za korišćenje veštačke inteligencije, proces pisanja će se promeniti. „Posao pisca će postati skoro kao posao urednika“, kaže Gupta. „Vaša uloga postaje odlučivanje šta je dobro i u skladu sa vašim ukusom, a ne toliko nižerazredni posao izbacivanja reči, jednu po jednu. I dalje uređujete tekst i ulepšavate reči, ali kako se penjete u tom lancu i birate ono što je u skladu sa vašim ukusom, imate potencijal da uradite mnogo više“. Umetnik želi da napravi nešto koristeći jezik. Mašina to sprovodi u delo. Namera će postati umetnost, a jezički zanat stvar dorade.

Za pisce koji ne vole da pišu – kakvi smo, po mom iskustvu, skoro svi – Sudowrite bi mogao biti spas. Samo ubacite ono što imate, bilo kakve beleške, i pustite da vam mašina predloži opcije. Postoje i druge, očiglednije primene. Sudowrite je bio relativno uspešan kada sam mu zadao da dovrši nezavršeni roman Čarlsa Dikensa, „Tajna Edvina Druda“. Pretpostavljam da će izdavači koristiti ovu aplikaciju za dovršavanje nedovršenih dela kao što su „Sanditon“ Džejn Ostin ili „Sunset at Blandings“ P.G. Vudhausa. Sa kompetentnim tehničarem i piscem-urednikom, mogli biste sada da ih napišete, i to brzo, sa tehnologijom koja je na raspolaganju. Sigurno postoji potražnja za Ostinovom i Vudhausom. Bilo koji od ovih romana bih mogao da završim za vikend. (Drugi pisci su već pokušavali da pišu kao Ostinova ili Vudhaus, ali čak i oni najbolji pokušaji uvek izgledaju kao savremene verzije njihovih dela. Ako biste koristili Vudhaus mašinu ili Ostin mašinu, delo bi zvučalo kao što oni zvuče. Za algoritam, budućnost se ne bi dogodila).

Gupta zna da Sudowrite tek počinje stidljivo da nagoveštava mogućnosti GPT-3, a da ne pominjemo mogućnosti veštačke inteligencije u prirodnim jezicima. GPT-3 je možda Model A ove tehnologije. Ovo iznad je samo mali nagoveštaj onoga što se može postići sa 175 milijardi parametara. Šta će biti na jednom bilionu? Šta će biti na deset biliona? Ljudski mozak ima oko sto biliona parametara. Šta će biti kada tehnologija prevaziđe taj broj? „Još smo na početku“, kaže Gupta. „Verujem da će u budućnosti ova tehnologija postati daleko sofisticiranija i da će nam pomagati da razumemo ideje koje sami ne bismo mogli tako lako da pojmimo“.

Kreativne mogućnosti su uzbudljive i zastrašujuće. Englander nije video mašinu kao konkurenciju već gotovo kao učenika kome će pomoći da prevaziđe slabosti. „Ako je očajnički pokušavao da mi kaže nešto o snovima, ima tu supstance“, rekao mi je Englander. „Ali rad odaje utisak kao da ga je napisao neko ko se divi pisanju, ali ne mora da piše. Neko – živo, ljudsko biće – ko pokušava da zvuči onako kako misli da pisac treba da zvuči“.

Već sada, GPT-3 nam demonstrira da je književni stil algoritam, kompleksan niz instrukcija. Odlomci po uzoru na Kafku, Kolridža ili Englandera ne izgledaju kao matematika zato što ljudski um nije u stanju da drži sedamdeset pet milijardi parametara istovremeno. Uskoro, kada budete čitali neki tekst nećete znati da li je ga je pisac samo zamislio ili ga je i napisao. Na kraju će ova tehnologija izaći iz sveta nauke i doći u ruke onih koji koriste jezik da bi manipulisali i kontrolisali, a možda i onih koji koriste jezik za izražavanje i veličanje.

U međuvremenu, ima i drugih značenjskih meandra koje možemo da istražimo. Ako u Sudowrite unesete ceo „Preobražaj“, napisaće produžetak:

„Kada je gospodin Samsa razmišljao o selidbi i kako da porodica opet stane na noge, nije mogao da suzbije jezu koja ga je podilazila – i ta jeza je podilazila sve troje, kako je video, kao da su zajednički zaposednuti i trese ih ista groznica. Više je to bio grč nego jeza. Zatim su se umirili, potpuno iscrpljeni. Gospodin Samsa pomisli: ʼAko ovako nastavimo, uskoro ćemo imati služavku u porodici. Već sutra ću se raspitati o podobnim stanovimaʼ. A onda je podigao pogled: obe žene su bile zagledane u daljinu i nisu primetile da ih je gledao. Iznenada, Greta prasnu u smeh. ʼZašto se smeješ?ʼ, upita je otac. ʼPa, tek onakoʼ, odgovori Greta. A gospodin Samsa nije insistirao.

Ali „Preobražaju“ ne treba produžetak. Savršen je. I dalje opstaje zato što osnovno značenje priče i dalje privlači pažnju. Gregor je žrtva neverovatnog događaja koji je istovremeno otkrovenje i katastrofa. Ljudsko biće se ponovo menja, na istovremeno magičan i ponižavajuć način.

Autor: Stiven Marš
Izvor: newyorker.com
Prevod: Borivoje Dožudić