Recepti Vladimira Pištala

Ne postoji definicija književnosti. Ne postoji ona prava, nalik formuli. 

 

Po nekima je književnost umjetnost znalački ukrštenih riječi, a po drugima se radi o zbirci djelotvornih recepata.

 

Sve manje davne, 1989. g, dobio sam u školi zadatak da do tada i tada pripremim izlaganje na temu Andrićevih sentenci iz romana Na Drini ćuprija. I tek danas, kada je Pištalo zasluženo dobio NIN-ovu nagradu, postao sam svjestan kako će tome imati ravno 20 godina gdje ne prestajem da i dalje radim domaći iz 1989. Naime, nastavio sam da podvlačim djelotvorne recepte, te da u tim sentencioznim minijaturnim visprenostima, okretnim obrtima kojima nas književnost uči a pisac časti – vidim jednu od mogućih definicija najelitnije umjetnosti iza one muzičke.

 

Dvadeset godina podvlačim i prepisujem rečenice. Da nije te posvećene aktivnosti, mislim da ne bih uspio da u svako doba sjećanje obogatim imenom mnogih, manje znanih pisaca. Ovako sam zapamtio sve koje sam ikad čitao.

 

Ima tu još jedno pomagalo, a hvala ranoj mladoj odluci što je tako.

 

Deset godina prije negoli sam počeo da zapisujem sve zlata vrijedne rečenice, počeo sam da zapisujem naslove i autore svih knjige koje sam u životu pročitao.

 

Svojevremeno sam kao aktivni profesor lupao šakom o katedru uzdignute obrve i s osmjehom na licu. Magarci, vikao sam kadetima kotorske Pomorske akademije, budućim oficirima, zapovjednicima i kapetanima – ako se ne možete da sjetite ni imena junaka iz ovogodišnje lektire, to znači da knjigu niste ni pročitali! Ali, jesmo! – gunđali su, kao što mladi uvijek po prilici čine. Niste! – ponavljao sam. I dodavao kako je samo ona knjiga zaista pročitana čijeg se makar i kroz maglu sadržaja sjećamo do kraja života! Potom sam pozivao kadete da me okušaju. Da navedu bilo koju godinu, i bilo koji redni broj iz moje pročitane lektire – da bih im održao kratko, petominutno predavanje o rečenoj pisanoj umjetnini. Prethodno bih zamolio da ne izvikuju iznad broja 52, jer pročitati 52 knjige godišnje, jednu svake sedmice, čine samo profesionalci. Rijetki preostali klasični kritičari.

 

Svakiput, dobijao sam poen u opisanoj igri. Kako? Tako što sam uz sebe 0-24 imao torbu s rokovnikom, a danas s notebookom, u kome se nalazi specifična evidencija o kojoj pričam.

 

Činom zapisivanja naslova pročitanih knjiga, pamte se i naslovi i imena autora. Činom podvlačenja i memorisanja esencijalnih književnih recepata, zipuju se mnogi kapitalni romani. Pamte se zauvijek. Postaju organskim dijelom čitaoca, njegovo vlasništvo, njegova kultura.

 

Rečenice koje slijede, Pištalove su, i stubovi su naše pisane kulture. Dokaz su nepostojećih književnih definicija, i sve ih potvrđuju.

 

Riječ uzima Pištalo, i ne znajući da to čini...

 

 

 

Tesla, mladost

 

1.       Taman si naučio da budeš djete a postaješ mladić. Kad naučiš da budeš mladić, postaćeš zreo čovjek. Shvatićeš – uvjek smo početnici u ovom životu.

 

2.       Istina se ne sastoji u potpunom promišljanju dilema, nego u hrabrosti da se dileme prekinu, da se kaže da nešto jeste ili da ne može biti.

 

3.       Nema takvog zakona po kome oni koji govore moraju i da se čuju.

 

4.       Drugi studenti su učili »nauku« kao pesmicu od koje će živeti, recitujući je celog života. Tesla se pak od srca interesovao za samu suštinu stvari.

 

5.       Vonj paprika na plotni je heraldički simbol avgusta.

 

6.       Nos određuje boju glasa, on je blagoslov pjevača i prokletstvo unjkavih.

 

7.       Doktor zna sve slabosti čovečanstva. Pravnik svu njegovu pokvarenost, a teolog svu njegovu glupost.

 

8.       Otkriće je najveće uzbuđenje na svetu. To je poljubac Boga. Prema njemu sva druga uzbuđenja su prosto ništa.

 

9.       Ovo nije istina – mislio je. – Ovo su trikovi rečima.

 

10.     Nikola je mislio kako ponos njegovog rođaka nema zlatnu podlogu bilo kakve vrline.

 

11.     Stvari su u provinciji vezane u mrtvi čvor. Prste možeš raskrvariti, ali taj čvor ne možeš razrešiti.

 

12.     Čim razbiješ kugle, moraš znati šta će ti biti završni udarac – objašnjavao je Tesla.

 

13.     Zašto pametni ljudi rade glupe stvari? (...) Ne znam. (...) Ja nisam pametan. I nikad ne činim glupe stvari.

 

14.     Nema ništa gore nego kad ljudima dirneš u predrasude koje navodno nemaju.

 

15.     Nije mogao biti miran jer bi to bilo pretvaranje da svet ne gori.

 

16.     Nema ukusa koji nije skriven u nekom siru.

 

17.     Kad poželite da sklopite oči pri jelu (...) to je velika kuhinja. Sve ostalo je ništa.

 

18.     Svako je vreme izgubljeno bez ljubavi.

 

19.     Putnici su se molili bogovima jučerašnjice da im pomognu sutra u Americi.

 

20.     Svaki seljak je bio epski heroj, svaki je bio Enej. Američki vetar im je liznuo lica (...). Svetski narod je zurio u Ameriku. Zurili su oni koje neko čeka i koje niko ne čeka, oni koji će se vratiti i oni koji nikad neće. – Isuse i Marijo, gde smo mi?         

 

21.     Narod je žudeo za onim čega se bojao. Menhetn!

 

 

Priče iz celog sveta

 

1.       Portret načinjen rečima hvata upravo ono što izmiče slikaru.

 

2.       Po sebi nije loše biti kritičan, ali to ne znači da treba uzeti svaki element dela i tražiti mu manu.

 

3.       Umesto što kritikujete, bolje bi bilo da otvorite oči i uši za ono čemu prisustvujete. (...) Prosto opisujte ono što je pred vama, umesto da mu sudite. U suprotnom, može vam se desiti da propustite nešto što može biti korisno za vas, zato što ste to unapred osudili.

 

4.       Ljudi su sebične zveri i svako bi pojeo svačiju sreću da zadovolji svoju glad.

 

5.       Učtivost se smatra ljigavošću, a dogovor porazom.

 

6.       Lopovi su ukrali i nebo i zemlju.

 

7.       Zašto ne pozajmiš moje oči i sopstveni grad vidiš u novom svetlu? (...) Šta ima tako specijalno u četvrtom julu u Njujorku? Svi se deru kao majmuni i nastoje da ti izbiju oko raketom.

 

8.       Sa ekrana slike lažnog sveta, nežno kao ružine latice, padaju preko slika pravog sveta.

 

9.       Ti si protiv primitivizma. A ne znaš da se naličje tog primitivizma zove snobizam i da zajedno čine isto prokletstvo.

 

10.     Južnoslovenski su emigranti u Americi sumnjičavi prema svemu sem prema očiglednoj prevari.

 

11.     »Daj mi umorne tvoje, tvoje jadne / Zlosrećne što su sa tvoje obale bučne odbijeni / Promrzle mase, slobodnog daha gladne / Beskućne, burom šibane, pošalji meni / Što dižem baklju pokraj kapije zlatne.« - Ema Lazarus, Zapis na Statui Slobode.

 

12.     Postoji tendencija da se svaka različitost svede na nečiju inferiornost.

 

13.     U pitanju je globalni trend. Danas ti je žena biljka koja dobija snagu. A znaš li šta je muškarac? Muškarac je lišaj.

 

14.     Kad ovako nastane trenutak tišine, kaže se: »Prošao je anđeo«.

 

15.     Tužno je bilo to što su čak i bušmanski bogovi, bogovi naoružani lukom i strelom, bili manje moćni od belog čoveka.

 

 

Aleksandrida

 

1.       Teško nam je da idemo tamo, jer je naš život pustio korene pri moru. I jer tamo – mi nismo mi!

 

2.       Kad zađeš duboko, tvoji će se putevi suziti.

 

3.       Ne možemo da nađemo put (...) jer smo stekli moć, ali smo izgubili mudrost.

 

4.       Ponovo se presvlače vremena, ali to je za smrtne nevidljivo.

 

5.       Okean je pružao rogove i vraćao ih u svoje moćno vodeno telo. (...) _ Bože, pogledaj koliki je ovaj (talas) – počinjao je da se zabavlja Aleksandar. – Od kada danas gledam većega talasa nije bilo. (...) Pravi kralj por među talasima! Ali, evo, i on se svilenim puzanjem povukao da oslobodi mesto nadolazećim valovima.

 

6.       Sve je na svetu iznajmljeno. Ni nad telom ni nad dušom ti nemaš svojinu.