„Live in the sunshine, swim the sea, drink the wild air...“ ( Ralph Waldo Emerson)
Prema popisu iz 2003. Godine u Gornjoj Lastvi bilo je 6 stanovnika. Danas postoje samo dva. Ovo mestašce se nalazi na brdu Vrmac koji razdvaja Tivatski i Bokokotorski zaliv. Vrmac je zanimljiv jer je i poluostrvo i brdo u isto vreme a u prošlosti je razdvajao Osmanlijsko carstvo od Mletačke republike. Na obroncima ovog brda, koje se nalazi iznad naše kuće nalaze se šume čempresa, borova i bukvi.
Kod nas u dvorištu postoji jedan divlji nar, smokva, maslinici su nam blizu. Imamo palme, kaktuse, oleandre, kamelije. Iznad nas je već pomenuta Gornja Lastva a ispred nas Tivatski zaliv, sa luksuznom marinom koju već dve godine gradi kanadski milijarder Piter Mank u saradnji sa sinom, ocem Jakobom Rotšildom i još nekim svetskim milijarderima. Za koju godinu gledaćemo sa terase velike golf terene, jahte koje ulaze u zaliv i njihove vlasnike, vesele političare, sportiste, vlasnike rudnika, naftnih polja, Holivudske glumce i glumice na zasluženom odmoru.
Oni su za nas najobičniji turisti.
Mi ne idemo na plažu kad je gužva, najviše volimo more u maju i početkom juna. Mi pecamo. Plivamo po dva sata iako su nam plava usta od hladnoće. Mi ne idemo da se šetamo po rivi noću, ne sedimo po picerijama i ne jedemo sladoled u najboljoj poslastičarnici u gradu. Iako smo iz Beograda, ta dva, tri meseca mi smo Tivćani. Ali ne oni iz centra, mi smo gorštaci.
Odlazimo u Gornju Lastvu. Kuće su kamene, a autentičnost načina gradnje i ukupnog ambijenta nije ničim narušena. Najmarkantnije kuće u ovom mestu koje se nalazi na preko 300 metara nadmorske visine potiču uglavnom iz 19. veka. Iz tog doba je i mlin za masline u kojem se do danas nije ništa promenilo, a masline se još uvek melju kao nekada jer mlin pokreće samo ljudska snaga.
Idemo još više. Uspinjemo se do crkve sv. Vida koja se nalazi na vrhu brda, iznad Gornje Lastve a koja je podignuta u 9. veku.
Ono što svi milijarderi ovog sveta ne poznaju je pogled koji mi sad imamo. Ne mogu da ga opišem, ali mi smo na vrhu sveta!
„ Mama, eno je naša kuća, vidi kako je mala!“
„ Mama, možda ćemo videti vepra, lisicu ili makar sovu hajde da ostanemo ovde!“
U sumrak, na našem vrhu sveta, je hladnjikavo.
Babe nas čekaju kući. A pošto mi nismo turisti, ne jedemo pljeskavice, loše spremljenu ribu ili špagete po restoranima koje su nam preporučili preko reklama.
Jedna baba je jutros jedva pronašla barbune i bukve na Kotorskoj pijaci. Rekli su joj da sutra dođe već u šest ujutru ako hoće da nađe sardele jer postale su retke u zalivu. Ona ih je očistila i poređala po velikoj tacni, dok druga baba sprema roštilj. Mi jedemo svežu ribu na gradele, moja deca su masna do laktova od maslinovog ulja, vade iz usta ruzmarin koji je slučajno ostao na ribama i vešto sklanjaju kosti. Kolena su im izubijana, puni su flastera i ujeda od komaraca i stalno su bosi.
Posle večere sa komšijom Kikom, umetničkim fotografom, zaljubljenikom u prirodu koji ih je naučio da jedu morske puževe, treba da idu u avanturu po Vrmačkoj šumi iznad kuće, sa baterijskim lampama, da traže puhove.
Jahte od 15, 20, 40 metara polako krstare po Zalivu. Mi im mašemo dok silazimo a ja pomislim kako ne želim da slušam o tome kako izgleda kad si na „vrhu sveta“, ja želim tamo da se popnem. Ne želim da slušam kako je pesak mekan i topao, želim da ga osetim na svojim stopalima.
Ne želim da budem turista nigde osim u svom gradu.
Ulični muzičari sviraju iz mnogo razloga. Zbog zabave, pažnje koju dobijaju, druženja, vežbe, ljubavi prema muzici i svojoj umetnosti, zbog razbijanja treme, ali najčešće zbog novca. Neki rade...više
Iako je slika „izmučenog“ ili „ludog“ umetnika postala odavno stereotip, moramo priznati je u prošlosti (a i dan danas) bilo (i postoji) mnogo kreativnih ljudi koji su patili...više
Otkud to da nam već nekoliko godina unazad sa severa kontinenta stigne nekoliko vrhunskih trilera i da su baš ti pisci uspeli da pogode ukus čitalaca širom sveta? U čemu je tajna iznenadne popularnosti...više
Postoji li defnicija, milosnice, ljubaznice ili sponzoruše ? U svojoj knjizi “Istorija ljubavnica”, Elizabet Abot daje definiciju ljubavnice kao “ žene koja je dobrovoljno ili prisilno...više
Biti pisac iziskuje obilnu i neograničenu maštu. Svet koji pisac stvara je slobodan, pun imaginacije i često se graniči sa ludilom. Protagonistkinja romana „Buka“ stvara upravo jedan ovakav...više
Prvo bude ona plava crta, plava kao duboko more, crta u ekrančiću i pasulj u stomaku. Taj pasulj prikačen za tebe i još uvek ravan stomak, i neverovanje da je stanje drugo, sasvim drugo. Onda rastu...više
Kao praznični dar čitaocima, poželeo sam da konačno objavim i ovaj neispričani prolog trilogije Bajka nad bajkama. Sve se dešava dugo pre događaja opisanih u pripovesti koju ste čitali ili ćete...više
U subotu se navršava godinu dana od izlaska objedinjenog izdanja „Bajke nad bajkama“, štampanog ćirilicom, sa tvrdim koricama i mapom u boji. Veći deo tog vremena knjiga je provela na...više
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.