Ko je bio Džordž Orvel?

Vrlo je verovatno da ste čuli za distopijski roman „1984“, pa i za „Životinjsku farmu“. Naravno, verovatno ste znali i da je autor britanski pisac Džordž Orvel, ali ste se možda ipak zapitali: ko je zapravo bio Džordž Orvel? U ovom članku istražujemo život i delo Džordža Orvela kako biste dopunili svoje znanje o jednom od najvažnijih i najuticajnijih autora.

Kada je Džordž Orvel rođen?

Orvel je rođen 25. juna 1903. godine u Motihariju (Bengal, Britanska Indija) pod imenom Erik Artur Bler. Orvel je svoj početak smatrao skromnim, iako mu je pradeda po ocu bio bogati vlasnik plantaža na Jamajci. Deda mu je bio anglikanski sveštenik, a otac je radio u Odseku za opijum u indijskoj državnoj službi. Orvel je imao pet godina stariju sestru Mardžori, i još jednu, pet godina mlađu Avril. Orvelova majka Francuskinja odselila se sa Erikom i Mardžori u Englesku.

Gde je Džordž Orvel stekao obrazovanje?

Orvelova porodica bila je suviše siromašna da bi se upisao u državnu školu, ali je zato dobio stipendiju za školu Sveti Kiprijan u Istbornu, u Istočnom Saseksu. Orvel je prezirao ovu školu koja mu je kasnije poslužila kao inspiracija za esej Such, Such Were the Joys, koji je objavljen posthumno i u kome opisuje vreme provedeno u Svetom Kiprijanu. Orvel je krenuo u prestižni internat Iton maja 1917. godine. Dok je bio na Itonu, objavljivao je radove u nekoliko publikacija. Porodica je bila suviše siromašna da ga pošalje na koledž, a ni Orvelove ocene nisu bile impresivne, tako da je pristupio imperijalnoj policiji u Burmi.

Šta je Džordž Orvel pisao?

Orvel je pisao romane i eseje, a radio je i kao novinar i kritičar. U svojim delima čvrsto se drži ideala društvene kritike, demokratskog socijalizma i suprotstavljanja totalitarizmu. Orvel je pisao i književne kritike i poeziju. Najpoznatiji je po romanima „Životinjska farma“ (1945) i „1984“ (1949). Orvel je pisao i publicistička dela među koje spadaju „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ (1933), „Put za Vigan“ (1937) i „Kataloniji u čast“ (1938). „Niko i ništa u Parizu i Londonu“ opisuje period života koji je Orvel proveo u siromaštvu boraveći u Parizu i Londonu. „Put za Vigan“ ističe patnju engleske sirotinje i klasne podele. „Kataloniji u čast“ prikazuje Orvelova lična iskustva iz borbe u Španskom građanskom ratu na strani POUM-a, Radničke partije marksističkog jedinstva španske komunističke partije.

Da li je Džordž Orvel bio socijalista?

Džordž Orvel se otvoreno izjašnjavao kao socijalista. Postao je član britanske Nezavisne radničke partije 1938. godine. Njegova borba u Španskom građanskom ratu na strani komunističkih ustanika oblikovala je njegov pogled na socijalizam. Na Orvela je uticao Trocki, ali se nikada nije izjasnio kao trockista. Socijalizam je zajednička tema svih njegovih književnih dela. U eseju „Zašto pišem“ (1946) Orvel je opisao ovo nadahnuće: „Svaki red svakog ozbiljnog dela koje sam napisao od 1936. nadalje napisan je, direktno ili indirektno, protiv totalitarizma i za demokratski socijalizam, kako ga ja shvatam“.

O čemu govori „Životinjska farma“?

Džordž Orvel je napisao novelu „Životinjska farma“ i objavio je 1945. godine. U ovoj knjizi grupa životinja na farmi sprovodi u delo pobunu protiv svog farmera, čoveka, u pokušaju da uspostave utopijsko društvo. Na nesreću ustanak propada i farma se pretvara u diktaturu pod svinjom po imenu Napoleon. Orvelova namera je bila da fikcionalizuje događaje koji su doveli do revolucije u Rusiji 1917, a zatim i Staljinove vladavine Sovjetskim Savezom. Orvel je nameravao da kritikuje Josifa Staljina i njegovu brutalnu vladavinu, što je stav koji je razvio tokom Španskog građanskog rata kada se borio na strani POUM-a. U eseju „Zašto pišem“ Orvel objašnjava i da je „Životinjska farma“ prvi roman fikcije u kome je načinio svestan napor da „spoji političku i umetničku svrhu u jednu celinu“.

O čemu se radi u romanu „1984“?

Džordž Orvel je napisao distopijski roman „1984“ koji je objavio 1949. godine. Ovo je Orvelova deveta knjiga, ujedno i poslednja koja je završena dok je bio živ. Orvelu su inspiracija za stvaranje distopijskog režima u romanu bili autoritarni režimi u Staljinovom Sovjetskom Savezu i nacističkoj Nemačkoj.

Priča se odvija godine 1984, kada se svet nalazi u neprekidnom ratnom stanju. Diktator Veliki Brat upravlja totalitarnom teritorijom Pista jedan, ranije poznatom kao Velika Britanija. Veliki Brat dobija podršku zahvaljujući kultu ličnosti koji kreira i plasira Policija misli, produžena ruka Partije.

Naš junak je Vinston Smit, prilježni i prosečni vladin službenik u Ministarstvu istine. Smit prezire Partiju i potajno priželjkuje pobunu, vodi ilegalni dnevnik i stupa u vezu sa koleginicom Džulijom. Zajedno saznaju za Bratstvo, tajni pokret otpora. Kada Smit pokuša da stupi u kontakt sa Bratstvom, nailazi na tajnog operativca Partije. Smit biva uhapšen i mučen, kako mentalno tako i fizički, u Ministarstvu ljubavi, a puštaju ga nakon što je iskreno zavoleo Velikog Brata.

Kako je Džordž Orvel umro?

Orvel je pred kraj života imao problema sa zdravljem i borio se sa tuberkulozom. Orvel je umro 21. januara 1950, u 46 godini života. Sahranjen je na parohijskom groblju Crkve Svih Svetih u Saton Kortniju u Oksfordširu. U epitafu na njegovom grobu ne pominje se njegovo umetničko ime, već piše: Ovde leži Erik Artur Bler / rođen 25. juna 1903. / umro 21. januara 1950.

Zanimljivosti o Džordžu Orvelu:

Orvel je namerno dozvolio da ga uhapse zbog opijanja u Londonu samo da bi iskusio zatvorski sistem. Proveo je u zatvoru 48 sati. Ovim iskustvom je potkrepio knjigu „Niko i ništa u Parizu i Londonu“.

Orvel je znao sedam jezika: engleski, francuski (kojem ga je naučio distopijski romanopisac Oldus Haksli), burmanski, grčki, nemački, španski i latinski.

Orvel je rođen istog datuma kada i muzičar Džordž Majkl, američki pisac za decu Erik Karl, košarkaš Vilis Rid i kuvar Entoni Bordejn.

Orvel je pravio smicalice kao mlad učenik. Iz jedne škole su ga izbacili zato što je gradskom geometru poslao mrtvog pacova sa rođendanskom čestitkom. Kasnije je ismevao školskog upravnika kroz satiričnu pesmu koju mu je posvetio. Takođe je umeo da zove oglase i zamajava prodavce šale radi.

Orvel je izmislio nekoliko reči među kojima su grupno mišljenje, dvomisao, zlomisao, neosoba, Veliki Brat i policija misli. Čak je i od njegovog imena nastala nova reč: „orvelovski“.

Orvel je imao stalan posao kao komentator u jednoj Bi-Bi-Sijevoj radio-emisiji. Orvel je radio kao propagandista koji je engleskoj publici širio pozitivne vesti.

Dok je bio policajac u Indiji, Orvel je na zglavcima istetovirao male krugove za koje je verovao da predstavljaju male grejpfrute.

Orvel je sa svojih 190 cm bio toliko visok da je postojala opasnost da ga pogode u glavu dok je bio vojnik u Španiji. Pogodili su ga u grkljan 1937, od čega se oporavio.

Orvel je kod kuće imao mnogo domaćih životinja, kao, na primer, kozu Mjurijel. U Orvelovoj „Životinjskoj farmi“ postoji koza po imenu Mjurijel, koja je jedan od inteligentnijih i dopadljivijih likova u romanu.

Orvel je skovao izraz „hladni rat“ u eseju „Ti i atomska bomba“ iz 1945. godine.

Šta je zaostavština Džordža Orvela?

Džordž Orvel nesumnjivo ima trajni uticaj na književnost. Roman „1984“ i dalje je relevantan i mnogi ga obožavaju i dan-danas. Termini koje je Orvel uveo, kao što su „policija misli“ i „Veliki Brat“, postali su opštepoznati. Orvelovi romani su često lektira u srednjim školama. Tako njegova zaostavština i dalje živi.

Autor: Sara S. Dejvis
Izvor: bookriot.com
Prevod: Borivoje Dožudić