Veličina knjiga je oduvek bila zanimljiva za proučavanje. Izdvojili smo neke primere izuzetno velikih knjiga – pod velikim podrazumevamo štampanu površinu, ne dužinu knjige (i za to postoje Ginisovi rekordi, ali o njima drugi put).
Koliko veliko je zaista veliko?
Ne postoji jasna definicija šta se podrazumeva pod velikom knjigom. Naravno da svi znamo za velika štampana izdanja koja vidimo u posebnim delovima biblioteke. Nama trebaju one koje su veće i od njih.
Jedan primer velike knjige je
The Birds of America Džona Džejmsa Odubona koja se nalazi u muzeju u Čikagu. Prepuna je neverovatnih ilustracija, a muzej je objavio da je knjiga duga jedan metar, široka 66 santimetara i, kada se zatvori, debljine 6 santimetara. Reč je o setu od četiri knjige koji se čuva u posebnoj staklenoj vitrini i jednom nedeljno se okreće po stranica.
CNBC je izveštavao da su 2004. godine četiri studenta pokušala da ukradu Odubonove knjige, ali nisu uspeli jer je svaka knjiga teška preko 22 kilograma. Ukrali su neke manje vredne knjige, ali ove su bile preteške da bi mogli sami da ih iznesu.
Zašto prave ovolike knjige?
Doktorka Suzan Kar Šmit, kustoskinja zbirke retkih knjiga i rukopisa u biblioteci Njuberi, objašnjava da se veličinom knjige postiže jači vizuelni utisak. U slučaju Odubonovih knjiga, poenta je u detaljima koji mogu da se zapaze na ilustracijama ptica u prirodnoj veličini.
Takođe, kao primer navodi
Liber Chronicarum (Nimberšku hroniku) koja je dugačka
samo 47 centimetara, a štampana 1493. godine. To je impresivno kada se uzme u obzir da je proces štampe u to vreme bilo u začetku. Biblioteka Njuberi poseduje četiri primerka – dva na nemačkom i dva na latinskom jeziku. Knjiga prikazuje istoriju do današnjeg trenutka (odnosno do 1493. godine) i počinje Rajskim vrtom. U njoj se nalaze izveštaji o prirodnim katastrofama tokom istorije.
„Pokušali su da prikažu mesta i vremena od samog početka“, kaže doktorka Kar Šmit. Postoje i prikazi nekih istorijskih ličnosti (koji možda i nisu najtačniji), ali sama veličina knjige omogućila je da se veći broj informacija unese u nju.
Ona takođe navodi i da su velike knjige bile praktične u nekim situacijama. Ako pogledamo horske knjige iz 18. veka, one su velike jer je bilo potrebno da grupa ljudi čita iz iste knjige koja se nekada nalazila poprilično daleko od njih. Veličina knjige je omogućila da se koriste veća slova.
Štampanje velikih knjiga nekada i sada
Kako smo naveli na početku, gigantske knjige se štampaju i danas. Godine 2007. za najveću štampanu knjigu Ginis je proglasio „
Malog princa“ koji je štampan u Brazilu. Izdavač Ediuro Pablikacies je objavio 2 metra dugačku i 3 metra široku knjigu koja je poslužila kao sjajan marketinški trik na sajmu knjiga održanom te godine.
Naravno da štampanje velikih knjiga, kako u 15. veku tako i danas, ima svoje izazove. Doktorka Kar Šmit je objasnila da je za tako nešto neophodna velika presa i papir te veličine. Digitalna štampa bi to mogla da olakša, ali je i dalje izazov povezati toliku knjigu.
Ovo je samo deo priče o velikim štampanim knjigama. Primera tokom istorije je bilo mnogo, a verovatno ćemo biti svedoci neke nove revolucionarno velike knjige koja će biti odštampana u budućnosti.
Autor: Elajza Šenberger
Izvor: bookriot.com
Prevod: Dragan Matković