U procentima, Slovaci su u proseku trošili 1,9 posto godišnjeg prihoda na novine, knjige ili kancelarijski materijal. Slovačka je ostala na vrhu liste poslednjih pet godina i zapravo je blago pala sa visokih 2,1 posto.
Pad sa 1,9 posto na 1,2 posto troškova koje stanovnici izdvajaju za knjige zabeležile su Hrvatska, Nemačka, Estonija, Letonija i Island. U proseku, Evropljani izdvajaju 1,1 posto svojih primanja na kupovinu knjiga.
Prema izveštaju Eurostata, na dnu liste je Kipar čiji stanovnici troše 0,4 posto a nešto iznad njih, tačnije 0,5 posto izdvajanja troškova za knjige su Grčka, Rumunija, Bosna i Hercegovina i Srbija. Rezultati se odnose na 2021. godinu.
Pravi gubitnik na listi nije čak ni predstavio brojke EU od 2019. Severna Makedonija je poslednji put dala izveštaj o svojim izdacima pre tri godine i oni su iznosili 0,1 posto troškova za uživanje u literaturi.
Pored finansijskih troškova, Eurostat se bavio i istraživanjem čiji stanovnici provode najviše vremena čitajući. Ova istraživanja rade se jednom u deset godina, pa su poslednji rezultati iz 2015. iz 18 evropskih zemalja, jer za 2020. još nisu obrađeni.
Na vrhu liste vremena provedenog u čitanju dnevno je Estonija. Prosečan Estonac od 20 do 74 godine provede oko 13 minuta čitajući svaki dan. Finci, Poljaci i Mađari provedu 10 minuta dnevno čitajući, a na dnu tabele je Francuska, sa nacijom koja troši samo dva minuta čitajući dnevno. Na sličnom nivou bile su Rumunija, Austrija i Italija, koje su svaka 24 sata čitale pet minuta. Srbija je prema ovoj statistici u grupi zemalja čiji stanovnici na čitanje knjiga troše nešto više od pet minuta dnevno.
Čitanje je za 16,8 posto Finaca „glavna aktivnost“, a iza njih su Poljska, Estonija, Grčka i Luksemburg. Iako je Francuska zemlja koje je iznedrila Voltera,
Igoa,
Prusta i prošlogodišnju dobitnicu Nobelove nagrade Ani Erno, samo 2,6 posto Francuza čitanje smatra glavnom aktivnošću u svom životu.
Autor: Marija Đorđević
Izvor: Politika