Dan mrmota

Juče je bio prvi januar. Rođendan mom drugu Slobi i Evi Ras.Prvi januar donosi obavezno filmove tipa ‘‘I saw mama kissing Santa’‘ i tako to, onda je tu nezaobilazni i tradicionalni bečki koncert, skijaški skokovi, ali i…prva beba rođena u novoj godini.
Krvava, raščerečena, seckana i ušivana, još uvek naduta majka smeši se u kameru i govori koliko je ponosna što je njen mali
Ali znate na šta mislim. Prokleta centralizacija moći u moj bijeli grad!
Onda ide onaj raport-kako se slavilo po gradovima Srbije, pa red kafana u Skadarliji, pa ateljeovci i klinci i roditelji koji se nisu urokali kao majke i ekipa iz Srpske kafane sa rasolom…ulica otvorenog srca.
Pa onda vesti ko je kome iskopao oko, ko je koga flašom po tintari na nekom splavu. Obavezno se desi i neka nesreća, uvek 15ak minuta posle ponoći i srče na sve strane, ponekad i mrtvih, kojima će, eto pisati da su umrli 2008. Morbidno?
Onda kako su taksisti i doktori na radnom zadatku dočekali Novu godinu? Doktore, da li to vidim brlju na stolu?
Zašto neko ne ode da poseti npr. kurve. To bi možda bilo interesantno gledaocima. Da vide kako se cice ispod Plavog mosta ili one u Kameničkoj zabavljaju i šta rade. I da li ima mušterija.
Eto moje ideje i skromnog doprinosa.
E da, prvi januar jeste depresivan obično, ali ume da bude i sladak i smešan, jer se sve ponavlja, samo što je jedne godine Miloš druge Goran, jedne godine ima 2990gr, druge 3500, sa kosom, bez kose, Skadarlija uvek puna, a i bolnice…
Dan Mrmota.
Ali onda, ipak, dolazi drugi i sve postaje mnogo lakše.