Zašto je trebalo uvažiti "Teslinu pošiljku" - roman na temu šestoaprilskog bombardovanja Narodne biblioteke.
I ove godine je predloženi spisak knjiga za otkup u bibliotekama Srbije izazvao burne reakcije javnosti, pisaca i izdavača. Ugledne novine su zabeležile kako je "Laguna, na primer, reagovala jer nisu odabrani neki od predloženih naslova".
Istine radi, neodređenu zamenicu "neki" valja uslovno shvatiti, jer Komisija nije prihvatila dve trećine predloženih naslova. A naslove je predložila kuća koja je nedavno na Sajmu knjiga u Londonu proglašena jednim od tri najznačajnija izdavača u svetu u prethodnoj godini. Pošto je ovo rubrika "lični stav", pokušaću da objasnim zašto je komisija trebalo da sa spiska koji je predložila Laguna uvaži moj naslov "Teslina pošiljka".
Glavni junak knjige "Teslina pošiljka" je Narodna biblioteka u Beogradu, preciznije - reč je o romanu u kome se dokazuje da je Narodna biblioteka opljačkana nakon bombardovanja Beograda 1941. godine. U biblioteci se nalazilo 500.000 knjiga, svezaka, novina, istorijskih spisa, 1200 rukopisnih knjiga iz ranog srednjeg veka, najznačajnija prepiska srpske države sa Turskom, Rusijom, Austrougarskom... Celokupni bibliotečki fond je spakovan u 150 drvenih sanduka i trebalo je da bude izmešten u manastir Blagoveštenje, ali 2. aprila 1941. godine ministar prosvete, gospodin Trifunović, donosi odluku da sanduci ostanu u biblioteci. Drugim rečima -Nemci, izvolite, birajte šta vam se sviđa.
U Narodnoj biblioteci su radila dvojica Nemaca, a jedan od njih dvojice - Stevan Feninger, bio je domar i živeo je u zgradi biblioteke. Nemci su u toku 1941. godine u sudskim procesima, optužujući upravnika biblioteke - Dragoslava Ilića, pokušavali bezuspešno da dokažu kako su Srbi krivi za paljevinu biblioteke, na koju je pala samo jedna fosvorna bomba (druga je pala u dvorište). Ruševine biblioteke na Kosančićevom vencu su neznatno raskopane 1976. godine i dr Gordana Tomašević je potpisala zapisnik u kome se kaže da "količina pepela ne odgovara količini knjiga koje su se nalazile u biblioteci". U tom zapisniku ima još dokaza tvrdnji da je biblioteka opljačkana, pa je slogan romana bio "kad knjiga izgori, pepeo progovori".
Pripremajući se za pisanje romana "Teslina pošiljka", pronašao sam značajnu građu o rušenju biblioteke, a najviše su mi pomogli "Arheografski prilozi 6-7", koji se nalaze u Narodnoj biblioteci Srbije, u arheografskom odeljenju. Paralelna radnja u romanu je priča o Teslinim zracima smrti i njegovom naumu da oružje, o kome se i danas priča, pokloni svojoj otadžbini. Pitanje: da li su se projekti zraka smrti nalazili u biblioteci i da li su Nemci došli do njih? Naravno, ovako zamišljen i napisan roman, uvažena Komisija za otkup knjiga ne mora da prihvati, ali bi morala da oslušne mišljenje ljudi iz biblioteka. Čak i da je reč o feljtonistici, ova tema spakovana u knjigu, zaslužila je da se nađe na cenjenom spisku, jer govori o jednoj od najznačajnijih nacionalnih institucija - Narodnoj biblioteci i tajni koja još uvek lebdi nad bombardovanjem 1941. godine. Za godinu dana, otkad je roman napisan, imao sam tridesetak književnih večeri u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, isključivo na poziv biblioteka, jer je čitanost ove knjige bila preduslov za susret sa čitaocima. "Teslina pošiljka" je za godinu dana imala osam latiničnih i jedno ćirilično izdanje i dobila je Zlatni hit liber kao jedna od deset najtraženijih knjiga u Srbiji u 2015. godini.
Autor je novinar i pisac iz Beograda.