Zaključak jednog članka iz Njujork tajmsa o deci, ekranima i usvajanju jezika, „
Da li čitanje sa ekrana za vašeg mališana predstavlja čitanje priče za spavanje ili korišćenje ekrana“, glasi: „da, pričamo, ali ne razgovaramo sa detetom“, a razgovor decu uči jeziku, rekla je doktorka Hirš-Pasek.
Kao roditelj dve devojčice, od četiri i jedne godine, svakodnevno razmišljam o ovim problemima koji se tiču ekrana, knjiga i jezika.
Članak Njujork tajmsa dobro oslikava ono što trenutno znamo o usvajanju jezika kod vrlo male dece: interakcija sa odraslima je jako bitna. Smisao čitanja knjiga deci leži u razgovorima u kojima se postavljaju pitanja o rečima, slikama i vezama sa svakodnevnim životom deteta.
Kada je reč o upotrebi tehnologije kod dece mlađe od dve godine, korisno je zapitati se, najpre, da li tehnologija podstiče interakciju i dijalog. Postoji mnogo dokaza da televizija i video sadržaji mogu da zamene dijalog: deca koja gledaju u ekran nemaju istu vrstu interakcije kao deca koja čitaju knjige sa odraslima. Možda je teoretski moguće da deca i roditelji vode razgovore ispred ekrana, ali izgleda da se to ne dešava nakon što deca pogledaju crtane ili neke druge video sadržaje. Izgleda da u mnogim slučajevima televizija isključuje mogućnost za interakciju i usvajanje jezika.
Šta je, dakle, sa e-knjigama koje se čitaju naglas i čije se stranice listaju? Mislim da članak implicira da će pravo čitanje, na osnovu veoma ograničenog istraživanja koje imamo, zameniti tehnologije koje više ličie na televiziju nego na knjige. Ako zajedno sa decom čitamo e-knjige, možda će postojati mogućnosti za pozitivnu interakciju. Ali budimo iskreni, ako svojoj ćerki dam knjigu da je sama čita, to je zato što ću u međuvremenu ja raditi nešto drugo. (I, da budem iskren, moja supruga i ja dajemo deci tablete i kompjutere kad god nam je potrebno da ugrabimo vreme za sebe.)
To ne znači da su sve tehnologije loše. Zaista sam voleo da prelistavam onlajn foto-albume sa svojim ćerkama, upravo zato što je to podsticalo razgovor. Ko je ovaj rođak? Kada smo ga poslednji put videli? Da li se sećate dana kada smo se slikali? Iz istih razloga volim da igram „Majnkraft“ sa starijom ćerkom. Ne može sama da upravlja komandama u igrici, pa moramo biti vrlo složni. Gde želiš da ideš? Šta želiš da gradiš? Šta dalje da radimo? Kada ekrani podstaknu razgovor, pretpostavljam da će istraživanje tvrditi da je to dobra stvar za decu.
Kako deca odrastu, problemi će verovatno postati mnogo složeniji, gde će učenici imati više koristi od pojedinačnog ispitivanja i istraživanja. I verovatno ima dovoljno prostora za inovacije u stvaranju tehnologija koje će roditelje i malu decu navesti da međusobno komuniciraju i razgovaraju. I verovatno ne treba da strahujemo da će se deci mozak „skvrčiti“ zbog e-knjiga, jer one nužno ne štete, koliko odvlače decu od nekih boljih aktivnosti. Kada nove tehnologije zamene razgovor i prirodne interakcije, koje se dešavaju kada odrasli čitaju deci, verovatno ćemo ustanoviti da te nove tehnologije u njihovom životu nisu tako dobre za decu kao što su čitanje sa odraslima.
Autor: Džastin Rajk
Izvor: blogs.edweek.org
Prevod: Lidija Janjić