Iako se prvobitno smatrala izgubljenom, knjiga je kupljena u Njujorku za 1,25 miliona dolara za muzej u Havortu, a s obzirom na veličinu, verovatno je najvredniji književni rukopis koji je ikada prodat.
Umetnička vrednost ove knjige je takođe ogromna. „Zaista je fenomenalno“, rekla je En Dinsdejl, glavni kustos Muzeja sestara Bronte. „Još uvek ne mogu da verujem.“
Ovo je samo jedna od „malih knjiga“ koje su napisane dok su Šarlota, njene sestre Emili i En, i brat Branvel bili deca. Ovi rukopisi, koji su često bili pisani za Branvelove olovne vojnike, pokazuju koliko su njih četvoro bili kreativni i zapanjujuće talentovani.
Originalan naslov ovog dela je „Knjiga rima Šarlote Bronte, koju niko ne prodaje i koju je sama odštampala“ zbirka je od 10 pesama koje je autorka napisala sa 13 godina.
„Šarlota je poznata kao romanopisac, ali je u početku želela da bude pesnikinja“, rekla je En Dinsdejl. „Znamo da je jednom slavnom pesniku slala neke svoje pesme i da mu je pisala o svojoj ambiciji da bude pesnikinja, što je veoma zanimljivo.“
Taj pesnik je bio Robert Sauti, i on ju je, na svoju sramotu, posavetovao da se ne upušta u književnu karijeru. „Književnost nije posao za žene, i ne bi trebalo da bude“, napisao je on.
Naslovi pesama su poznati stručnjacima i govore o stvarima koje se nalaze daleko od izolovane župne kuće i vetrovitih močvara Jorkšira. Među njima su
On Seeing the Ruins of the Tower of Babel (Videvši ruševine Vavilonske kule),
Songs of an Exile (Pesme izgnanika) i
Meditations While Journeying in a Canadian Forest (Meditacije tokom putovanja kroz kanadsku šumu).
Ove pesme nikada nisu objavljene, fotografisane, transkribovane niti je iko napisao prikaz o njima.
„Knjiga rima“ je poslednja od dvadesetak minijaturnih Šarlotinih knjiga koja je bila u privatnom vlasništvu. Poslednji put je viđena na aukciji u Njujorku 1916. godine, kada je prodata za 520 dolara. Knjizi se zatim izgubio svaki trag, i sve do sada se nije znalo da li još postoji.
Nakon saopštenja da će knjiga biti glavna zvezda Međunarodnog sajma antikvarnih knjiga u Njujorku, vodeća dobrotvorna organizacija za književno nasleđe u Velikoj Britaniji dala se u akciju.
Organizacija „Prijatelji nacionalnih biblioteka“ (
FNL) osnovana je 1931. godine kako bi pomogla u spašavanju pisanog i štampanog istorijskog nasleđa Ujedinjenog Kraljevstva. Jedan od njenih najvećih uspeha je prošlogodišnje prikupljanje 15 miliona funti za spasavanje biblioteke Honresfild u kojoj se nalazi jedinstveno književno nasleđe koje uključuje pismo Džejn Ostin u kome ona predviđa kraj svoje ljubavne veze.
Džordi Greg, predsednik ove organizacije, rekao je da su imali samo dve nedelje da prikupe novac za kupovinu knjige, što je bio veoma težak zadatak.
„Spasavanje male knjige Šarlote Bronte ogroman je dobitak za Britaniju“, rekao je on. „Povratak ovog književnog blaga u kuću Bronteovih, gde je ono i napisano, važno je za naučnike, ali i studente koji proučavaju jednu od naših najvećih spisateljica.“
Među dobrotvorima koji su dali novac za kupovinu knjige su zadužbina T. S. Eliota i fondacija Garfild Veston.
Rukopis će biti poklonjen Udruženju Bronte, čiji muzej u Havortu ima najveću kolekciju rukopisa Bronteovih na svetu. Tamo se nalazi devet minijaturnih knjiga, a uskoro će im se pridružiti još sedam iz biblioteke Honresfild.
En Dinsdejl je rekla da su verovatno sve četvoro Bronteovih pravili male knjige ili časopise dok su bili deca, ali nijedna koju su napisale En ili Emili nije sačuvana.
Četvoro dece Bronteovih stvorilo je sofisticirani imaginarni svet naroda koji su nazvali Angrija i grada po imenu Stakleni grad, koji je ispunjen junacima iz njihovog detinjstva. Odatle su proizašli neki od najvećih romana, a ponajpre Šarlotin roman „
Džejn Ejr“ i Emilin roman „Orkanski visovi“.
En Dinsdejl je rekla da je apsolutno uzbudljivo to što će dobiti tako „izuzetnu i neočekivanu“ donaciju.
„Uvek je dirljivo kada se neki predmet koji je pripadao porodici Bronte vrati kući i to što se ova poslednja mala knjiga, za koju smo mislili da je izgubljena, vraća na mesto gde je napisana. To nam je veoma važno.“
Autor: Mark Braun
Izvor: theguardian.com
Prevod: Kristijan Vekonj