Kolin Huver je autorka bestselera Njujork tajmsa koja iza sebe ima 10 romana među kojima je i „
Surova ljubav“. Mnogi je smatraju pionirkom u žanru erotskih romana, ali ona odbija da prihvati tu titulu i tvrdi da je njen ulazak u svet ovih romana potpuna slučajnost. Osnovala je
The Bookworm Box, nezavisni servis i knjižaru čija kompletna zarada ide u dobrotvorne svrhe.
Sada je pred nama novi erotski roman „Sa nama se završava“ koji se veoma vešto bavi teškim temama. Kritika je roman ocenila kao blago razilaženje sa njenim prethodnim delima iako je i u njima veoma često govorila o kontroverznim stvarima i doticala emocionalne dubine.
Možete li da opišete svoj stil pisanja u nekoliko rečenica koristeći stihove pop pesama osamdesetih?
Ovo je zabavno! A upravo je zabava ono čemu se nadam da ću dobiti od pisanja. Izabrala bih sjajnu Sindi Loper i:
When the working day is done
Oh girls, they want to have fun
Oh girls just want to have fun
Kako dolazite do ideja? Da li počinjete od neke male stvari, poput naslova ili imena lika, ili u potpunosti zamislite kako će se priča odvijati?
Uvek počinjem od nečega malog. Najčešće sa jednim likom ili zapletom, i od toga gradim priču dalje. Obično moram da razmišljam o knjizi dobrih šest meseci pre nego što joj uopšte odredim tok ili počnem sa pisanjem. Ipak, gotovo uvek imam naslov pre nego što počnem sa pisanjem.
Često vas nazivaju osnivačicom novog erotskog žanra. Vi ipak smatrate da je do toga došlo slučajno. Kako biste svoj opus opisali nekome ko se nije sretao sa vašim delima?
To je sjajno pitanje, a ja sam najgora osoba da na njega odgovori. Ljudi koji me tek upoznaju uvek pitaju o čemu je reč u mojim romanima. Oklevam da kažem da su ljubavni, jer iako ljubav igra ulogu u svim temama mojih knjiga, ovi romani nisu samo o ljubavi. Obično kažem da govore o životu. Zabavnoj strani, ružnoj strani, emotivnoj strani. Pišem o prijateljima, porodicama i ljudima u godinama kada se formiraju. Posebno je teško da pojedinačno govorim o svojim romanima, a da ne otkrivam radnju.
Kada biste se našli na pustom ostrvu, koja tri savremena autora biste voleli da budu sa vama? Koje osobine oni imaju, a da su važne za preživljavanje?
Povela bih Džasindu Vajlder jer zna mnogo o zdravlju i kuvanju, a to je imperativ preživljavanja. Zatim bih povela Tarin Fišer jer mi je najbolja prijateljica, i ako ja propadam, i ona će sa mnom. I povela bih Maks Monro samo kako bih saznala ko se dođavola krije iza tog imena.
Recite nam nešto o organizaciji Bookworm Box i zašto vam je toliko važna?
Reč je o dobrotvornoj organizaciji koju sam pre dve godine osnovala sa sestrom. Do danas smo sakupili preko 500 hiljada dolara koje smo dali u dobrotvorne svrhe. Toliko se sjajnih stvari dogodilo u mom životu otkad sam počela da pišem. Oduvek mi je bio san da to na neki način vratim i
Bookworm box je upravo taj san. Najviše volim to što većina ljudi koji rade oko ove organizacije su volonteri i sve se zasniva na donacijama. Potrebno je mnogo timskog rada između mene, blogera, autora i čitalaca.
Koji vaš skriveni talenat bi iznenadio čitaoce? A čega se najviše plašite? Imate li neku ne-baš-previše-tajnu opsesiju koju možete da podelite sa nama?
Nekoliko godina sam išla na časove klavira i volim da pevam. Nisam naročito dobra u tome, ali mnogo volim muziku.
Imam užasan strah od provalnika i nedavno sam postala opsednuta bezbednosnim sistemima. Odrasla sam u domu koji se nije zaključavao jer takve stvari nas nisu brinule nekada. Ovo je strah koji se nedavno razvio i verovatno je povezan sa smanjenjem anonimnosti i time što imam decu. Sada imamo kamere svuda u i oko kuće, u svakoj sobi. Takođe su tu skriveni alarmi i uzbunjivači na svim prozorima i vratima. I moram da priznam da me ne plaše toliko ljudski provalnici koliko vanzemaljci. Živa istina.
Možemo li u jednoj reči da dobijemo naznaku šta vam je sledeće u planu?
Možda.
Top of Form
Izvor: huffpost.com
Foto: ©Chad Griffith