Književne ljubavi za pamćenje

Čini se da su pisci među retkima koji su uspeli da proniknu u samu suštinu najplemenitije emocije, čemu svedoče fascinantne ljubavne priče za sva vremena slavnih parova svetske književnosti.

Koliko je knjiga toliko je ljubavnih parova u književnosti. Koliko je parova toliko je različitih vrsta ljubavi. Jer ljubav je najmoćnije osećanje. Neke ljubavne priče su toliko snažne i upečatljive da odolevaju već vekovima, iako možda i nisu imale srećan kraj. Ima i onih književnih parova koji su, nakon bezbroj prepreka, odjahali zajedno u zalazak sunca i živeli srećno do kraja života. Svim ovim pričama zajednička je snaga emocija, hrabrost suočavanja sa izazovima i lepota napisane reči.

Kada neko pomene najlepši ili najbolji par svetske književnosti, ko vam prvo padne na pamet? Verujemo da velika većina prvo pomisli na Elizabet Benet i Ficvilijama Darsija iz nezaboravnog klasika „Gordost i predrasuda“ Džejn Ostin, a mi ćemo vas podsetiti i na neobičnu priču iz debitantskog romana Odri Nifeneger „Vremeplovčeva žena“ o Kler, lepoj studentkinji umetnosti, i Henriju, pustolovnom bibliotekaru, koji se znaju od Klerine sedme i Henrijeve trideset osme godine, a u braku su od njene dvadeset četvrte i njegove trideset druge. Čini se kao da se neko zabrojao, ali nije. Henriju je dijagnostikovan hrono poremećaj: njegov genetski časovnik periodično se vraća na nulu i on tada putuje kroz vreme, u prošle i buduće trenutke svog života. Njegovi nestanci su spontani, njegova iskustva nepredvidljiva, naizmence potresna i zabavna. Kler i Henri pokušavaju da žive normalnim životom, ali nad njima stalno lebdi pretnja nečeg što ne mogu ni da spreče ni da kontrolišu, usled čega je njihova priča duboko dirljiva i nezaboravna.

S vremena na vreme naiđemo na ljubavnu priču koja nas toliko osvoji da postane više od knjige koju smo pročitali – postaje doživljaj koji pamtimo. „Beležnica“ Nikolasa Sparksa je upravo takva knjiga. To je roman koji nam govori o bezvremenoj ljubavi, dirljiva priča zbog koje ćemo iznova poverovati u pravu ljubav. Posle Drugog svetskog rata i povratka u Severnu Karolinu Noa ne može da zaboravi devojku koju je izgubio pre više od decenije. Ali treba da se uda za bogatog advokata, a ne prestaje da misli na mladića koji joj je pre mnogo godina ukrao srce. Tako počinje priča o ljubavi toliko istrajnoj i dubokoj da tragediju pretvori u trijumf, toliko moćnoj da čini čuda...

Nijedan spisak ljubavnih parova ne bi bio kompletan bez „najtužnije ljubavne priče“ – „Romea i Julije“. Šekspirova tragedija o dvoje nesuđenih ljubavnika doživela je na stotine adaptacija u svim formama. Dvoje mladih se zaljubljuju, iako su poreklom iz dve suparničke porodice među kojima vladaju rivalstvo i mržnja. Uprkos tome, oni će se tajno venčati. Radnja se dodatno komplikuje kada Romeo ubija Julijinog rođaka Tibalta i beži iz Verone. Roditelji žele da udaju Juliju za bogatog mladića, ali ona zbog ljubavi prema Romeu radije bira smrt. Međutim, fratar ne daje Juliji otrov nego sredstvo za uspavljivanje i zatim šalje poruku Romeu da dođe, koja nažalost ne dolazi do njega. Romeo dolazi u Julijinu grobnicu i misleći da mu život bez Julije nema smisla, ispija otrov i umire. Julija se budi i videvši da joj je voljeni mrtav, uzima njegov bodež i oduzima sebi život. Njihova tragična smrt konačno će pomiriti dve porodice. Toliko jaku mržnju zaraćenih porodica mogla je da ugasi samo jača ljubav.

Kada je sve protiv vas, društvo, zakoni, epoha, a vi se osećate kao da ste u akvarijumu koji se neprestano puni vodom i da ćete se udaviti ako ne pobegnete, šta vam preostaje da učinite? S ovom dilemom suočila se možda i najtragičnija junakinja svetske književnosti Ana Karenjina. Monumentalno delo Lava Tolstoja donosi priču o ljubavnom trouglu između Ane, njenog supruga i njenog ljubavnika grofa Vronskog, ali i o nemoralnosti, dekadenciji i licemerju ruske aristokratije. Anu će zbog preljube društvo prokazati, zakoni će joj uskratiti da bude sa svojom decom, a epoha će se ogrešiti o nju jer će sama biti postavljena na stub srama, dok Vronski jedva da će trpeti posledice zbog afere s udatom ženom. Ana Karenjina je lepa i strastvena žena koja je, žrtvujući sve da bi zadržala ljubav svog života, razorila one koji je vole, a na kraju i samu sebe.

Još jedna ljubavna priča koja nema srećan kraj je ona koja se odvijala između Dejzi i Getsbija. Radnja romana „Veliki Getsbi“ dešava se dvadesetih godina 20. veka – u doba džeza – kako ga F. Skot Ficdžerald naziva, i prikaz je razočaranja urbane populacije u američki san. Ovo je roman iluzija i zabluda. Getsbi upoznaje Dejzi kao siromašni vojnik i shvata da mu je potrebno bogatstvo, te se pet godina kasnije vraća sa željom da je impresionira, ali kao parodija svega onoga što je zamislio da treba da bude. Dejzi pada sa pijedestala na koji ju je Getsbi postavio, pokazavši svoje pravo lice kada je, suočena sa izborom, odabrala supruga Toma, za kojeg se prvobitno nevoljno udala, ali koji joj pruža sigurnost i uljuljkanost u svetu u kojem je navikla da živi. Svestan da je zbog bogatstva stekao društveni položaj i naklonost džet-seta, Getsbi shvata da se ono do čega nam je stalo ne može kupiti novcem. „Veliki Getsbi“ je jedinstven portret vremena koji na elegantan i ciničan način oslikava svoje doba u kojem se i danas možemo prepoznati.

Neke velike ljubavi mogu biti i platonske. Takva je ona između kradljivice knjiga Lizel i njenog prijatelja Rudija u istoimenoj knjizi Markusa Zusaka. Zusak smešta radnju na najokrutnije mesto i u najstrašnije vreme, u nacističku Nemačku, poveravajući pripovedački glas samoj Smrti. „Kradljivica knjiga“ je priča o potrebi za čitanjem i posedovanjem knjiga, prepletena ljudskim životima i potrebi za iskrenom ljubavi i prijateljstvom. Lizelin odnos sa Rudijem je izrastao od kompletnih stranaca do najboljih prijatelja koji jedno drugom bezgranično veruju. Rudi je čak skočio u hladnu reku kako bi dohvatio knjigu do koje je Lizel veoma stalo, a ukrali su joj je i bacili dečaci iz komšiluka. Zlatni dečak, partner u krađama, pravi drug, Rudi će ostati zauvek željan Lizelinog poljupca.

Velike ljubavi mogu biti i neostvarene. Mnogi smatraju da su pravi par u knjizi „Male žene“ Luize Mej Olkot Džo i Lori, koji zapravo nikad nisu bili zajedno. Džo i prvi komšija Lori su osetili povezanost od prvog susreta i brzo postali najbolji prijatelji, ali njihov odnos je za Lorija i više od toga. Nakon što je Džo odbila njegovu bračnu ponudu, plašeći se da će izgubiti svoju nesputanost, nezavisnost i priliku da piše, Lori će se oženiti Džoinom sestrom Ejmi, koja se bolje uklapa u njegov svet.

„Kada sam je prvi put video, sat mi je stao!“ Ovako počinje „Una“, kultni roman Mome Kapora, intrigantna priča o ljubavi univerzitetskog profesora i studentkinje. Kako autorova ćerka Ana kaže u predgovoru Laguninog izdanja, „Una je ljubavni roman, ali je ljubavna priča u njemu najmanje važna. Mnogo je važnije sve ono što je prati. To je pre priča o suštinskoj ljudskoj potrebi za slobodom, koja se, u vreme kada je ova knjiga nastala, skupo plaćala. Oni koji u ovoj knjizi budu želeli da vide samo ljubavnu priču, pročitaće je u jednom dahu navijajući za srećan kraj. Drugi će pronaći mnoge sličnosti sa nekim etičkim pitanjima s kojima se i dalje suočavamo. Možda baš zbog toga Una nastavlja svoj život i danas, pronalazeći novu publiku uprkos vremenu i okolnostima koje se menjaju.“

Bez obzira na to da li su se ovi parovi zaljubili na prvi pogled, ili im je za to bilo potrebno vreme, ili ćemo se u vezi sa njihovom pričom zauvek pitati „šta bi bilo kad bi bilo“, jedno je sigurno: ovim ljubavima vraćaćemo se iznova i iznova, kako bismo čitali prelepe knjige o svemu onom što velika ljubav čini za naš život.

Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 16