TOP 10 PESAMA O CELULOIDNIM HEROJIMA

TOP 10 PESAMA O CELULOIDNIM HEROJIMA

 

Koje to pesme o glumcima imamo?

Hm, na primer...Za Ljiljanu (Toma Zdravković o Ljiljani Blagojević) , Robert De Niro’s Waiting (Bananarama), Marlene On The Wall (Suzanne Vega), John Wayne Was A Nazi (MDC), Lee Remick (The Go-Betweens), Vogue i Electrolite (Madonna i R.E.M. o mnoštvu glumaca), Smrt Vere Čukić (ElektroLasta), Michael Caine (Madness), Clint Eastwood (Gorrilaz)  James Dean (The Eagles) , Blue Oyster Cult (Joan Crawford), Billy Bragg & Wilco (Ingrid Bergman), Equals (Laurel& Hardy), Spaceshits (Betty Page), Super Furry Animals (Shoot Doris Day) . Ali predstaviću vam sledeće koja ja najviše volim:

 

1.Siouxsie and the Banshees-  Kiss Them For Me (1991)

Surove i tragične smrti, posebno poznatih i intrigantnih ljudivrlo su često predmet rekonstrukcija u filmovima i pesmama. Prsata plava starleta Jayne Mansfield, poginula je u saobraćajnoj nesreći u 34. godini života 1967. Nesreća je bila tako jeziva da je Jayne obezglavljena, na šta se David Cronenberg rado referisao u svom filmu Crash. U nesreći su poginuli i njen verenik i pas, a njeno četvoro dece na zadnjem sedištu je zadobilo samo ogrebotine (jedno od dece je i glumica Mariska Hargitay, detektivka Olivia Benson u Law&Order, koja je tad imala samo tri godine).

Naslov ove pesme iz poznog, više pop, manje goth perioda benda Siouxie and the Banshees je dvojako simboličan. Playboyeva zečica ‘55., glumica i pevačica (na dve pesme joj je svirao Hendrix), Jayne je, naime glumila u filmu Kiss Them For Me sa Cary Grantom, ali je iza sebe ostavila i petoro male dece, pa rečenica kiss them for me dobija novo značenje, nešto kao poslednja želja ove atraktivne komičarke koju niko nije uzimao za ozbiljno. Ipak, u tekstu pesme poljupci su namenjeni svima onima na glamuroznoj zabavi na koju Jayne neće doći, jer će kasniti. Pored ove pesme o njoj postoje i The Lips of Jayne Mansfield (Bates) , I Walk Like Jayne Mansfield (5,6,7,8’s) , Jane Mansfield Was A Punk (Mansfields), Hey Jayne Mansfield Superstar (Sigue Sigue Sputnick) .

Da Jane zna za ovu pesmu: Verovatno bi posavetovala Siouxsie Sioux da nosi tesnije haljine otvorenijih boja, stavlja roze karmin i da ipak Nini Hagen prepusti tron najbesnije gothic-make-up veštice.

 

2.The Clash- The Right Profile (1979)

Na jednom od najboljih albuma svih vremena nalazi se pesma o jednom od najizmučenijih glumaca svih vremena. Album je London Calling, glumac Mongomery Clift. Šta je Montyja, tako naočitog i jedno vreme veoma uspešnog moglo da muči? Na primer to što je voleo i muškarce i žene, a morao je da to skriva, zatim automobilska nesreća u kojoj je narušen izgled njegovog lepog lica, nedostatak samopouzdanja koji čak ni lafčina od najbolje prijateljice, Liz Taylor nije mogla da popravi svojim savetima i na kraju ogromne količine droge i alkohola koje su ga ubile. Za njega je Marilyn Monroe izjavila On je jedini čovek koji je u gorem stanju od mene. Buntovnici i borci The Clash pišu pesmu o Montyju- igrački u rukama holivudske mašinerije koja ga je unesrećila i pojela do korica, pominjući najbitnije momente njegove karijere (filmove Red river, A place in the sun, From here to eternity), smrskan muževni nos i put od hladnog filmskog ljubavnika do skitnice u pocepanoj odeći kojoj treba novac za drogu.

Da Monty zna za ovu pesmu: Okačio bi poster albuma London Calling na zid, postao panker, a onda verovatno skončao onako kako i jeste, samo dobrih trinaest godina kasnije.

 

3.The Misfits- Who killed Marilyn (1981)

Bend o čijoj pesmi govorimo zove se The Misfits, kao i film u kome je igrao gorepomenuti Monty, ali i junakinja pesme, prozračna, plava i nesrećna, najseksi žena na svetu Marilyn Monroe. Frontmen ovog punk/ horror rock benda iz New Jerseya, Glenn Danzig je upravo u spomen ove dive svoj bend nazvao po njenom (a i Gableovom) poslednjem filmu, poznatom po beskrajnom ponavljanju snimanja jedne iste scene, jer Marilyn nije mogla da se koncentriše. The Misfits su ubeđeni da je Marilyn ubijena i da tu nema misterije, da je sprega američke pop kulture i vrha države učinila da ovo nežno belo lice postane još bleđe i da se najsenzualnije usne zauvek ukrute i odu u istoriju. Za Marilyn ima još pesama: Candle in the Wind (Elton John) , Heroine (Suede), ¿Quién mató a Marilyn? (Los Prisioneros), American Pie (Don McLean), pominje se uz mnoge druge zvezde u We Didn’t Start The Fire (Billy Joel), i Vogue (Madonna) , ali smo izabrali baš ovu pesmu, jer ne samo da slavi i glorifikuje, već postavlja opasno pitanje- ko je smestio Normi Jean i zašto se ovaj slučaj i dalje najčešće pominje kao samoubistvo? Hm…

Da Marilyn zna za ovu pesmu: Verovatno bi nam rekla da li je Danzig bio u pravu. Ali se ne bi začudila što je Kennedy mrtav. Zna ona to dobro,videla ga je tamo negde gore i pevala mu opet rođendansku pesmu.

 

4.Bauhaus - Bela Lugosi’s dead (1979)

Šta nam to uteruje strah u kosti? Ko to proganja devicu u beloj haljini u pejzažu oko gotičkog zamka sa čijeg se zašiljenog vrha prostire pogled na groblje? Da to nije Bela Lugosi, omiljeni vampir, američki Mađar, rođen tako blizu Transilvanije i čovek koji je kada je, 1956. umro sahranjen u vampirskoj odevnoj kombinaciji. Postoji trač da je njegov prijatelj glumac Peter Lorre na sahrani predložio Vincentu Priceu da pokojnika još jednom probodu u srce, za svaki slučaj. Logično je što je gothic bend zainteresovao pre Lugosi nego npr. Doris Day, ima smisla...pa su Bauhaus ovu pesmu izdali kao prvi singl, u trajanju od preko devet minuta. Pesma opisuje sahranu najvećeg vampira, žrtve koje su davno iskrvarile, šišmiše koji su davno odleteli,  ali i dovodi u pitanje da li je Bela zaista mrtav. Na kraju pesme Peter Murphy ponavlja Bela’s undead , što mu dođe kao neka mantra, dokaz da, iako je glumac Bela Lugosi fizički mrtav, arhetip vampira koji je on izgradio nastavlja da živi i na smrt plaši.

Da Bela zna za ovu pesmu: Plašim se da je Bela možda živ, da se približava i da će me uskoro napasti dok ovo pišem . Na njegovom iPodu verovatno se sve vreme vrti ova stvar.

 

5.Kim Carnes-  Bette Davies Eyes (1981)

Pesma Bette Davis Eyes napisana je još 1974, ali je sačekala dobrih sedam godina da postane hit. Ali vredelo je, jer ne da je postala hit, nego je razbila, dostigavši prvo mesto u mnogim zemljama i titulu pesme godine. Da bi zvezda bila to mora da ima nešto posebno. Liz Taylor ima ljubičaste oči, Betty Grable je imala najbolje noge, a Bette Davis taj ludački pogled i nemilosrdne oči koje koliko privlače, toliko i plaše. Možda je uspehu ove pesme, sem toga što je o poznatoj ličnosti doprinelo i to što o ovako jakoj i slavnoj glumici peva žena obdarena glasom koji se često naziva peskom u grlu, pa u tome ima nešto oporo, a opet ženski i nežno.

Da Bette zna za ovu pesmu: Bette je još uvek bila živa, kada je pesma izašla. Bila je oduševljena njome i pozvala je Kim Carnes i autorke pesme Donnu Weiss and Jackie DeShannon da im se zahvali što su je učinili delom modernih vremena, na svojevrstan način updateovali njenu, nekada nemerljivu slavu i učinili je besmrtnom. Začudila se kako su autorke znale toliko o njenoj ličnosti, a bila je posebno srećna što su njeni unuci teenageri mislili da je sada, kada ima hit pesmu o sebi, baba cool.

 

6.Eva Braun- Meg Ryan Blues (2001)

Oni koji su čitali intervjue Gorana Vasovića- Vasketa, frontmena Eve Braun znaju da je njegov omiljeni film svih vremena When Harry Met Sally sa Meg Ryan i Billy Cristalom u glavnim ulogama. Meg Ryan, sada već četrdesetšestogodišnja princeza romantičnih komedija i vlasnica frizure- megrajanke, koja je bila popularna mnogo pre anistonovke je, eto, dobila svoju pesmu na srpskom jeziku.

Po povratku iz Amerike, videvši je uživo, Sergej Trifunović je obnarodovao kako Meg Ryan nije ništa specijalno i to rekao i prijatelju Vasketu, ali to više nije bilo bitno. Meg je ostala da luta gradom, da se pretvara, pokušava i dobro zna. I da postane bilo koja slatka devojka koju zaljubljeni muškarac pokušava da dokuči.

Da Meg zna za ovu pesmu: Verovatno se u hladnim noćima kad joj padne samopouzdanje Meg gugluje. Ako bude dovoljno uporna jednom nabasaće na tekst Meg Ryan Blues. Iako nisu u dobrim odnosima, pozvaće telefonom bivšeg muža Dennisa Quaida da je poveže s nekim Srbima, koje zna iz Spasitelja, čisto da vidi o čemu pevaju momci iz Bečeja.

 

7.Nirvana-  Frances Farmer Will Have Her Revenge on Seattle (1993)

Znate ono kada od detinjstva slušate o nekome ukletom, nesrećnom ili čudnom ko je živeo tu gde vi sada živite i razvijete fascinaciju tom osobom. Upravo to se desilo Kurtu Cobainu, koga je jako dirnula sudbina glumice i sugrađanke Frances Farmer, koja je poznatija po svojim hapšenjima, paranoidnoj šizofreniji, šest godina na ispitivanjima i lobotomiji, nego po svojim ulogama. Osetljivi ljudi se vezuju za sudbine sebi sličnih, pa se Kurt pronašao u Francesinoj rastrojenosti  i napisao pesmu Frances Farmer Will Have Her Revenge on Seattle koja se našla na albumu In Utero. Osim kao gest saosećanja prema ovoj zlosrećnoj i prelepoj glumici  ova pesma je bila i vid protesta i Kurtov obračun sa novinarima koji su od njegovog života u to vreme pravili pakao. Po njegovim rečima osećao se isto tako bespomoćno i umorno kao da je u ustanovi za mentalne bolesti željan toga da ga svi ostave na miru da uživa u tupom osećanju tuge.

Da Frances zna za ovu pesmu: Verovatno bi pitala Courtney Love šta joj je bilo u glavi kada je poželela da na svom i Kurtovom venčanju obuče baš njenu haljinu. A tek da svojoj ćerki da ime Frances?

 

 

8. Mika- Grace Kelly (2007)

Već malo više od godinu dana sa radio prijemnika danonoćno se čuje Mika. Početkom prošle godine, dok je sneg vejao, prvi put ste čuli Libanca Miku i njegov prvi iz serije hitova- Grace Kelly. Mika se proračunao kako da ga najlakše zavole široke narodne mase i odlučio da bude potpuno iskren i obznani nam šta je sve pokušavao da bude. Prvo je hteo da bude kao Grace Kelly, ali je shvatio da je preveseo, pa se nikako ne može uporediti sa hladnom Hičkokovom plavušom i princezom od Monaka. Zatim se Mika šali na svoj račun i upoređuje se i sa Fredie-jem Mercuryjem. Po principu pristao sam biću sve što hoće Mika nam se umiljava. To je, po svemu sudeći bilo nepotrebno, jer Miku su mnogi zavoleli, mnogi ga ne podnose i svet izgleda tačno onako kako bi trebalo. Ne moraš da budeš ni Grace ni Freddie, razlikuješ se, Miko, i strukom i kukom i falsetom i pretprljenim nervnim slomom u jedanaestoj godini. Dok je Miki princeza bila samo usputni faktor u pesmi bend The Eels su se u Grace Kelly Blues podrobnije bavili njenom odlukom da batali Hollywood, ponuđene uloge i mnoštvo ljubavnika, a sve u sticanju bogatstva, statusa , ‘aljina i dvorca u Monaku.

Da Grace zna za ovu pesmu: Verovatno bi rekla Miki- Dečko, super ti je pesma, ali šteta što nije mnalo više o meni. Ovo može da bude podstrek nekom novom bendu da napravi hit o Grace Kelly. Ili možda o Tippi Hedren sa sve pticama? Ili o Hitchcockovim plavušama na gomili?

 

 

9. Sheryl Crow - Steve McQueen (2002)

Evo legende, čoveka koji je radio šta mu se htelo, antiheroja u filmovima Wanted: Dead or Alive, The Great Escape, The Magnificent Seven, Bullitt, glumca koji po kome je Gregory House nazvao svog pacova. Dakle, to je Steve McQueen, čovek s reputacijom King of cool. Opasna ženska američkog roka, crvenokosa, divlja i neobuzdana, u kožnim pantalonama, Sheryl Crow kao što je već jednom rekla – hoće samo da se zabavi. Ovog puta hoće da nagari mašinu i za sobom ostavi oblak prašine kao što je to radio radio Steve-ovo je vreme paklenih vozača-McQueen. Ali ne može samo opasna mašina da te načini cool osobom, Sheryl upravo na to cilja, na stara dobra vremena kada su ruke bile na volanu, oktani u krvi, snaga u srcu, kada je muškarac bio muškarac. A ne kao danas, kada je Bela Kuća puna bivših rokera i buntovnika u ostavci, a kada pop zvezde izgledaju kao pornićari. Sheryl čezne za novim pravim herojima, ali od toga ’leba nema i zato se s nostalgijom osvrće u prošlost. Tako je to kada jaka žena piše pesmu o jakom muškarcu.

Da Steve zna za ovu pesmu: Možda bi dozvolio Sheryl da sedne s njim u mašinu da se malo provozaju. Verovatnije je da bi joj rekao- Mala, ovo su muška posla, čisti se!

 

10.Waterloo Sunset- The Kinks (1967)

Zvanično najlepša o Londonu, omiljena pesma ikada Paula Wellera i Damona Albarna je pesma o jednoj glumačkoj romansi. Ray Davies iz The Kinks već četdeset godina potvrđuje i demantuje o kome je zapravo, ali je izgleda tačno da se tekst odnosi na britanske glumce i swinging 60s ikone, Terence Stampa i Julie Christy, koji su u to vreme bili zajedno. Priča počinje tako što usamljeni narator (Ray Davies) sa leve obale Temze posmatra par koji se sastaje stalno na istom mestu, metro stanici Waterloo svakog petka uveče i to ga ispunjava zadovoljstvom. Momak se zove Terry, devojka Julie. Sem toga što je na listi pesama o glumcima, ona bi se lako mogla naći i na listi voajerističkih, jednostavno beskrajno romantičnih ili onih koje slave užurbani život grada u kome ljudi trče s jednog kraja na drugi, rade, ali imaju vremena i da zastanu i da se zaljube. Davies je majstor. Topli zalazak sunca stavlja nasuprot hladnom noćnom vazduhu, vrevu višemilionskog grada, posebno Londona, koji je 60-ih bio najuzbudljiviji grad na svetu, stavlja nasuprot svojoj nepomičnosti i uživanju u lepoti romantičnog prizora koji se ponavlja u pravilnim vremenskim intervalima, ali uvek izazove isto zadovoljstvo. Kao student, da bi došao do fakulteta, Croydon Art School, Raz Davies je svakog dana prelayio preko Waterloo Bridgea.

Da Terry i Julie znaju za ovu pesmu: Znaju, pošto su oboje živi i zdravi (Julie je ove godine čak nominovana i za Oscara). Sigurno je čudno imati pesmu inspirisanu svojom bivšom ljubavlju. Još pogotovo ako je ta pesma proglašena za jednu od najlepših, a ljubav se davno završila. Ipak, naša nežna srca se nadaju da i Terry i Julie uzdrhti srce kada prođu stanicom Waterloo, ako ništa, a onda zbog starih vremena.