Svako vreme je pravo vreme za čitanje, prelistavanje i ponovno čitanje klasika. Budući da zbog pandemije veliki deo stanovništva vreme provodi u kući, možda je baš sad prilika da se posvetite klasicima svetske književnosti. Onima za koje dosad niste imali vremena, koje ste možda nekad davno čitali ili koje ste morali da čitate kao obaveznu lektiru pa vam nisu ostali u baš najlepšem sećanju.
U okviru edicije
Klasici svetske književnosti možete odabrati neki od svojih favorita za čitanje u izolaciji, a ovo su moji:
1. „Čovek bez osobina“, Robert Muzil
Činjenica da nije baš najpraktičnije na plažu nositi „
Čoveka bez osobina“ Roberta Muzila (čiji samo prvi tom ima blizu 900 stranica) svakako ide u prilog tome da je sad pravo vreme da ovom romanu posvetite pažnju. Pored toga što je već postalo opšte mesto da je reč o jednom od najvećih romana XX veka, „
Čoveka bez osobina“ nipošto ne treba tretirati kao okamenjenu svetu kravu svetske književnosti. Po obimu monumentalan, po sadržaju kompleksan i sveobuhvatan, ovaj roman računa na čitaoca maratonca. Međutim, on je i neka vrsta romana-priručnika koji se može čitati i na preskok a da se pritom ne odreknete vrhunskog literarnog užitka. Poznati francuski teoretičar i profesor književnosti Pjer Bajar, čija je teza o važnosti „ne-čitanja“ zaprepastila mnoge puritanske kritičare širom Evrope, upravo je „
Čoveka bez osobina“ naveo kao jednu od najznačajnijih knjiga koje se u životu moraju „prelistati“. Tako i čuveni bibliotekar iz ovog Muzilovog remek-dela baš zato što ni jednu jedinu knjigu nije pročitao, može svim knjigama da se posveti. Bilo da ste pobornik tradicionalnog čitanja ili aktivnog prelistavanja, „
Čovek bez osobina“ je roman koji bi svakako trebalo da uzmete u ruke.
2. „Odabrane drame“, Bertolt Breht
Zahvaljujući izuzetnom spisateljskom talentu, drame Bertolta Brehta spadaju u red onih tekstova koji svojim upečatljivim scenama provociraju gotovo fizičku reakciju. To nije slučajno, već je reč o snazi Brehtovog epskog pozorišta koje pruža savršenu iluziju stvarnosti i navodi gledaoce/čitaoce da se sažive sa likovima. U „
Odabranim dramama“ upoznaćete Galija Geja (protagonistu komada „Čovek je čovek“), koji će vas svojom nesrećnom sudbinom naterati da se zapitate koja je cena ljudskog dostojanstva, a kad se zavesa spusti, pozvati vas da skupa s ostalim likovima pogledate boks-meč. Možda će vas upravo ova drama motivisati da u kućnim uslovima uradite nekoliko serija zgibova kako biste spremni ušli u klinč s ekipom iz „Opere za tri groša“.
3. „Ana Karenjina“, Lav Tolstoj
Ako spadate u red onih koji se Ljevinove priče sećaju kao nepotrebno duge digresije o košenju, možda ne bi bilo loše da ovaj put iz perspektive radno aktivnog pojedinca/pojedinke još jednom date šansu upravo ovom delu „najvećeg društvenog romana čitave svetske književnosti“, kako je Tomas Man nazvao „
Anu Karenjinu“. Možda će vam baš Ljevinova analiza seoskih gazdinstava XIX veka pomoći da bolje razumete vlastiti klasni položaj na pragu treće decenije XXI veka.
Ostanite kod kuće i čitajte klasike!
Jasmina Radojičić, urednica u Laguni