U jednom od poslednjih intervjua ikone grandža, Kurta Kobejna, pre njegove tragične smrti 1994. godine, postavljeno mu je pitanje koje knjige su ga inspirisale u životu i bile inspiracija za pisanje pesama. Kobejn je govorio o dubokom poštavnju koje gaji prema knjizi „Parfem: hronologija jednog zločina“ Patrika Ziskinda, istorijskom horor romanu o parfemdžijskom šegrtu koji ima natprirodno istančan njuh koji ga otuđuje od ostatka sveta. Ova knjiga biće verni Kobejnov pratilac na turnejama i direktna inspiracija za pesmu „Scentless Apprentice“ sa albuma
In Utero iz 1993. godine.
Kobejna su takođe prilvačili i pisci i pesnici Bit generacije, čija su se dela – nalik „Parfemu“ – često bavila otpadnicima od društva, onih koji žive na margini. Sa Vilijamom S. Barouzom, koga je smatrao ličnim herojem, Kobejn je sarađivao na kompoziciji
The „Priest“ They Called Him (Zvali su ga „Sveštenik“) – recitaciji sa disonantnom muzičkom podlogom. Nalik Dejvidu Bouviju, Kobejn je primenjivao Barouzovu tehniku kolažnog kombinovanja isečaka postojećeg teksta, koja mu je pomagala u pisanju stihova.
Neke od omiljenih Kobejnovih knjiga bile su: „Pakao“ Dantea Aligijerija,
Šekspirov „
Hamlet“, „Goli ručak“ Vilijama S. Barouza i „
Darma lutalice“
Džeka Keruaka. Kompletnu listu Kobejnovih omiljenih knjiga možete pronaći
ovde.
Izvor:
radicalreads.com
Prevod: Aleksandra Branković
Foto: Julie Kramer / CC BY-SA 4.0 / Wikimedia Commons