Ova knjiga mi je odmah zapala za oko. Kako zbog same korice tako i zbog teksta na korici.
Pošto sam već pročitala „
Drugi život počinje kad shvatiš da imaš samo jedan“, pribojavala sam se da ću ovde pronaći iste savete, budući da je ovo pre svega roman o ličnom razvoju.
Pa da vidimo, sve ću ti reći (a da ne otkrijem kraj, naravno!)…
Nimalo se nisam dosađivala dok sam čitala roman. Stranice se same okreću.
Dok sam čitala, prepoznala sam sebe u pojedinim pasusima, što je bilo zabrinjavajuće. Već sam prošla kroz neke faze i potpuno sam mogla da razumem šta Ema oseća.
Kad ga uporedim sa romanom
Rafael Žordano, nisam osetila deža vi. Priča je drugačija, putovanje nije isto, iako je cilj novi život.
Ja sam pročitala ovaj roman kad sam već uvodila promene u svoj život… ali ako ga čitaš u trenutku kad si potpuno izgubljen, naročito na profesionalnom planu, ova knjiga će ti mnogo pomoći!
U suštini, trebalo bi da ti ovaj roman podigne raspoloženje i probudi u tebi želju da nešto promeniš. Da ne čekaš više strpljivo da se sve reši samo od sebe, već da potražiš ono što tebi prija. Dobro, nije to lako, priznajem, ali vredi. Uvek imamo izbor (vidi predloge Žilijena Vaskoza u knjizi).
Presuda
„Ne čekaj da oluje prođu i nauči da plešeš na kiši“ Veronik Masiježak je roman…