Kada ste čitalac znate i razumete mnoge stvari koje drugima nisu poznate. Kao da imate poseban uvid u univerzum i želite da ga podelite sa drugima, ali shvatate da većina ljudi ne želi savet iz romana od 800 stranica. Na primer, mi, knjigoljupci, imamo običaj da zaronimo duboko u odnose u knjizi i razumemo složenosti i emocije likova što pojačava našu sposobnost empatije i omogućava nam bolje odnose sa ljudima u našim životima. Bilo da je to dar ili prokletstvo, obično bolje razumemo druge nego što oni razumeju nas.
I to je u redu jer mi nismo kao većina i zbog toga smo sjajni!
Knjigoljupci su često sumnjičavi prema drugim čitaocima koji tvrde da „mnogo čitaju“. To je zbog same definicije šta za koga znači „mnogo čitati“: za nekog su to dve knjige nedeljno, a neko bi rekao da je dve knjige dnevno malo. A tu je i bol u vratu koji čitaoci upoređuju iako se on realno ne može izmeriti pa tako oba čitaoca veruju da je njihov bol – koji im je nanela ljubav prema čitanju – jači od drugog.
Poenta i dalje ostaje – čitaoci su jedinstveni.
I to ne u smislu da moraju da kupuju kese sa ledom kako bi ih stavljali na svoj bolni vrat. Oni su jedinstveni kao takvi.
Na primer, većina ljudi ne može da shvati problem sa kojim se mi čitaoci suočavamo kada 50% nervoze pred polazak na odmor potiče od izbora knjiga koje ćemo poneti. Zaista, upravo ova odluka je jedan mali rat koji većina knjigoljupaca vodi u svojim glavama i uključuje razne strategije pri izboru savršene knjige.
S obzirom na to da naš plan uključuje odmor na plaži uz čitanje dobre knjige, neki nečitaoci se pitaju: „Zašto uopšte idete na odmor?“ Već je mnogima jasno da knjigoljupci često propuštaju važne stvari (na primer, venčanje svog deteta) jer moraju da završe napeto poglavlje, a i kada uspevaju da ispune očekivanja i planove, grize ih savest jer se gomila nepročitanih knjiga kraj kreveta ne smanjuje. Zato odmor zvuči kao idealan trenutak da nedelju dana nemate obaveze i smanjite pomenutu gomilu.
Naravno, samo knjigoljubac ovo može da razume.
Evo još jednog pitanja za čitaoce: kada ste poslednji put uspeli da se naspavate u periodu kada ste čitali dobru knjigu? Neverovatno je teško da je odložite usred napete scene ili pred sam kraj. Knjigoljupci su poznati po dugim, neprospavanim noćima, pa da li uopšte ikog čudi što sada većina knjižara u sklopu prodavnice ima i kafić?
Kada bi neko želeo da pohvata sve knjigoljupce sveta, ne bi mu bilo nimalo teško. Samo treba da traži one sa krvavim očima, one koje nose naočare, imaju torbu prepunu knjiga, šolju kafe u jednoj ruci i knjigu u drugoj. Ali znamo da nečitaoci to ne bi nikada uradili jer ko će onda da ih posavetuje kada odluče da pročitaju prvu knjigu?
Svi čitaoci znaju da je jedanaesti greh kada prekinete nekoga dok čita. U životu svakog čitaoca ne postoji ništa gore nego kada ih ljudi prekidaju jer pretpostavljaju da „samo čitaju“. U tim trenucima, sve što čitalac može je da objasni koliko je autobuskih stanica promašio jer je „samo čitao“ i zamoli tu osobu da mu da dinar za svaku od tih stanica – potreban nam je novac za knjige jer, vidite, da nije biblioteka, odavno bismo baknrotirali.
Ali ne brine vas bankrot, propuštene stanice, let na koji ste zakasnili zbog propuštenih stanica, kao i venčanje na koje niste otišli zbog propuštenog leta. Umesto da jurite novi let, vi jednostavno slikate srećnom paru poklon koji ste im spremili – naravno, to je knjiga. Vratite se kući, legnete u kadu i pijete vino. Ne brinete o planovima za sutra. Ne brinete ni o čemu.
Jer suočimo se sa time: kada je knjigoljubac usred dobrog romana, ta knjiga je za njega realnija od celog realnog sveta.
Izvor: mybookcave.com
Prevod: Dragan Matković