Deceniju i po nakon što je završen „Ćilibarski durbin“, Filip Pulman se vraća u svet „Njegovih mračnih tkanja“ prvom knjigom nove trilogije. Reči „željno sam iščekivala“ ni iz daleka ne opisuju moju radost. Kada se tek šuškalo o nastavku, sećam se, otišla sam iz knjižare praznih ruku jer me je knjižarka uputila na deo sa dečjim knjigama. Smatrala sam da je pogrešila ali nekoliko godina ume da napravi veliku razliku u perspektivi. I u umetnosti, pa i u samom životu.
Radnja „Divlje lepotice“ se odvija desetak godina pre događaja opisanih u „Severnoj svetlosti“, i ponovo srećemo mnoge od poznatih junaka. Tako iznova upoznajemo Lorda Asrijela i gospođu zlokobne lepote sa misterioznim daimonom – zlatnim majmunom; upoznajemo i mlađu verziju starog Cingarina Korama, a i naša junakinja Lajra je tu, osim što, umesto da čita aletiometar i menja budućnost multiverzuma, slatko guguće i u najnezgodnijim trenucima puni svoju pelenu. Svi smo nekad bili mali.
Pravi junak ove priče je Malkom, dečak na pragu adolescencije, koji radi sa roditeljima u krčmi „Pastrmka“ u Oksfordu, poznatu nam već iz „Severne svetlosti“. Svoj ponos i diku, čamac, nazvao je „Divlja lepotica“ – i nikada nije jasno video osobu koja mu stalno menja ime čamca zamenjujući jedno slovo drugim, posprdno menjajući njen naziv.
Nakon što svedoči sceni u kojoj je jedan stranac isporučio tajnu poruku da bi ga nakon toga odvela dvojica siledžija, Malkom biva uvučen u političko-verske spletke moćnika. Sa jedne strane stoji moćni Magisterijum, verski fanatici na čelu sa Konzistorijalnim disciplinskim sudom (služba zadužena za jeres), a sa druge strane tajni pokret otpora poznat kao Ulica Oukli.
Okosnicu zapleta čine misteriozna supstanca koju znamo kao Prah i sudbina male Lajre koju u tajnosti čuvaju kaluđerice obližnjeg manastira. Mreža špijuna je duboko pustila korenje, dok je verski pokret omladine Liga Svetog Aleksandra preuzeo vlast u Malkomovoj školi, a njegovi članovi su pozvani da prijave svako jeretičko ponašanje, zbog čega će uskoro svi biti meta različitih optužbi.
Pošto se ova priča hronološki odigrava pre radnje serijala „Njegova mračna tkanja“, rad aletiometra, postojanje Praha, daimona i svih drugih čudnovatih stvorenja i naprava možemo razumeti, iako se ta otkrića nalaze tek u budućnosti same priče. Ipak, Pulman velikodušno postavlja priču tako da u njoj možete uživati i bez prethodnog čitanja serijala. Velike metafizičke teme „Njegovih mračnih tkanja“ su najvećim delom u pozadini.
Postavlja se pitanje kome je ova knjiga zapravo namenjena jer se na njenim stranicama prepliću prilično detinjasti pasaži sa veoma ozbiljnim. U prvom planu je avanturistička priča – čak tradicionalna – u kojoj petorka upada u probleme. Pa ipak, kako priča dalje teče, plićaci i amazonske dubine ovlaš dodiruju nešto daleko mračnije i misterioznije.
Knjiga ima dva dela, i u prvom delu se scena postavlja kroz niz događaja: Malkom saznaje za postojanje Ulice Oukli. U krčmi se pojavljuje mnogo prijatelja i poznanika, puno je pojedenog pečenja i pita s jabukama i šlagom. Džerard Bonevil umalo ne dobije batine, a sumnja se da je on bivši robijaš koji se odlučio da kidnapuje Lajru, i ima hijenu za daimona.
Prelomni događaj je poplava koja uništava manastir i grad, pa Malkom beži na „Divljoj lepotici“ sa bebom Lajrom i Alis, malo starijom devojčicom koja postaje njegov nevoljni saveznik. Zatim sledi fantazmagorično putovanje rekom dok ih Bonevil progoni.
Predeo oko njih bukvalno nestaje, zajedno sa svim poznatim orijentirima, i toplim zaklonom detinjstva. Malkomov odnos sa Alis, sa kojom na početku nije razgovarao, počinje da se menja na složen način. I mi sa njima putujemo niz reku, sve dalje od roditelja i kućnog ognjišta.
Postoji nešto bajkovito, skoro halucinantno u vodenom pohodu „Divlje lepotice“. Dok se tek ovlaš dotičemo mitologije – aludira se na Albiona i teme o Starom Ocu Temzi – zatičemo sebe u mitskom vrtu zaborava, u susretu sa tužnom vilinskom kraljicom. Ovde je Pulmanovo poigravanje religijama u punom zamahu. Uvrnuto je i predivno što ovakvi fragmenti mitova postoje u knjizi u kojoj junak čita romane Agate Kristi, kao i „Kratku istoriju vremena“.
Tu je i čudesna serija nagoveštaja o odnosu junaka i njegovih daimona. Kod onih zdravorazumnih, čovek i njegov daimon su u prijateljskoj harmoniji. Bonevil je šarmantan dok njegova hijena bali i reži, ali je i viđen kako udara svog daimona. Može li onda daimon kod neuravnoteženih da predstavlja direktan odnos da Idom koji je izvan kontrole? Saznajemo da je Bonevil osuđivan kao nasilnik i da nasrće na decu, a tu je, iako delikatno izvedena, uznemirujuća scena seksa, kao i magloviti nagoveštaji o ranijem Bonevilovom susretu sa Alis. Mračno tkanje, bez sumnje.
Sledeće dve knjige u serijalu se, kako kaže sam Pulman, odigravaju nakon događaja u „Njegovim mračnim tkanjima“, pa bi se moglo reći da je „Divlja lepotica“ kao prvo parče hleba u sendviču „Njegovih mračnih tkanja“.
Koje od ovih likova ćemo ponovo sresti dvadeset godina kasnije? Koliko daleko će Pulman ići da provuče konce i spoji niti priče, da uklopi sve nagoveštaje, a možda čak izmeni i samu perspektivu priče?
Ja nemam ideju šta nas sve čeka, a želim da saznam. Pulman je iskusan pripovedač, kreativan i inventivan u kovanju čak i novih reči, pa sve što napiše vredi pročitati.
„Divlja lepotica“ se završava citatom iz Spenserove „Vilinske kraljice“, opisujući brod koji pristiže u luku – i priprema nas za nastavak putovanja: „Već mnogi putnik na kopno sad hrli, Lakokrila biće potom naša lađa.“ I ja im to želim.
Izvor: telegraph.co.uk
Prevod: Dušica Milićević