Kad je Oin Kolfer seo da napiše šesti deo „Autostoperskog vodiča kroz galaksiju“, nadahnuće je potražio u muzici poznih sedamdesetih godina prošlog veka.
„Sedeo sam sâm u sobi, pa sam učitao Kejt Buš, Bovija i Kvin i napravio autostopersku plejlistu. Prosto sam pustio sve to i vratio se u to doba.“
Irski pisac podiže ruku i podseća na štos iz prvog romana: „Naravno, imao sam i svoj digitalni sat!“
Ako je Kolfer – najpoznatiji po svojim knjigama za decu o Artemisu Faulu – nervozan zbog toga što nastavlja kultni serijal pokojnog Daglasa Adamsa star 30 godina, ničim to ne pokazuje.
Njegov roman „Još samo ovo...“ nedavno je izašao. Poslednja Adamsova autostoperska knjiga, „Uglavnom bezazleno“, objavljena je 1992. Pisac je umro od srčanog udara 2001, u svojoj 49. godini.
Grozna poezija
„To vam je kao mešavina Monti Pajtona i Mela Bruksa – u svemiru“, opisuje Kolfer Adamsov stil. „I ja sam pokušao to da izvedem, premda moja knjiga verovatno više naginje prema Melu Bruksu.“
Ljubitelji serijala o „Autostoperskom vodiču“ – poznatom takođe pod skraćenicom H2G2 – obradovaće se zbog toga što su najpoznatiji elementi netaknuti: tu su duhovite odrednice iz Vodiča, Vogonci i njihova grozna poezija, pogon beskonačne neverovatnoće i, naravno, Artur Dent i njegovi saputnici Ford Prefekt i Zaphod Biblbroks.
„Još samo ovo...“ izlašla je na 30. godišnjicu objavljivanja prvog Adamsovog romana 1979. Nova knjiga je napisana s odobrenjem Adamsove udovice, Džejn Belson.
Kolfer je oduševljen jednim od svojih novih likova – Hilmanom Hanterom koji je poreklom Irac. „To je još jedan daglasovski fazon – referenca koja se odnosi na stari tip kola, kao Ford Prefekt“, kaže on.
U nadrealnom autostoperskom univerzumu nije nikakvo čudo što upoznajemo Hilmana Hantera dok on intervjuiše kandidate za posao boga na jednoj maloj planeti.
Kolfer je utkao nekoliko irskih elemenata u knjigu. Na 6. stranici je čak i suptilno izokrenuta pesma V. B. Jejtsa.
„To sam zapravo ubacio samo zato što je moja mama proučavala Jejtsa“, smeje se Kolfer. „Hoću majci da pokažem kako baš nisam totalni kreten. Na prvoj strani sam isto tako pomenuo i mog Artemisa Faula.“
Zbog čega je onda H2G2 i dalje toliko omiljen među pripadnicima čitave generacije?
„Bilo je tu svega onog što vole mladi“, kaže Kolfer.
„Kada čitate Autostopere, shvatate da su te knjige vrlo ’antiprotivne.’ Cela ta stvar sa Vogoncima je veliki šamar bitokratiji. Knjige se sprdaju sa veroispovestima i dosta propagiraju anarhiju.“
On dodaje: „Tu takođe ima puno stvari zgodnih da postanu uzrečice. Za mene i grupu mojih prijatelja u Veksfordu, postao je to naš Monti Pajton. Poštapali smo se svim tim forama i trudili se da što je moguće češće ubacimo broj 42 u razgovor.“
[Broj 42 je – u univerzumu Daglasa Adamsa – odgovor na krajnje pitanje o smislu života, vasione i svega drugog.]
„Bezobrazne reči“
Kolferova knjiga pridružuje se spisku nedavnih „zvanično dozvoljenih nastavaka“ klasika kao što su Petar Pan, Džems Bond, Drakula i Vini Pu.
Pisac kaže da je „pokušao da ne misli na poslovnu dimenziju cele te stvari“ dok je pisao.
„Znao sam da će biti dosta interesovanja, ali ne i koliko. Osećam se kao neko ko je učestvovao u prvom serijalu ’Veliki brat.’ Kad su izašli iz kuće, sačekala ih je totalna histerija – pojma nisu imali da će biti tako. Sad se osećam pomalo tako.“
Pošto je ovo njegov prvi roman namenjen odraslima, Kolfer priznaje da je osećao veliku slobodu kad su u pitanju bile psovke i naznake seksa.
„Mislio sam da ću da se razularim“, smeje se on. „Ali ja sam moralni roditelj, pa sam pomislio kako seks među različitim vrstama možda i nije toliko pametna ideja – ovo bi mogao da pročita i moj sin. Ali ubacio sam nekoliko bezobraznih reči.“
Svaki pravi intervju u vezi s „Autostoperskim vodičem“ treba da se završi nekim nasumičnim, neverovatnim pitanjem:
Šta bi u „Autostoperskom vodiču“ pisalo o Oinu Kolferu?
U jednom od mojih prvih intervjua, 2001. godine, zamolili su me da opišem sebe u tri reči: kazao sam da sam „nizak, sed i nervozan.“ Tako bi verovatno pisalo i u Vodiču: „Nizak, sed i nervozan – i uglavnom bezazlen. Nije udovoljio svim poklonicima ’Autostoperskog vodiča’ na Zemlji, ali je dao sve od sebe.“
Šta je najneverovatnije što vam se dogodilo u životu?
Žena mi je poklonila vaučer za skok padobranom, i ja sam kasnije pomislio: „Zašto bi mi žena poklonila vaučer za skok padobranom baš sad, kad sam postao uspešan?“
Ali mislim da je najverovatniji bio taj poziv telefonom kad su me pitali da li bih pisao „Autostoperski vodič“.
Sećam se da sam jednom odgledao dokumentarac o Gariju Njumenu, koga takođe donekle volim da slušam. Njegova žena, kad je bila mlada, volela je Garija Njumena i napisala je u svom dnevniku: „Ja ću se udati za Garija Njumena.“ I kad je porasla, udala se za Garija Njumena.
Osećam se pomalo tako. Ne mislim da kažem kako ću se venčati s Garijem Njumenom. Ali osećam se kao da sam ovo oduvek želeo, i sada se konačno dogodilo.
Autor: Tim Masters, Korespondent za rubriku zabave, BBC NewsIzvor: www.bbc.co.uk